Почетна / Регион / Европско етничко чишћење

Европско етничко чишћење

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Сага о уништеним животима, ужасним судбинама, која је почела 26. фебруара 1992. године тајним „брисањем“ људи из државних регистара, остала је без „хепи енда“

Од 18. јуна ове године избрисани становници Словеније, они који су због државног плана брисања несловенаца пореклом из других република Југославије после 1992. године били присиљени да „добровољно“ напусте своје домове (није мало оних који су били прогнани) и потраже уточиште у некој од нових држава насталих на тлу некадашње СФРЈ − могу затражити одштету на основу Закона о повраћају штете лицима која су била избрисана из регистра сталног становништва (рогобатна скраћеница гласи: ЗПШОИРСП). То је требало да буде крај агоније која траје више од 22 године. Очекивало се да закон буде акт којим би се вратили достојанство и одштета (кад већ нема службеног извињења) онима што су, ни криви ни дужни, били жртве административног етничког чишћења спроведеног у Словенији после осамостаљења у жељи да се ратосиљају бројних „јужњака“. Сага о уништеним животима, ужасним судбинама, која је почела 26. фебруара 1992. године тајним „брисањем“ људи из државних регистара, међутим, остала је без „хепи енда“.

СОЦИЈАЛНО МРТВИ Да подсетимо: избрисани су људи који су губитком стеченог права на стални боравак у Словенији − изгубили сва социјална права. То значи да су пензионери изгубили заслужене пензије, деца право на школовање, њихови родитељи право на рад. Тачније, избачени су са посла. Ни то није било све − сви документи којима су располагали (лична карта, пасош, возачка дозвола, ђачка књижица, индекс, здравствена књижица…) поништени су и чак физички уништени, бушењем, иако су били формално важећи. Без прихода и могућности да (без докумената) подигну сопствену уштеђевину у банкама, избачени су у следећем кораку и из друштвених станова којих су се убрзо дочепале, приликом јефтиног откупа, дојучерашње комшије, Словенци. Тако су  „избрисани“ – њих 25 671 (колико је Словенија званично признала пре шест година, иако су активисти за људска права тврдили да је бројка чак четвороструко виша) били гурнути на маргине друштва без икаквих грађанских права, уз грубо гажење свих људских права. „Словенија нас је произвела у социјално мртве“, ламентирао је Александар Тодоровић, и сам „избрисани“, у покушају да привуче пажњу јавности и упозори на проблем понижених и угњетених људи и њихових породица.

Касније се показало да међу „избрисанима“ нису били само одрасли мушкарци и жене свих могућих занимања и старости, него и око 5 000 деце. Већину (око 60 одсто) чине Срби. Више од половине њих је, гоњено немаштином и безнађем, током ратних 90-их година успешно протерано ван граница Словеније. Учинило се да је неправди дошао крај када је Европски суд за људска права (ЕСЉП) пре три године досудио одштете првој групи „избрисаних“ који су пресавили табак и тужили Словенију. Суд у Стразбуру је службеној Љубљани одредио да мора донети и закон којим би системски обештетила све жртве „брисања“. И ту долазимо до ЗПШОИРСП. Већ сама скраћеница, груба и неживотна, сведочи о суштини донетог закона; Словенија је сад пронашла начин да исправљање неправди изведе тако што ће спровести „законито“ етничко чишћење под покровитељством европских институција. „Избрисане“ који су се преселили у друге државе СФРЈ сад претвара у „очишћене“, а уз то поново зарађује на њима наплаћујући астрономске таксе. Епилог? Никада неће видети ни цент одштете.

[restrictedarea]

Испоставило се, наиме, да су пресуде ЕСЉП, све одлуке словеначког Уставног суда, домаћи закони и њихове исправке и допуне − срочени тако да је, бар како сада ствари стоје, макар половини оштећених поново поништено право на ионако мизерне одштете (50 евра за сваки месец „брисања“). То право је, да парадокс буде већи, одузето управо онима који су били најуспешније „обрисани“ − протерани са својих огњишта у Словенији. И све то се дешава после пресуде Великог сената Европског суда за људска права, који је у марту шесторици тужилаца из редова „избрисаних“, поред одштете за нематеријалну штету (душевни бол итд.) у висини од по 20.000 евра, досудио и много већу материјалну одштету у просеку од по 30.000 евра. Значи, по око 50.000 евра одштете свакоме од тужилаца, плус по 5.000 евра за судске трошкове.

СВИРЕПА ШТЕДЉИВОСТ Свирепост, с тачке гледишта жртава, а штедљивост и мудрост словеначке државе, с тачке гледишта већине Словенаца (протеклих 20 година нису ни оком трепнули због кршења људских права које је у њихово име починила млада словеначка држава) суштина је законске регулативе која се поново испречила пред „избрисане“, поново им ускраћујући сва права. Државна бирократија је смислила, а влада премијерке Аленке Братушек аминовала лукав механизам исплате одштете, при чему се млитав протест из невладиног сектора једва и чуо. Укратко, Словенија је нематеријалну одштету и материјалну одштету стрпала у исту категорију, па за обе штете „избрисанима“ нуди по 50 евра за сваки месец „брисања“, укупно. Математичким речником, појединцу који је био без сталног боравка 22 године, остао без школовања или без посла, без крова над главом, без уштеђевине и свих примања − држава нуди максимално 13.200 евра. И све то упркос чињеници да су поменута шесторица добила много веће износе у Стразбуру, чак четири пута више.

Истина, и поменути ЗПШОИРСП нуди могућност за три пута вишу одштету, али тек по основу тужбе коју треба водити пред словеначким судовима а за то годинама сносити високе судске трошкове − све до краја неизвесног процеса. Нису то једине замке које је држава поставила пред „избрисане“. Рок за подношење захтева за одштету је омеђила на само три године, што значи да истиче 18. јуна 2017. године. Уз то, „избрисане“ вребају још две клопке. Одштету могу да траже само они који имају „уређен“ статус у Словенији или они који су по закону важећем за „избрисане“ до 2010. године покушали да уреде свој статус у Словенији, па су у томе или успели или били одбачени, али не и они који су затражили да им се врати брисањем одузети статус по слову закона усвојеног 2010. године (ЗУСДДД-Б) а по том закону били одбијени. На крају, само они који су платили држави таксу од 96 евра и успели да докажу да су после протеривања покушали да се врате у Словенију − имају потенцијално право на одштету. Сведочења људи, читавих породица, које је словеначка држава поново ојадила наплативши им по 96 евра на име таксе (према неким рачуницама, само на тај начин је зарадила око милион евра) указују да је већина поново изиграна. И остављена да се сама бори са ветрењачама, јер им нико из државне администрације (Србије, БиХ, Хрватске, Македоније…) није помогао ни заштитио их, иако су то њихови грађани.

ЗАВРШНИ УДАРАЦ НАТАШЕ КАНДИЋ Да све буде горе, откако је у јануару, у очају, живот себи одузео Александар Тодоровић, мотор борбе за права „избрисаних“, нико више ни из невладиних организација не нуди правну ни икакву другу подршку „избрисанима“ ни у Словенији ни у Србији. Завршни ударац жртвама из Словеније је задала Наташа Кандић са РЕКОМ-ом. Агитовала је пре годину дана да „избрисани“, који живе ван Словеније, регулишу свој статус и последично плате високе таксе словеначкој држави, а онда их је оставила на цедилу, иако је добила новац од Европске комисије за рад са жртвама. Испоставило се да од тзв. РЕКОМ-а, међудржавне комисије која је требало да се побрине да се чује глас жртава, дакле и „избрисаних“ у Словенији − није остало ништа. „Избрисани“ су остављени на милост и немилост државног апарата, чиме је њихов усуд запечаћен.

На крају су се нашли у некој врсти „административног топлог зеца“, јер им је Словенија једну за другом постављала нове препреке. А и од оних што су успели да их пређу и успут поплаћају силне таксе, многи су одбијени, јер су се на крају њихове дојучерашње комшије (познат је пример из једног љубљанског приградског насеља) које су се 1992. уселиле и откупиле практично туђе станове, одшетале до локалне управне јединице и дале изјаву да некадашњи „домороци“ (у чијим су сад становима) уистину никада нису ни живели у Словенији, нити пробали да се врате после протеривања. Није тешко погодити коме верују словеначки органи. Два сведока − и одштета је трајно одузета.

Обесправљене су остале и породице „избрисаних“ који су у међувремену умрли, дакле њихови наследници и деца. И све то упркос чињеници да Европски суд за људска права признаје одштету и потомцима. У Друштву избрисаних Словеније оцењују да би било скандалозно уколико би они који су успели да опстану у Словенији добили само по 600 евра за сваку годину живота без докумената и свих права, јер чак и социјално угрожени добијају помоћ од по 270 евра месечно.

Од преко 25 000 грађана пореклом из других република некадашње СФРЈ до данас је, према подацима које је навео министар унутрашњих послова Словеније Грегор Вирант, своја права тек делимично остварило само 12 000 „избрисаних“. Што значи да је словеначка држава готово 14 000 „избрисаних“, дакле већину од првобитне бројке, избрисала по други пут. Али овај пут – трајно. Нема сумње, Словенија је трасирала први пример ефикасног етничког чишћења у окриљу ЕУ.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Резолуцију СБ 1244, је донео СБ УН а не ЕУ или Венецијанска комисија!

    Како може тело, оганизација или комисија, ниже надлежности ПОНИШТИТИ АКТ, који има вишу снагу и који није издала нити ЕУ , нити Венецијанска комисија, већ СБ УН?

    Очито је да се ради о ЧИСТОМ правном НАСИЉУ и ПРАВНОМ КРИМИНАЛУ, које стално спроводе ЕУ, САД и НАТО а УН и СБ УН, сав тај криминал толеришу.

    Према свим досадашњим догађањима у Европи и Свету, очито је, да САД, ЕУ и НАТО креирају политику УН и СБ УН, који нису у стању да им се одупру или супроставе, због чега би било поштено, да РАСПУСТЕ ту СВЕТСКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ, јер НАВЕДЕНА ЕКИПА, ради што хоће и НИТКО је не сме ПОЗВАТИ НА КРИВИЧНО – ПРАВНУ ОДГОВОРНОСТ!

    УН су учиниле ВЕЛИКУ НЕПРАВДУ према Србима који су живели у Р.Хрватској, под утицајем наведеног савеза НАТО-САД-ЕУ а свима је било познато да су у Другом светском рату НДХ – њене усташе – усташе Анте Павелића, заједно са Хитлеровим фашистима, учинили етничко чишћење и стравичан геноцид , по логорима смрти, који су масовно отварани на подручју целе тадашње Хрватске, у којима је убијено око МИЛИОН Срба а само у Јасеновцу око 700 000.

    Поштао је читав Свет знао за почињено етничко чишћење и геноцид Хрвата и Немаца, над Србима Хрватске у Другом светском рату а то сазнање је требало бити полазна основа и РАЗЛОГ, да се СПРОВЕДЕ ПОСЕБНА заштита Српског народа Хрватске, са циљем, да се НЕ ДОЗВОЛИ да се тако нешто понови у временима када је Хрватски народ одлучио да се издвоји из међународно признате државе СФРЈ и кренуо да своје науме спроводи насиљем-геноцидом-прогонима-ратом-етничким чишћењима – разарањима- уништавањима имовине Срба и насилним исељавањима!

    Сва ова недела, су подржана како од савеза ЕУ-НАТО-САД, тако и од УН и СБ УН, чиме су Српском народу Хрватске, одузета сва његова Стечена Права у Р.Х и права која су им припадала према Повељи УН и Европској повељи о људским правима, док се истовремено, по налозима наведеног савеза, националној мањини Албанаца у Србији, методом ПРИСИЛЕ , МОЋИ, УЦЕНЕ, ЕТНИЧКИМ ЧИШЋЕЊЕМ и ВОЈНОМ АГРЕСИЈОМ, ради на стварању САМОСТАЛНЕ државе, уз ОДУЗИМАЊЕ СТЕЧЕНИХ – СУВЕРЕНИХ ПРАВА Српском народу КиМ!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *