Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Да ли знате да земља Србија већ седам дана нема праву заштиту свог ваздушног простора?
Наиме, немамо акумулаторе за стартовање ловачких авиона „миг 21” и „миг 29”, па ако би, рецимо, у наш ваздушни простор ноћу улетео некакав отети авион ми немамо чиме да га пресретнемо и присилимо на слетање.
. Апарати „орао” и Г-4 немају радаре и у те сврхе не могу се користити. Акумулатори за стартовање мотора авиона „миг 21” и „миг 29”, и за одржавање параметара током лета, коштају по комплету око десет хиљада евра, набављају се преко једне наше фирме уз строго формалан поступак. И све то траје и траје. Срамота.
Добро, какве везе имају акумулатори за борбене авионе и поплаве? Имају, имају, авиони лете небом, а са неба пада киша и изазива поплаве. Иде то једно са другим…
Када се пре више од 50 година догодио катастрофалан земљотрес у Скопљу, командант Треће армије ЈНА генерал-пуковник Анте Банина преузео је команду у срушеном граду где се и налазила команда Треће армије ЈНА, то јест Треће војне области. Сећам се његовог мирног и сталоженог наступања и обраћања пред ТВ камерама. Касније сам једног нашег генерала упитао како то да у зградама генералштаба и Министарства одбране официри никуда не журе, крећу се скоро лежерно, док наши политичари после 5. октобра пред ТВ камерама, као из катапулта, напросто излећу из аутомобила и све прескачући по пет степеника одједном јуре на ужасно важне састанке.
„Ми немамо маркетинг, осим тога када би и официри јурили то би био сигнал народу за велику панику, то не би био добар знак.”
Ако у Србији никада није било озбиљне и темељите стручне расправе да ли је концепција и доктрина општенародне одбране доживела слом у постхладноратовском времену када се распао систем чија је друштвена идеологија била основица такве концепције и доктрине, и да ли је ОНО и ДСЗ била само једна велика илузија, сада су нас катастрофалне поплаве подсетиле шта смо некада имали, а шта сада немамо. Јер, воља и мотив малих земаља за одбрану од спољне агресије, па и од елементарних непогода, не морају бити идеолошки условљени. Професионалне војске малих земаља својим формацијама и својом техником не могу покрити и борбено контролисати читав захваћени простор где се воде борбена дејства. Преведено на језик поплаве: шта би било да се, не дај боже, уз поплаве ових размера у другом делу Србије истовремено догодио и катастрофалан земљотрес? За решавање такве ситуације потребна је маса војне силе и различитих видова ангажовања становништва. Кога би ту поставили за команданта?
Немамо добро развијену цивилну заштиту, војску су нам преуредили амерички наредници уз садејство домаћих аматера, у чворишту великих река немамо јаке инжењеријске јединице, на ВТИ немамо више ни одељење које брине о развоју инжењерије. А имамо способне и квалификоване официре.
Да, имамо и политичаре који настављају да живе као изненадни преобраћеници на врлине слободног тржишта, хранећи се као лешинари посмртним остацима војне технике некадашње Југославије. Ни акумулаторе да набаве…
http://www.politika.rs/
Da li znate…?
ZNAMO! Vec 4 dana! I ? I nikom nista! Ej Srbijo,tugo moja!
НАТО ИМПЕРИЈА КОНТРОЛИШЕ НЕБО И СВЕ ИСПОД НЕБА.
Vučić kaže mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine.
Njega ne interesuje teritorijalni integritet Srbije, što je sa KIM, to je za njega tuđi prostor jer mu tako mentori savjetuju ?
Nije je on premijer Srbije pa da se tim bakće ?
Njemu su važni euroatlanski saveznici i njihovi interesi, a Srbija što je to za njega, ej ?
I onda se vi čudite što nema zaštite neba, mi danas imamo nebesku izdaju, što će nama zaštita ?
Molim g. Lazanskog da nam opise (kako on, to dobro zna) kako nastaje komanda
za poletanje dezurnog para vojnih aviona, i cilju presretanja nelegalnog upada vazduhoplova u vazdusni prostor Srbije.
Poznato je da dva aviona (“dezurna para”!?)obezbedjuju neprekidno dezurstvo,
i intervenisu, po komandi. Komanda mora biti vojna, jer su to, i ovi avioni.
Tako je sirom sveta, pa bi tako moralo (ili …) biti i u Srbiji.
Vazdusni prostor, iznad, odredjen granicom drzave, je drzavna teritorija.
Za vojnu kontrolu, koriste se odgovarajuci radari. Do unistenja, 1999, radar
na vrhu Kopaonika, bio je, za to, postavljen. Danas se “tvrdi” da SAD ne dozvo-
ljavaju postavljanje novog. Kako je “tvdnja”, verovatno “tacna”, nemamo bitan
deo zastite i odbrane.
Na drugoj strani, postoji civilna kontrola vazdusnog saobrcaja, koji se odvija
odredjenim, definisanim, na vazduhoplovnim mapama prikazanim, vazdusnim putevima.
Ta kontrola se nalazi u medjunarodnoj mrezi, a na prostoru Evrope, to je EUROCONTROL, ciji je Srbija clan. Uloga i organizacija su slozene, a obuhvata i
svakodnevni rad, bilatearlne i multiatearlne drzavne odnose, razvojne poslove i
komercijalne. Letenje po vazdusnim priostorima (i putevima) drzava se placa.
U okviru EUROCONTROL-a, postoji i objedinjena naplata i distribucija naplacenih
prihoda, drzavama, koje su prihvatile taj pod-sistem (tako da sve drzave, clanice
nisu automatski, u pod-sistemu kolektivne naplate).Prihodi-takse preleta, su
definisane, racunaju se po jasnim, javno dostupnim formulama, a dele po broju
letova, za svaki tip i model aviona i duzinu puta (u km.). Iako su neki vazni
putevi skrenuti (da mimoidju Srbiju), preleti preko nase teritorije, koje placaju
sve avio-kompanije i pojedinacni korisnici, su znacajni (za nase stanje, veliki).
Privatizovanjem kontrole letenja, nad vazdusnim prostorima Srbije i Crne Gore, kroz firmu SMATS, EUROCONTROL transferise sve prihode (u sustini, drzavne) ovoj
firmi.
Da li, u svakodnevnom poslu, kontrole letova, ucetvuje oficir Vazduhoplovstva, Vojske Srbije, ne znam. Da je “pre”, radio zajedno sa civilnim kontrolorima letenja, poznato je. Takodje, odgovarajucim, prirucnikom, definisani su postupci,
od pojave neidentifikovanog vazduhoplova, prenos informacije, na vojnu liniju
komandovanja, naredba za poletanje dezurnog para vojnih aviona, … do kraja
zadatka.
Iako bi neko mogao da postavi pitanje, kako i gde se prekida veza civilnih i
vojnih sluzbi, i kako nema ni toliko para, iz tolikoha prihoda, ni za akumulatore
aviona, koji su (i rade) u sistemu civilne kontrole.
Da sve bude “po naski”, upravo je objavljen clanak o prodaji, prosle godine
kupljenog, novog aviona (a drugog po redu, i ceni preko 8 m. $-videti Politiku),
jer je, parafraziram, “greskom” kupila firma SMATS. Naravno, moze se reci, i
privatno, pa “sam pao, sam se ubio”, da nije rec o …
[Agencija za borbu protiv korupcije, nasla je “ne …”, sastavila izvestaj, i ..?
Nekoliko godina unazad, kako objavljuju novine, najveci porez na licni prihod,
u Srbiji, placao je direktor i vlasnik privatne firme SMATS.]
Na kraju, predlazem resenje,a ne samo pricu.
Komandant Vazduhoplovstva Srbije, uz unapred srocenu zahvalnicu, koju potpisiju
ministar odbrane i ministar finansija (ko levo. ko desno, gore, dole, neka se dogovore) i prigodan poklon, da ode u do SMATS-a, saceka, da ga prime, kad udje,
da se lepo pokloni, preda sve i zamoli (da pre toga, odvezba, prosjacku umilnost, glasom i stavom)) da se pozajmi novac za nabavku akumulatora (bar deo, jer ce i piloti priloziti, koliko mogu).
Ubedjen sam da je to pravi i efikasan put, pogotovo sto ce vlasnik, odvojiti i
od svojih usta i usta svoje porodice, da pomogne drzavi i slavnoj V.S., pogotovo
sto jos i voli letenje.
Podrazumeva se, energicno odbijanje (i neponudjenog) wiskija, naklon, na kraju,
i smeran izlaz, hodom natraske (kao iz crkve).
Naravno, sve bez zurbe, stalozeno, profesionalno odvezbano i izvrseno.
Bice i ti (“bozju ti, i im …”) akumulatori.
[Honorar za ovaj spasonosni i genijalni predlog projekta ne trazim.
Ako se usvoji, pa bi neko, da plati, uz “tu sam, i ja, bar 40 %”, dajem za-
akumulatore aviona.]
Srboljub Savic