Печат недеље – Људи, послови, дани

Шешељева гаранција
Још откако се добровољно предао Хашком трибуналу 23. фебруара 2003. године, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ није био ближи изласку на слободу, макар и привременом.
Пресуда Шешељу требало је да буде изречена још 30. октобра прошле године. Међутим, пошто је прихваћен његов захтев за изузећем холандског судије Фредерика Хархофа због пристрасности а на његово место дошао Мадаје Нијанг који је затражио додатно време да се упозна са предметом, изрицање пресуде одложено је на неодређено време.
У јануару ове године Војислав Шешељ од Трибунала тражи да га ослободи, или да му суђење почне испочетка. Овај његов захтев 6. јуна је одбачен већином гласова, уз опречно мишљење судије Кофија Кумелија Афанђеа, који је оценио да је Шешељев случај „без преседана“: „Не могу да се сложим с већином у одлуци да се суђење настави, када је доведена у питање правичност поступка.“
Међутим, само недељу дана касније председавајући судија Жан-Клод Антонети тражи од страна у поступку – Тужилаштва и самог Шешеља – да се у року од седам дана изјасне о могућем привременом пуштању Шешеља на слободу − до изрицања пресуде будући да је доказни поступак одавно окончан.
У свом поднеску − одговору на захтев судије Антонетија, Војислав Шешељ навео је да „с гнушањем одбацује било какве гаранције издајничке и прозападне власти у Београду“, да је једино ограничење које прихвата, ако буде пуштен на привремену слободу, „то да неће напуштати територију Републике Србије“, али и додаје да нема намеру да се периодично јавља полицији, „нити носи огрлице, наруквице или наногнице, којима се вређа људско достојанство“, те да намерава да се врати у политички живот Србије и да учествује на јавним скуповима, даје интервјуе, гостује у телевизијским емисијама и настави да критикује „Хашки трибунал као нелегални међународни суд“.
Ускоро се очекује и одлука већа судије Жан-Клода Антонетија.

Уцењивање гласача на Космету
Недавни „парламентарни“ избори на „Косову“, одржани 8. јуна, поново су протекли уз озбиљне неправилности, барем што се тиче четири општине на северу покрајине у којима Срби чине већину. У Косовској Митровици забележено је и кршење људских права, истоветно оном од новембра прошле године, када су одржавани локални избори. Као и тада, тако је и сада јавно проговорила Весна Ћосић, самохрана мајка из Митровице која, као незапослена, остварује право на социјалну помоћ.
„На дан избора, на мобилни телефон позвала ме је извесна женска особа, рекла да зове из социјалне службе и питала ме да ли сам гласала. Када сам рекла да нисам и да не намеравам, она ми је запретила да ћу остати без социјалне помоћи уколико не гласам. Рекла сам јој да је то што ради кривично дело. ‚Ја само радим свој посао‘, одговорила је. ‚Није то ваш посао, дајте ми ваше податке‘, узвратила сам, на шта је она прекинула везу. Пошто ме је била звала на мобилни, имала сам очитан број са којег је стигао позив, па сам је ја позвала назад. Она се јавила само да би ми рекла: ‚Извините, била је грешка‘, и поново прекинула везу, и више није подизала слушалицу“, каже за „Печат“ Весна Ћосић.
Сличан инцидент Весна Ћосић је пријавила и новембра прошле године, када је била у деветом месецу трудноће. И тада су, као и сада, о свему били обавештени надлежни државни органи, као и међународне организације, али нико није предузео ништа тим поводом. Највероватније неће ни сада, упркос томе што се донедавно водила онолико присутна расправа наводно о људским правима и слободи избора/говора – очигледно је да те слободе и права не важе за Србе са Косова и Метохије.

Папин лепак
Када је недавно поглавар Римокатоличке цркве Фрања у интервјуу за лист из Барселоне Вангвардија, изражавајући јасну забринутост због сецесионистичких иницијатива у Шкотској и Каталонији, истовремено оценио како је распад Југославије био разумљив − пошто је реч о „толико различитим културама“ да нису могле опстати заједно „без лепка“, домаћа блогосфера је узвратила жучним коментарима. Коментаторима је посебно била изазовна папина метафора са лепком. Међу одговорима се тако нашао и овај: „Југославија и БиХ, па и Украјина су исти пројекат … за Југославију папа није умео да нађе ‚лепак‘, а за БиХ је пронашао ‚лепак‘. Видећемо до зиме да ли ће за Украјину бити ‚лепка‘“.

Отимање српске имовине у Штрпцу
Такозвана Косовска агенција за имовину наставила је противзакониту приватизацију српске имовине у покрајини, тако што је 16. јуна преотела зграду некадашње Земљорадничке задруге у центру Штрпца и хотела „Јуниор“, у којем већ 15 година бораве расељена лица.
„У понедељак ујутру са својим обезбеђењем радници Агенције преузели су зграду Задруге у којој се својевремено налазила српска општина. Недавно су заузели и просторије некадашње Робне куће ‚Младост‘ у центру Штрпца, док су прошле недеље, уз образложење да је приватизована, ушли у фабрику ‚Иво Лола Рибар‘ која производи машинске елементе, а обезбеђење Агенције избацило је седамдесетак радника напоље и саопштило им да неће више имати приступ фабрици“, изјавио је за београдске „Вечерње новости“ Иван Реџић, представник Грађанске иницијативе „Српска“ у Штрпцу.
Релативно скоро продата је и Ветеринарска станица у Штрпцу, а увелико се прича да је иста судбина намењена и „Ски центру“ Брезовица, који је, како истичу тамошњи представници, од животне важности за Србе. Због свега тога, становници Штрпца овакве потезе косовске агенције за приватизацију доживљавају не само као отимачину српске имовине већ и као притисак на српски народ у Сиринићкој жупи.

ГМО „Мекдоналдс“
Антикорупцијски интернет портал „Пиштаљка“ обелоданио је да компанија „Мекдоналдс“ већ три месеца продаје пилетину која је храњена генетски модификованом храном, а да о томе није обавестила јавност.
„Пиштаљка“ је „Мекдоналдсу“ поставила питање да ли је, и када, у својим ресторанима отпочео с продајом производа од пилетине храњене генетски модификованом сојом. У свом одговору, „Мекдоналдс“ је навео да „од марта 2014. године добављачи живине неће бити у могућности да са сигурношћу потврде да се у исхрани живине неће појавити у траговима ГМ соја. Већина живинског меса које користимо у ресторанима узгајана је у Европи. Соја која се користи за исхрану живине пореклом је из Бразила. У Бразилу се све мање узгаја соја која није генетички модификована.“
Подсећамо, међу захтевима Европске уније Србији налази се и онај који од нас тражи да укинемо забрану промета ГМО хране у нашој земљи. Тако да би ово уваљивање пилетине с укусом ГМО-а могло да се схвати и као увођење европских вредности у Србији.