Клонирано месо на глобалној пијаци

Пише Мара Кнежевић Керн

Европска комисија је у децембру 2013. предложила једнострану забрану клонирања животиња за потребе људске исхране у ЕУ, али се забрана не односи на увоз меса и млека клонираних животиња 

Забрињавајућа вест да је Европска комисија препоручила укидање забране увоза клонираног меса из Америке изненађује само оне који још увек верују да WТО и WHO удружени са УН доприносе напретку и безбедности хране и лекова.

 

БЕЗ ПОСЕБНЕ ЕТИКЕТЕ Европска комисија је у децембру 2013. предложила једнострану забрану клонирања животиња за потребе људске исхране у ЕУ, али се она не односи на увоз меса и млека клонираних животиња, нити је предвиђена обавеза етикетирања ове хране.

Уступак трансатлантском партнеру подржан је изјавом комесара за здравље Тонија Борада да „посебно означавање ових прехрамбених производа није потребно“. Ради се о политичкој одлуци која нема везе са медицинском науком, а с обзиром на то да САД немају систем за посебно означавање таквог меса, ни европски партнери на томе неће инсистирати, посебно ако се има у виду недавни конфликт искрсао поводом забране увоза говедине третиране хормонима.

Тако је ЕУ безбедност Европљана положила на ТАФТА жртвеник, што није мала жртва јер ЕУ годишње увезе 500.000 тона меса, већином из САД, али и из неколико латиноамеричких земаља, произвођача клонова, међу којима су Аргентина, Бразил и Уругвај. Пројекат „клонирано месо“ заокружен је увођењем у игру стратешког тројанског коња – експертскe мултинационалне корпорације Бекман Култер (Beckman Coulter) ексклузивног контролора квалитета меса увезеног у ЕУ. Ова америчкакомпанија, са великим представништвом у Швајцарској и у другим деловима Европе, једна је од најутицајнијих фармацеутских кућа са разгранатом мрежом академских установа по читавом свету. Она, између осталог, пружа услуге техничке експертизе у комбинацији са технолошким платформама за „иновативан приступ“ у свим клиничким испитивањима и истраживачким пројектима везаним за експерименте са генима.

 

ЗАБРАНА ПРОИЗВОДЊЕ, АЛИ НЕ И УВОЗА Према „Службеном листу ЕУ“ (15. 2. 2006.) фирма Бекман Култер  је задужена за обезбеђивање сертификата везаних за здравље оваца и говеда, што значи да је ЕУ овластила ову америчку компанију да преузме превенцију и контролу јавног здравља у Унији. Ова сертификациона кућа спроводи контролу хране сопственим методом тестирања, издајући сертификате под називом Beckman Coulter InPro CDI kit. Фарса о забрани производње клонираног меса у Француској, уз дозволу увоза таквог меса, подсећа на фарсу предложеног закона у Србији о забрани узгоја ГМО, уз дозвољен увоз оваквих производа (о етикетирању ће се тек преговарати). Систем сертификације увезене хране и семена биће хармонизован са ЕУ, а можда нам ускоро и Бекман Култер закуца на врата.

У чланку „Ко влада Француском?“ Клер Северак констатује да се насиље над житељима Француске спроводи софистицираним методама и политичким играма, у којима Француско-америчка фондација игра једну од најзначајнијих улога.

Иза политичких одлука у Француској везаних за све сегменте јавног и приватног живота стоји једна од филијала клуба Билдерберг, француска елитна организација Le Siecle (Век). Она одлучује о постављању кадрова на најважније политичке функције, од министара пољопривреде, културе, здравља до предлагања кандидата за председника републике, што се показало и у случају Оланда који је уз њихову подршку дошао на власт. Из објављеног списка са именима чланова организације може се видети да се њих пет налази у холандском парламенту, а остали су распоређени на свим одговорним местима везаним за финансије. Трансфер  је започео Саркози (такође члан Le Siecle) а међу елитом Века се нашао и Строс-Кан, Србији занимљив због кандидатуре за неко од „саветничких“ места.

[restrictedarea]

ЕВАНЂЕЛИСТИ НОВОГ ТРЖИШТА Le Siecle је основан 1945. с циљем да се чланови владајуће класе Француске уједине ради  успостављања „социјалног простора за елите“. У Веку су представници свих слојева власти, од политичара до власника корпорација и банака, као и представника издавачких савета у водећим медијима. Они су укључени у формирање лажне левице и деснице како би се створила илузија да постоји могућност избора. У оквиру активности око успостављања Nouvel Ordre Mondial, покренут је програм „Млади лидери“, расадник перспективних младих кадрова за смену генерација кад за то дође време. У овом гнезду је стасао и Франсоа Оланд.

Њихов утицај данас превазилази званично декларисан елитистички однос према социјалном окружењу, а тренутна политика је усмерена ка приближавању САД, с обзиром на то да Билдерберг не жели Европу у којој доминира „француско-немачки менаџмент“.

О спрези функционера у ЕУ и тајних организација ангажованих на трансатлантском повезивању капитала говори књига Емануела Ратијеа „У срцу моћи: поглед на најмоћнији клуб у Француској“, као и филм  „Нови пси чувари“ (Жил Балбастр и Јаник Кергоа). Филм је снимљен према истоименој књизи есеја Сержа Халимија, заслужног за изношење истине о спрези француских медија са моћницима из политичке сфере, стављених под контролу корпорација и банака.

Халими се позива на спис Пола Низана „Пси чувари“, објављен 1932. и написан у намери да обелодани улогу „неутралних“ писаца и филозофа у одржавању успостављеног поретка. У „Новим псима чуварима“ Халими осветљава улогу организације Club du Siecle називајући их „еванђелистима слободног тржишта“, укљученим у деформацију медија претворених у робу.

 

АРМИЈА ПОСЛУШНИХ ПОТРОШАЧА Случај француске банке BNO-Paribas, осуђене од стране америчког правосуђа на плаћање одштете од десет милијарди долара због пословне политике супротне интересима САД, даје одговор на питање „ко влада Француском“. Банка је оптужена због трансакције са земљама подвргнутим америчком трговинском ембаргу иако је посао био легалан како у ЕУ тако и у земљама укљученим у овај трансфер. Ипак, француска банка је процесуирана пред америчким судом „зато што је трансфер обављен у доларима“, што представља кршење америчких закона!

Интересовање за овај случај у Француској није велико с обзиром на то да се ради о банци, али ће се свакако одразити на француску државу: уколико банка не буде могла да плати одштету, платиће је Француска и Французи. Оланд је покушао да преговара са Обамом, али је одмах „подвукао реп“ и одустао од примедби.

Огорчени новинар и активиста Жан Марк Дипоа из  Alternatif Bien-être предлаже подизање контраоптужбе против америчких компанија (могућих 100 милијарди долара) због угрожавања интереса француског народа и читаве ЕУ, сматрајући да се ради о легитимној одбрани. На мети би могле бити Кока-Кола, Мекдоналдс и Марлборо, као и бројне америчке компаније пристигле у Европу током XX века, а Французи би их могли окривити „због насилног мењања навика народа навиклог да пије кад је жедан и да једе кад је гладан“.

 

ХРАНА БЕЗ АМБАЛАЖЕ Жан Марк Дипоа наводи штету начињену наметањем култа „америчког стила живота“,  што је произвело армију послушних потрошача са извитопереним критеријумима везаним за избор хране. „Французи се више не опредељују за квалитет, већ купују производе који симболизују наметнути сан о ¸бољем животу‘, пијући кока-колу само зато што је постала култно пиће за оне који верују да је важно бити ¸кул‘. Штета је начињена и угрожавањем права детета, с обзиром на то да их родитељи одвлаче у Мекдоналдс привучени ¸забавним амбијентом‘ са кловном Роналдом, уз подмићивање ¸бесплатним‘ поклонима.“

Додатни разлог што Европљани туже америчке компаније лежи у чињеници да оне нису ни долар уложиле у поправљање квалитета својих производа, већ продају маглу одвајајући енормне суме новца за рекламу, амбалажу и учешће у свим значајним спортским и културним манифестацијама. Интерна филозофија оптужених компанија искључиво се своди на уштеде. Максимална штедња на сировинама резултирала је увођењем ГМ кукурузног сирупа за заслађивање, дуготрајног кечапа и залеђене сировине за помфрит. Притом се користе састојци који изазивају зависност код конзумената, а ова мека и презаслађена „храна“ ствара код деце лоше прехрамбене навике, тако да више нису у стању да прихвате традиционално припремљену домаћу храну. Дипоа саветује Французима да се клоне производа у софистицираној амбалажи, рекламираних од насмејаних лица снимљених на егзотичним локацијама – „то је знак да неко жели да вам прода рог за свећу“. Охрабрује глобални тренд отварања продавница означених као „нула отпадака“, у којима се продаје само храна без амбалаже, слично некадашњим совјетским Народним магазинима, са робом упакованом у папирне кесе, или продаваном из џакова на меру. Захтевни „нови Руси“ се након буђења из „америчког сна“ све чешће опредељују за домаће производе са престижном ознаком „совјетски квалитет“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *