“Грдана”, или зло је добро

Холивудско осавремењивање бајки

У све бујнијем таласу нових читања бајки, како од стране „Дизнија“ и Холивуда тако и неких западних писаца, приметно је прекомбиновање некада скривених значења у сасвим отворене поруке, прилагођене савременим диктатима либералне политичке коректности модерне цивилизације. Актуелни пример је светски биоскопски „Дизнијев“ хит „Грдана“ (Малефисент) варијација „Успаване лепотице“, коју краси транспарентна глорификација зла оличеног у сексипилној и гламурозној Анђелини Џоли, протагонисткињи зле вештице из наслова

Само током протеклих неколико година, у текућој, као и у наредне две-три, Холивуд може да се подичи са бар двадесет филмова инспирисаним бајкама. Било да је реч о директним екранизацијама чувених бајки, римејковању већ постојећих филмова најпопуларнијих прича за децу или спиновању ликова у „нешто ново“, Холивуд својим инфлаторним прегалаштвом истиче да су ово нове златне године за целулоидно препродавање бајки. Актуелни пример, један од водећих светских биоскопских хитова јесте нови „Дизнијев“ дугометражни играни филм „Mалефисент“, чији је назив дистрибутер за наше тржиште духовито и пригодно превео као „Грдана“. С њим се „Дизни“ враћа бајци о успаваној принцези и злој вили, али сада из перспективе зле виле, коју у надобудном и „веома злом“ издању тумачи Анђелина Џоли. Окренута нешто старијим потрошачима, тинејџерима, јер принцеза има комерцијалних шеснаест година, овако реконструисана бајка доспева до најширег слоја публике која посећује биоскопе. Отуда је „Грдана“ забава за савремене адолесценте па су њене некада можда делом и прикривене поруке са сексуалном психолошком симболиком (барем када је реч о њиховом тумачењу од стране јунговаца или фројдоваца) сада надограђене новим. „Грдана“ је сада много више епска пропаганда мрачњаштва, вештичарења и саме суштине зла у свом његовом готово сатанистичком глорификовању него што је то изворно била прича о „Успаваној лепотици“.
[restrictedarea] Нова је верзија ове приче акциона авантура са сексипилном есенцијом зла отелотвореном од заносне Анђелине Џоли. Са огромним, скоро двеста милиона долара вредним буџетом овај је филм уприличен као забава за милионе и саткан од свих примамљивих нити зла, суровости и сатанистичке иконографије која чак није ни сакривена. Негде између „Игре престола“ и „Харија Потера“, „Грдана“ тражи успех на биоскопским благајнама нудећи се као покретач нове франшизе зла, која би могла да повуче не само низ наставака већ и још једну суперкомерцијалну линију поджанра у оквиру такозване породичне и тинејџерске забаве модерног „Дизнија“. А то је већ амбициозни умишљај врло широких претензија. Поменуте фројдовске и јунговске опсервације приликом психолошког дешифровања „Успаване лепотице“ (девичанска принцеза − судбоносни убод трна − трновити жбун око ње који „цвета за правог принца“) за данашње поимање просечног адолесцентног филмофила су превише наивно и потпуно неинтересантно алудирање на први сексуални однос и евентуалне казне око његовог погрешног, пребрзог конзумирања. Насиље и зло, суровост, убијања, масакрирања, смртоносна сплеткарења, који су ткиво „Грдане“, с причом што отворено подмеће намеру да се зла вештица представи као жртва и образложи заправо као позитиван лик нова су „Дизнијева“ потрошачка политика у коју ће, уверени су њени творци, актуелна младост сасвим радо поверовати и с том вером им напунити џепове.
Али, да се вратимо Јунговим тумачењима бајки. Оне представљају савршену наративну прихватљивост јер су ликови у њима архетипови, потпуно у складу са функционисањем, па и потребама људске психе. Ликови из бајки отуда, заправо, као поменути архетипови (једноставни, сасвим јасни, недвосмислени) у суштини кореспондирају са одређеним аспектима наше психе. Фројд се сложио са оваквим тумачењем бајки надградивши их, наравно, сексуалним образложењима. И док су њих двојица деценијама цитирани као неприкосновени тумачи правог смисла бајки, актуелни је контекст порука у новом читању „Дизнијевих“ сценариста битно другачији. Фројдовски симболизам, у којем су бајке снови о жељама и фантазијама и њиховом испуњењу, кроз, рецимо, бруталну једноставност зла „Грдане“, опасно је надграђен идејама о сновима застрашујуће агресивним или, с друге стране, испразним. Зло постаје мотив и исходиште. „Дизнијева“ нова надградња заправо врло личи на глорификацију зла јер су злоупотребљене финесе психоаналитичарских алатки и теорије чувеног тумача бајки из седамдесетих година прошлог века, Бруна Бетелхајма. По њему, страшна и непроходна шума из бајки симболизује мрачну, дубоко скривену и увек неприступачну људску подсвест. У сфери подсвести, по Бетелхајму, у „Успаваној лепотици“ (али и у, рецимо, „Снежани“) могуће је пронаћи снажне елементе Едиповог и Електриног комплекса. Завист према пенису и жељу за кастрацијом у „Пепељуги“. Честа појава мењања облика и тела (принц у жабу и обрнуто) окарактерисана је као поремећај личности. Психоаналитичари су за филмској продукцији вечно привлачну бајку о Лепотици и Звери (само током ове и протеклих неколико сезона кинематографије с обе стране океана су се у више наврата позабавиле овом причом) рекли да поседује феминистичке параболе; „Снежана и седам патуљака“ марксистичке; а у нацистичком периоду неки су били отишли и тако далеко да су чин буђења лепотице од стране принца, који прво мора да се избори са трновитом живицом, препознали као симболичну борбу против јудаизма и комунизма оличених у тој страшној и претећој огради, сметњи остварењу аријевске љубави.
Тумачења бајки су, дакле, неретко бивала у складу са добом и политичким потребама времена. Да ли је онда нови талас читања и рециклирања ових прича жртва нашег времена? Свакако да јесте. И то изражајније и отвореније, заправо агресивније него икада. Два нова штива која чекају промптно екранизовање можда најбоље илуструју (зло)употребу старих бајки у новом времену. У свом новом делу Пулицеров лауреат, Мајкл Канингем, разрађује, комбинује и „унапређује“ Андерсенову „Ледену краљицу“ геј конотацијама. Радосни ће бити многи, посебно ако на сличан начин буде „читао“ и остале чувене бајке које ће „препричати“ у својој збирци коју управо пише. Коме ће се више радовати, њему или, рецимо, новој италијанској верзији „Успаване лепотице“ под називом „Сунце, Месец и Талија“, где је девојка силована од једног краља и тако успавана остаје у другом стању, чак и рађа близанце? Тешко је рећи, зар не? Можда је ипак најснажније поткована прихватљивим вредностима глобалистички позиционирана мантра политичке коректности, коју је као оруђе у осавремењивању „Снежане“ употребила британска ауторка афричког порекла, Хелен Ојејеми. Она је у својој верзији ове бајке успела да набаци све напредности Новог светског поретка везане за либерално схватање раса, етничких, полних и свих других разлика о које се у пракси и даље спотиче наша цивилизација па јој, дакле, треба и оваква подука.
После „Грдане“ која у првом плану на гламурозни начин и у свој сили глорификације зла „Успавану лепотицу“ нуди као комерцијализовану вештицу Грдану, можда, зашто не, на ред долази геј Пинокио, Снежана, сада у отвореним а не само претпостављеним оргијама са својих седам патуљака, Црвенкапа коју би да прождере геј вучица или нешто друго, још напредније девијантно. Уосталом, у трећем наставку комерцијалног дугометражног анимираног хита „Шрек“, који, додуше, нема везе с бајкама али је једнако популаран и самим тим утиче на млађи узраст, већ је постављена хомосексуална и транссексуална платформа (принцеза је мушко) за оваква „унапређења“. „Грдана“ се за сада задовољила интензивним насиљем нудећи идеју о злу, које је заправо тек прихватљива последица на путу ка вечно сањаној срећи. Али, ни то није за бацање. Похлепа је добра, научили су нас неки холивудски хитови. „Грдана“ додаје да је и зло такође – добро!
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Што скинуште и сакриште истинити коментар, на изјаве криминалних лажова.

    Знате ли колике паре можете добити, за убијене главе појединих грађана Србије а текстови овакве садржине само су увод, да би се трансакција криминалних радњи сакрила?

    Фашисти, окупатори и њихови САРАДНИЦИ, не бирају средства, када крену на ЦИЉАНУ ЖРТВУ ЗА ОДСТРЕЛ!

    Изједначавају Српски народ који се бори против окупатора, са дрогом, са свим врстама животиња и слично.

    Па стварно, само би животиње, као што сте нас назвали, могле издржати све нападе и прогоне ФАШИСТИЧКО-ГЛОБАЛИСТИЧКЕ МАШИНЕРИЈЕ и њихових проданих СЛУГА !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *