Почетна / Свет / Посланик без права гласа

Посланик без права гласа

за „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Четврт века требало је да прође да би Срби у Мађарској добили свог првог парламентарног заступника, Љубомира Алексова

Иако су у Мађарској још током транзиције 1989. године донети закони који у новом, демократском плурализму и националним мањинама омогућавају да буду заступљене у парламенту, до реализације овог, Уставом Мађарске загарантованог права требало је да прође пуних четврт века. Од 23. маја ове године, свих 13 представника званично признатих националних и етничких заједница добили су своје загарантовано место у највишем законодавном телу Мађарске. Али, ни једна једина народност није успела да се избори за добијање повлашћеног мањинског мандата, односно правог посланика. Једноставно, није успела да пређе превисоки цензус, који је предвиђао регистрацију 22 058 бирача на својој мањинској листи, колико јој је требало. Стога, намењени су им само „портпароли“ који неће имати право гласа, нити формирања посланичког клуба мањина, док ће о могућности да се као дискутанти појаве пред посланицима одлучивати већински Мађари, уколико процене да је то потребно!?

ПОСЕБАН ТРЕТМАН „Иако нисмо задовољни бројем гласова на парламентарним изборима за Српску државну листу, због којег нам се нису оствариле жеље за пуноправним парламентарним чланством, јако сам почашћен мајским преузимањем акредитива из руку председника Националног изборног одбора − Андраша Петија – којим ћу заступати српску заједницу у Мађарској“, каже за „Печат“ Љубомир Алексов, носилац Српске државне листе изгласане од Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској, на основу које је он, као први на листи, постао њен парламентарни заступник.

Да неће имати третман као пуноправни посланици, народносни заступници уверили су се већ при првом кораку под парламентарном куполом на Кошутовом тргу. Заклетву пред председником мађарског парламента Ласлом Кевером нису положили у скупштинском здању (где су то учинили сви остали делегати) већ у дворани „Гобелин“. И не у склопу оснивачке седнице новог сазива мађарског парламента, него након њеног завршетка. „Желим вам пуно успеха у раду и жао ми је што вас не могу поздравити на вашим матерњим језицима. Подсећам да ваш делокруг задатака обухвата давање мишљења при пленарном заседању парламента о народносним темама и по тачкама дневног реда које се тичу народносних права. У вези са истим питањима можете давати и предлоге парламенту, постављати и питања, али при гласању о њима − не можете гласати“, подвукао је Ласло Кевер, додајући да народносни „портпароли“ могу на пленарним заседањима користити свој матерњи језик.

[restrictedarea]

Зашто су националне мањине пристале на овакав положај? Расправљати о стварима које се тичу њих самих (и због којих су у парламент и делегирани) а о њима не одлучивати – преседан је без премца.

Три су разлога за овакву одлуку мањина.

Први и основни је тај што ће самим присуством, без обзира на ускраћено гласачко право, мањинским представницима законодавна сфера од сада бити много доступнија него што је то била до сада.

Конкретно, другим доласком „Фидеса“ − КДНП на власт (2010 −2014) Виктор Орбан је сетом тзв. реформских закона потпуно променио дотадашњи систем парламентарног рада. Влада на чијем је челу био (и где ће априлском вољом бирача остати све до 2018. године) пошто је имала апсолутну већину, ниједан од својих предлога нових закона није морала да ставља у јавну расправу. До тада су пак, у случају нарушавања народносних права, могућност „вета“ имале и земаљске самоуправе националних мањина. Мањинским заједницама, дакле, била је ускраћена могућност да кажу своје мишљење о припремљеним политичким одлукама које су се тицале њихове будућности. Сада, када су присутне у парламенту – имаће прилику да о томе продискутују и дају свој суд.

Можда чак и више од тога. Јер, по новим правилима, због практично преполовљеног броја посланика (са 386 на 199) један велики део парламентарног рада биће пребачен на ниво скупштинских одбора, који ће обављати припрему свих закона. А један од њих је и Мањински одбор. За пленарне седнице управо ће он бити „филтер“ свим предложеним владиним одлукама које се тичу народности у Мађарској. Уз то, поменутом Одбору биће дозвољено да ангажује и правне експерте, чиме ће знатно увећати шансе да властима на сто непланирано стави много више квалитетнијих материјала који се тичу проширивања политичких права немађара у Мађарској.

Зато је, по речима првог српског заступника у парламенту Мађарске у овом веку, проф. Љубомира Алексова, прва година рада у највишем законодавном телу те државе и – најважнија. Јер, управо у првих дванаест месеци успостављају се два најбитнија критеријума. Први је – висина стручног ауторитета Мањинског одбора као партнера актуелној власти, а други – постављање границе докле ће моћи да се иде у захтевима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *