Почетна / ТВ коментар / Питајте ОЕБС

Питајте ОЕБС

Пише Миодраг Зарковић

Чудо једно како би икоме уопште могло да падне на памет да су медији у Србији на ма који начин притиснути и ма чијим дејством спутани, било сада, било у минулим годинама

Сећате ли се фудбала? То је онај, знате, најпопуларнији спорт на свету, који је некада био изузетно омиљен и раширен чак и у нашој земљи, све док га пре неколико година са престола није померио захуктали тенис.

Е сад, у предстојеће четири седмице, фудбал ће поново бити број један, пошто у Бразилу у четвртак почиње Светско првенство. Иако Србија није изборила учешће, ипак ће „бубамара“ господарити ТВ пријемницима, напросто зато што је фудбалски Мундијал спортски догађај без премца на планети. И, колико год то било чудно, промена ће пријати овдашњим љубитељима спорта. Иако је, наиме, тенис у Србији стекао милионе поклоника захваљујући успесима наших такмичара, телевизијски преноси тениских мечева спадају у ред најдосаднијих ствари које су икада доспеле до малих екрана. Једноставно, постоје спортови који нису баш створени за директне преносе, а тенис баш спада у такве. Мечеви садрже и превише празног хода, услед неизбежних станки после сваког божијег поена (некмоли између гемова и сетова) а покушаји коментатора да то време попуне некаквим занимљивим освртима претежно се завршавају дебаклима:

„Било би добро да Мика сада освоји поен.“ „Врло важан брејк Жике.“ „Мораће Пера да сачува концентрацију уколико не жели да испусти овај сет.“ „Превише нервозно је Лаза ушао у у гем.“ „Статистика показује да Рака има до сада 10 неизнуђених грешака, за разлику од Јоце који има само три.“ И тако даље и тако даље. Све саме бекхенд паралеле и дропшот дијагонале. Бисер до бисера. Ко би рекао да човек може да се ужели фудбалских лупетања као што су „све је мање времена за промену резултата“ (ко би рекао?) или „сами процените да ли је судија исправно реаговао“ (хвала на помоћи!) и сличне!

 

***

Сећате ли се Демократске странке? То је она странка која је била власт до пре две године. И, док је била власт, ДС је несебично уступала медијски простор Српској напредној странци – тако су барем челници ДС-а извештавали своје пријатеље из америчке амбасаде, показале су депеше обнародоване на Викиликсу.

[restrictedarea]

Е, у међувремену су ДС и СНС замениле места. Они су били власт која је свим силама гурала Србију у Европу, а ови су нека нова власт која – свим силама гура Србију у Европу. И, изгледа је дошло време да се врати дуг, пошто су протекле седмице медији били закрчени освртима на изборе у ДС-у, које је добио Бојан Пајтић. Нарочито су телевизије биле посвећене овом ванредном догађају, уприличавајући неколике специјалне емисије о тој теми, насушној да је нема. У сваком случају, битно је да су медији слободни и независни. Као што су били и лане. Или оне тамо године. Питајте ОЕБС.

Елем, једна од тих емисија била је „Око“ на РТС-у у среду, 4. јуна, када је поливалентни Горислав Папић са гостима разматрао питање над питањима: изборе у ДС-у. Један од гостију био је Владимир Пејић, директор агенције за испитивање јавног мњења „Фактор плус“. Упитан како су се Пајтић и његов противкандидат Драган Ђилас котирали уочи унутарстраначког гласања, Пејић одговори:

„Нисмо мерили, јер се једноставно нисмо бавили изборима, билo би претенциозно бавити се само изборима у Демократској странци и мерити ко је ту упечатљивији и ко има бољи рејтинг.“

Претенциозно? Рече ли то Пејић да би било претенциозно (у преводу: неприкладно) придавати толику важност гласању унутар једне странке? Мисли ли Пејић да су медији претенциозни због тога што се до изнемоглости баве питањем које је по њему претенциозно?! А да ОЕБС мало објасни Пејићу неке ствари?

 

***

Сећате ли се, иначе, Бојана Пајтића? То је онај што је својевремено, када је био шеф посланичке групе ДОС-а у Скупштини Србије, провозао Неду Арнерић од Бодрума до Скупштине и назад у цирка неколико сати, тврдећи како за то њено путешествије има непобитне доказе у виду такси рачуна и аутобуских и авионских карата. Е, дошло је време да се о том инциденту ћути. За разлику од претходног времена, када се о том инциденту – ћутало. И, од толиких прошлонедељних емисија о новом председнику ДС-а, изгледа се нико не сети да призове у сећање бодрумску пустоловину. У сваком случају, најважније је да су медији слободни, као што су били и те 2003, када је „Пајтић транспорт“ возао Неду. Питајте ОЕБС.

 

***

Сећате ли се Теофила Панчића? Како да га се не сећате, кад је стално ту негде! Јашта ће него и бити присутан, с обзиром на то колико је задужио Србију. Елем, гостова Теофил у поменутом „Оку“ о Пајтићу, па о њему изрече и ово:

„Мислим да човек води рачуна о томе да се дозира у јавности, што није данас лако у ово време, и до сада му је то јако добро успевало.“

Било би добро да се Панчић угледа на мудрог Пајтића, па да и сам узме да дозира своје јавне наступе. Што би, као први корак, подразумевало да се уздржи од телевизијских гостовања негде до средине века. Чисто да ОЕБС не помисли како њега, Панчића, неко форсира преко реда.

 

***

Сећате ли се, узгред, Косова и Метохије? То је она покрајина на југу земље (ако је веровати Уставу) коју је претходна власт гурала приштинским терористима у наручје, а нова власт, насупрот томе, почела да је гура – приштинским терористима у наручје. Е сад, тамо се у недељу, 8. јуна, одржавају некакви избори, на које су представници Српске листе ипак решили да позову грађане да учествују. Нису били сигурни да ли да их позову или не, али су се онда састали са премијером Александром Вучићем и, замислите, донели одлуку да се слажу са њим. Чудо!

Образлажући одлуку, председник Општине Грачаница Бранимир Стојановић дао је следећу изјаву за РТС:

„Због одговорности према народу који овде живи, да не би дозволили да десет људи који треба да седе у том парламенту и боре се за српске интересе буду они који се залажу за формирање војске и да се у сваком српском селу појави по једна касарна, због тога смо донели одлуку – идемо на ове изборе.“

Молим? Неко хоће да поставља касарне шиптарске војске по српским селима? И то није главна тема у српској јавности?!

Ма, важно да су медији слободни. Питајте ОЕБС.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *