Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Плес смрти у српском храму

Провокативни спот обнажене, јефтине верзије Лејди Гаге, извесне Ере Исрефи, снимљен у жицом опасаном Храму Христа Спаса усред Приштине, саблазнио је српску јавност. У провидној црној одећи, са наглашеном црном шминком, албанска певаљка у пратњи других чланова групе, који на својим телима имају исписане пароле на енглеском језику, у демонизованој кореографији пролази простор између припрате и централног дела храма. Оног чију градњу је 1990. године започео тадашњи епископ рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле. Онда када су Срби још увек живели у Приштини. У временима када су се потоња зверска убиства, киднаповања и протеривања тешко могла замислити… Данас у овом храму, у граду етнички чисто албанском, живе људи, а његове просторије користе као нужник. Будућност мучене цркве, како је недавно најавио Хашим Тачи, биће рушење, или претварање у меморијални музеј ОВК! Без историје, традиције и земље, грађани тзв. Републике Косово немају своје културне белеге, а оне које не могу да припишу свом трајању и својим неимарима вандалски руше и скрнаве. Ругајући се српском постојању и трајању на светој земљи, сепаратистичка влада Косова и њена (једина) културна елита коју чине Исрефе и њој сличне заборављају – како рече песник, док буде нашег сећања, биће и нас на Косову.

Титула за Хрватску

Објашњавајући због чега је Хрватска данас „дефинитивно најсиромашнија и најнеспособнија земља у ЕУ” (што је и одговор на питање која је земља од Грчке сада преузела титулу најнеспособније сиромашне европске земље којој је потребна помоћ других земаља из ЕУ) лист „Фајненшел тајмс“ наводи:
„Хрватска је мала земља која је тек прошле године ушла у Европску унију, а није ни део еврозоне. Има прекрасна острва и плаже где је живот наизглед пријатан. Због тога Хрватска и њени економски проблеми често остану незапажени.” Овај привидни „хрватски парадокс” даље се у тексту разјашњава откривањем истине да је „земља већ шесту годину у рецесији, а за то време изгубила је готово 13 одсто свог БДП-а. Незапосленост се креће на нивоу од око 17 одсто, а међу младима досеже готово 50 одсто. То је социјална катастрофа која се не разликује превише од оне која је у последњих пет година задесила Грчку и Шпанију. У Хрватској, баш као и у Грчкој, постоји неефикасан јавни сектор са запосленима на пословима који очито не служе јавном интересу те само прикривају прави ниво незапослености. Овај проблем је увећан недостатком компанија из приватног сектора које могу створити радна места и успешно се такмичити на ЕУ тржишту. ”

Аутизам и пестициди

За труднице које живе у близини пољопривредног земљишта где се примењују пестициди постоји 60 одсто већи ризик рађања деце са аутизмом или другим развојним сметњама, показује нова студија са Универзитета у Калифорнији, којој значајан простор посвећује нови број недељника „Њузвик”. Студијом су прегледане три класе обичних пестицида: органофосфати, карбамати и пиретроиди. Они су показали да имају везе са поремећајима из спектра аутизма или развојних сметњи… Аутори наглашавају да је веза између географије и аутизма постала очигледна у последњих неколико година и позивају се на информације из других медија (Лос Анђелес тајмс) које, на пример, показују да дете рођено у Калифорнији има неколико пута веће шансе да му се дијагностикује аутизам него дете у, рецимо, Алабами. Ови бројеви дају разлог научницима да поставе и подрже хипотезу према којој фактори средине доприносе појави аутизма!

Solve et coagula

Глобалистичка елита своју политику заснива на класичном принципу divide et impera (завади па владај) али је друга, езотерична страна те медаље solve et coagula (раствори па стопи)политичка алхемија која се примењује на људске заједнице. Иза флоскула о слободи, демократији и људским правима крије се опсесија разарањем. Суверенитет мора да нестане, секс и породица да буду искривљени у гротеске, а Мамон да замени Бога. Нација, као најшири облик породица, мора бити укинута. Врлом новом свету нису потребни ни Руси ни Украјинци, већ аморфна биомаса способна само за експлоатацију, пише амерички спољнополитички аналитичар Марк Хакард, чији је текст „Националнихилизам или како употребити нацисте за уништење нације”(у преводу Небојше Малића) објавио портал „Стање ствари”.

Брука за Србију

„Афера ‚Мегатренд‘ отворила је Пандорину кутију стања на универзитетима. Још од злогласне афере ‚Индекс‘, академска и шира јавност није се толико узбуркала око питања акредитације наставних програма, испита и диплома, али и о стручним и моралним профилима појединих универзитетских професора и наставника, посебно оних који су себе кандидовали за највише судијске функције у Европском суду за људска права у Стразбуру…“
Ово је цитат из текста „Спречена већа брука“ („Данас“ 25. јуна ове године) редовног професора Правног факултета у Београду, др Стевана Лилића.
У наставку поменутог чланка, доктор Лилић обрушава се на једног, за судију неизабраног, колегу професора за кога каже да „има обичај да један исти рад објављује и по три пута“ те оптужује тог истог професора за „преварну радњу“. Уз све то, он помиње и „Бруку за Србију“.
Не би овакав јавни наступ заслуживао посебну пажњу да није реч о Стевану Лилићу, аутору који је био спреман да у више наврата и издања објављује текст који није његов и њега је још 2000. године, сасвим основано, др Војислав Шешељ оптужио за плагијат. У књизи под насловом „Универзитетски професор Стеван Лилић као подли и прљави плагијатор“ др Шешељ доказује да је Лилић дословно „покрао и уградио“ у своју књигу „Управно право“, читаве делове књига проф. др Лазе М. Костића објављене пре Другог светског рата. Наравно, не само делове књига овог професора.
Илустрације ради, др Лаза Костић пише: „…Међу управним органима, ма на којој лествици јерархије се они налазили, постоји солидарност, постоји прилично уједначење гледишта, истим су духом задахнути, исте имају руководне мисли и једнако схватање управних циљева. Нижи управни органи су у крајњој зависности од виших. Они раде обично оно што им виши саветују и сугеришу, решавају према њиховим упутствима и циркуларима… Нормално, административни надзор, сам по себи, није задовољавао. Требало је онда заштиту тражити на другом месту, од других органа власти.“
То, дакле, пише проф. Лаза М. Костић. А ево шта пише у Лилићевом оригиналном раду:
„…међу управним органима, на ма којој лествици хијерархије се они налазили, постоји прилично уједначење гледишта, истим су духом задахнути, имају исте руководне мисли и једнако схватају управне циљеве. Нижи управни органи су у крајњој зависности од виших; они раде обично оно што им виши саветују и сугеришу, решавају према њиховим упутствима и циркуларима. Нормално, административна контрола, сама по себи, није задовољавала. Требало је онда тражити заштиту на другом месту, код других органа и код других власти.“
На педесетак страна ове књиге налази се право обиље невероватних Лилићевих плагијата и то неколико аутора а не само проф. Костића те крајње основано др Војислав Шешељ закључује „да се не сме дозволити да случај Стевана Лилића, који се уз помоћ непорецивих фалсификата дочепао највиших научних титула и универзитетских звања, претвори у пример за углед“.
Тако некако изгледа када почне да се стварно отвара „Пандорина кутија стања на универзитетима“ и плагијата. Али када смо већ код успешних и неуспешних кандидатура, и Стеван Лилић се ових дана кандидовао и пријавио за место у Савету Комисије за заштиту конкуренције и за плату од 350.000 динара. Читајући „Политику“, сазнали смо да Лилића, поред делом већ описаног научног рада, за то место препоручује и што је према властитом признању „био у Грађанском савезу Србије, Социјалдемократској унији, Демократском центру и Демократској странци“. Сада, каже, није политички ангажован, али друштвено јесте.
Нема шта, проф. др Стеван Лилић одиста има добре препоруке за избор. И ко би ту смео, ако га Скупштина Србије изабере, и да помене „Бруку за Србију“.

Јадовно – да се памти

Убијање Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационих логора Јадовно трајало је 132 дана. Данас се у том крају Срби могу пребројати на прсте. Испод земље ситуација је другачија. У периоду од 11. априла до 21. августа 1941. године у систему концентрационих логора Јадовно – Госпић – Паг организоване су масовне ликвидације, убијено је 40 123 мушкараца, жена и деце. Њихови посмртни остаци никада нису ексхумирани из јама, нити достојанствено сахрањени.
О Јадовну се дуго и смишљено ћутало. Тек захваљујући активностима Удружења „Јадовно 1941.“ прича о стравичном српском страдању отета је од заборава. Ове године, поводом 24. јуна, „Дана сећања на Јадовно 1941.“, организовано је ходочашће по местима у региону Госпића, у којем је учествовало око 150 чланова породица и поштовалаца јадовничких жртава. У оквиру програма ходочасници су посетили споменик жртвама и више јама у околини где су усташе НДХ бацале живе, или монструозно убијене цивиле – Србе и Јевреје, укључујући жене и децу. Код Шаранове јаме одржан је црквени помен жртвама, упаљене су свеће и положено је цвеће. У оквиру програма ходочашћа у Плашком је промовисана књига „Јадовничка голгота 1941.“ аутора проте Драгана Шућура, из Бањалуке. Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ нагласио је неопходност шире подршке одговорних фактора како би се утврдила пуна истина о страдању Срба у овом делу Независне Државе Хрватске и обележила сва места страдања, а посмртни остаци ексхумирали и достојанствено сахранили, што је цивилизацијски стандард и морална одговорност.

Бољшој фестивал на Мокрој гори

Дрвенград на Мокрој гори у селу Мећавник и ове, друге године заредом, биће место на коjем ће од 10. до 12. јула учесници Бољшој фестивала класичне музике извести своје нумере. Програм предвиђа наступе светских звезда класичне музике, пројекције култних руских филмова и богат музички програм. Идеју организатора Фестивала, редитеља Емира Кустурице да промовише што више младих талентованих музичара из средњих музичких школа и академија из Србије и Републике Српске како би овај музички догађај био уврштен међу европске и светске фестивале класичне музике као генерални покровитељ подржао је „Газпромњефт“, већински власник Нафтне индустрије Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *