Печат недеље

Смета им митрополит

Поводом освећења Храма Васкрсења Христовог, патријарх српски Иринеј у пратњи митрополита црногорско-приморског Амфилохија и неколико свештенослужитеља боравио је у званичној посети Албанској православној цркви. Ова посета пропраћена је протестима активиста албанске Црвено-црне алијансе, који су узвикивали да Српска црква негира историју Албаније и да се противи уједињењу свих балканских Албанаца у једну албанску државу. Демонстранти су највише негодовали због присуства митрополита црногорско-приморског Амфилохија. За њих, разумљиво, он је живо подсећање на све злочине њихове сабраће на Космету. И црквени великодостојник који неуморно опомиње нашу заборављену дијаспору у Скадру да чува свој светосавски и православни идентитет. Коначно, замерају му што чува сећање на наше корене и наше земље. А ко ће да га чува ако не митрополит Скендерије, Црне Горе и приморја и егзарх пећки за оба света?

У славу кољачког заната

На простору Спомен-подручја Јасеновац, највећег српског стратишта у 20. веку, посађено је, како је објавио један хрватски портал, цвеће у бојама шаховнице. Бели и црвени цветни квадрати уредно обликовани у слово „У“, никли на месту где је на врхунцу усташког лудила у време Другог светског рата убијено, заклано, отровано и уморено више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома.
Ова цветна провокација никла је након што су пре неколико година уклоњени реквизити за мучење из поставке музеја и изостављена навођења ранијег места живљења жртава одакле се могло закључити да је постојање овог логора имало основу у националним и верским законима НДХ. Аутентичан логорски амбијент је трајно нарушен, а историчари су упозорили да овај покушај релативизовања историје иде под руку са публицистичким и историографским покушајима који су монструозне злочине правдали некаквом великосрпском идејом.
Данас на месту, јединственом на свету, где је страдало 19 432 деце, никло је цветно „У“, ваљда у славу кољачког заната, оног због којега бисмо, ако бисмо желели да одамо пошту минутом ћутања над овим дечјим градом, требало да ћутимо 13,5 сати! У име те деце, свака реплика усташтва требало би да буде најстроже санкционисана. И она на улици, а камоли на месту спомен- подручја.

Дан „Д“

Обележавање седамдесетогодишњице искрцавања савезничких снага у Нормандији, шестог јуна, дуго и брижљиво је припремано, а местом на којем је започет „најдужи дан у историји“ продефиловаће најважније светске политичке фигуре. Отуда није без значаја питање које се ових дана најчешће поставља: да ли овај догађај има довољно јаку поруку да подсети бивше Савезнике на најкрвавији сукоб у 20. веку и баци ново светло на сукобе који у овом тренутку најозбиљније прете да се претворе у нови светски конфликт? Овогодишња церемонија окупиће двадесетак шефова држава и влада, међу којима руског председника Владимира Питина, председника САД Барака Обаму, британску краљицу Елизабету, немачку канцеларку Ангелу Меркел… Искрцавање у Нормандији, популарно именовано као Дан „Д“ или операција „Оверолд“, највећа је поморска инвазија у историји ратовања. Била је то једна од најпажљивије планираних војних акција која је потпуно изненадила Немачку. Битка за Нормандију водила се између снага нацистичке Немачке, које су окупирале западну Европу и савезничких снага у Другом светском рату. Седамдесет година касније ова инвазија остаје највећи поморски и ваздушни десант у историји, која је укључивала више од три милиона војника превезених преко канала Ламанш из Енглеске у Нормандију у окупираној Француској. Шести јун се обележава и као дан када је највећи број војника прешао са једне територије на другу.