Пут Петра Порошенка

Пише Зоран МИЛОШЕВИЋ

Од Kраља чоколаде до Kрвавог владара

На изборима одржаним у организацији пучистичке владе 25. маја 2014. највише гласова је добио Петро Порошенко. Нови председник Украјине рођен је 26. септембра 1965. у Болграду (Украјина). Његов отац (пореклом из Краљевине Румуније, по националности Јеврејин) у време Совјетског Савеза био је генерални директор компаније „Укрпроминвест“, а због уништавања државне имовине у затвору је провео две године, наводи портал pravda.ru. Погинуо је од руку антисемита. Политички програм новог председника је једноставан – „да од Украјине створи успешно предузеће, као што је то његова фабрика чоколаде!“

Белоруска штампа (портал imperiya.by) Порошенку је доделила надимак „Крвави“– због акција сламања устаника на југоистоку државе, посебно због убиства око 35 рањеника војске Новорусије.

 

ЗА БРЗУ АКЦИЈУ Поводом питања југоистока Украјине Порошенко се залаже за „брзу антитерористичку акцију (не дужу од два-три месеца) за чишћење овог дела земље од руских сепаратиста“ и повратак Крима преко Међународног суда правде. Свој успон је најавио вожњом на булдожеру током свргавања председника Виктора Јануковича. Током пуча у Кијеву 1. децембра 2013. Порошенко је стао на булдожер, а командовање возачу да крене на полицију праћено је, како је забележено на снимцима, снајперском подршком од које је страдало 100 људи.  Порошенко је, наводно, финансирао и снајперисте.

Порошенко је завршио Факултет за међународне односе и међународно право Кијевског државног универзитета, у време када СССР више није постојао. Изабравши посао предузетника– определио се за област производње и трговине чоколадом. „Купио“ је фабрику чоколаде у Виници, након чега је стекао надимак „Краљ чоколаде“. „Roshen“ заузима 18. место на списку од 100 највећих произвођача чоколаде у свету. У јесен 2013. Русија је забранила увоз чоколада „Roshen“, што је довело до затварања фабрике, а потом је на име дуга конфисковано и 53 милиона евра ове компаније у Русији.

[restrictedarea]

То није уништило Порошенка, чије се богатство процењује на 1,3 милијарде евра. Осим посла са чоколадом, Порошенко је уложио новац и у производњу аутомобила, аутобуса, а власник је и неколико медија.

Актуелни председник Украјине тврди да је новац зарадио мукотрпним радом и да не воли да га сврставају у олигархе, јер се он обогатио пре него што је ушао у политику. Обећао је да ће све своје компаније и медије продати, ако буде изабран за председника. Важно је запазити да је са растом богатства, градио и политичку каријеру. Био је члан свих важнијих партија, не мењајући став да је место Украјине у ЕУ.

 

ФИНАНСИЈЕР „НАРАНЏАСТИХ“ За посланика из редова Социјалдемократске партије, која је подржавала председника државе Леонида Кучму, одговорног за нељудску приватизацију и буквални нестанак шест милиона становника, изабран је 1998.  Две године касније организовао је сопствени покрет „Солидарност“ (на изборима добио само један одсто гласова бирача) а годину касније учествује у стварању „проруске“ Партије региона. Када је требало да се определи између Кучме и Јушченка, изабрао је другог, који је постао и кум његовим близанцима.

Године 2002. био је шеф Буџетског комитета Раде, а две године касније главни финансијер Јушченка на изборима. Личним новцем подржао је „наранџасту револуцију“, покренуту због наводних крађа на изборима.

Нова власт наградила је Петра функцијом секретара Савета националне безбедности и одбране Украјине. За корупцију је оптужен 2005. приликом изградње парка у центру Кијева. У дeпeшама америчке амбасаде из 2006, које је вaшингтoнскoj aдминистрaциjи слao Џoн Хeрбст, бивши aмeрички aмбaсaдoр у Укрajини, Пoрoшeнкo je успутнo пoмeнут кao „oсрaмoћeни oлигaрх“. Нaрeдни aмбaсaдoр Хeрбст Вилиjaм Tejлoр у дeпeши je нaписao дa je „Пoрoшeнкo изузeтнo нeпoпулaрaн пoлитичaр“, aли дa „мeђу пaртиjским вoђaмa имa ширoку пoдршку збoг рaниjих финaнсиjско-oргaнизaциoних улoгa“.

Тужилац је обуставио поступак, али је Порошенко морао да поднесе оставку на функцију. Годину касније вратио се у Раду на место шефа Комитета за финансије и банкарску делатност, а затим је постао и председник Савета Националне банке Украјине.

Са доласком Виктора Јануковича на власт, Порошенко је постављен за министра спољних послова, да би након годину дана преузео Министарство економије и трговине како би „радио на зближавању Европске уније и Украјине“. Када је 2013. изабран за посланика, морао је да поднесе оставку на министарску функцију, али је ушао у Комитет за европске интеграције. И ту се показао као срећник. Наиме, када су кренули протести против политике Јануковича, Порошенко није имао никакву функцију у влади и био је први олигарх који је отворено подржао „Евромајдан“ финансирајући организацију протеста и свргавање председника Јануковича.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *