Демографска победа Русије

Пише НАТАША ЈОВАНОВИЋ

Да ли пут за решавање демографског проблема и препорода снажне Русије лежи у обнови националног идентитета?

Ако постоји искуство нихилизма, и то оног најпотпунијег, може се рећи да га је Русија 20. века доживела. Од крвавог грађанског рата који је однео милионе жртава до СССР, Другог светског рата, слома државе и владе Бориса Јељцина. У време застрашујуће пљачке државе 90-их година, либералних економских реформи и друштвених потреса у демографској јами годишње је нестајало милион људи више него што се рађало. Тек  2012. године Русија успева да претекне САД, које су до тада биле за 75 одсто по наталитету испред Русије. Ипак, после дводеценијског одумирања, Русија је 2013/2014. забележила демографску победу. Број рођених је 2013. био за 23 хиљаде већи од броја умрлих. Посебно је значајно да је ове 2014. у 52 региона  Русије дошло до пораста рађања, не само на муслиманском Кавказу, како су били спремни да овај стратешки важан заокрет објасне поједини либерално оријентисани кругови у Русији.

 

МАЈЧИНСКИ КАПИТАЛ Министар рада и социјалне заштите РФ Максим Топилин недавно је изашао у јавност са прецизним подацима.

„У периоду од јануара до априла ове године рођено је 619,6 хиљада деце, што је за 9,8 хиљада или за 1,6 одсто више него у истом периоду 2013. године. У низу региона је повећање броја рођених износило шест или више одсто.  У априлу 2014. године рођено је 161,3 хиљаде деце што је за 5,9 хиљада или 3,9 одсто више него у априлу 2014. године. Смањење стопе морталитета забележено је у 62 региона. У периоду од јануара до априла 2014. негативан природни прираштај становништва износио је 28,2 хиљаде људи. То је за 25,5 хиљада људи мање него у периоду од јануара до априла 2013. године. У периоду од јануара до априла 2014. године позитиван природни прираштај становништва забележен је у 39 региона.“

Истовремено, депопулација на почетку 21. века постала је општа карактеристика за све народе на Старом континенту. Индикативан је извештај Европске комисије објављен у априлу 2005, који у свом раду „Развитак становништва у Европи − од обилног до недовољног рађања деце“ помиње проф. др Милош Банићевић.

Наиме, резултати истраживања које је урадио „Еуростат“ са циљем да процени размере кризе система пензијског осигурања у европским земљама, условљене убрзаним старењем становништва, говоре да ће депопулација захватити све земље Европске уније, а упркос очекиваном доласку милиона имиграната, становништво Европе у првој половини 21. века ће се драматично смањити. Европска комисија је стога позвала владе европских земаља да спроведу ургентне реформе.

Реформе очито нису донеле плод јер, како стоји у недавно објављеном руском истраживању, у Великој Британији разлика се погоршала са 2 на 0 промола, у Немачкој од -3 до -6, у Данској са 4 на 1, у Аустрији иде од 0 до -4, у Шведској је пала са 1 на -5, у Јапану на -10, у Канади са 6 на 0 промила. Једино у Француској и Шпанији слика се није много променила, а вероватни разлог је високи наталитет међу имигрантима. Становништво Европе, упозорава руски аналитичар  Јевгениј Черњишев, аутор сајта „Руска народна линија“, стари и изумире.

Чему Русија може да захвали на оваквом преокрету, те како објаснити да пакети мера за пораст наталитета нису руски изум, али да је у односу на Европу Русија успела у свом стратешком плану демографског преображаја?

[restrictedarea]

Истина је да су услови за стварање доброг амбијента за победу живота у Русији делом задовољени и да побољшање социјално-економске ситуације и промена вредносних оријентира и активне демографске политике државе дају своје резултате.  Није без значаја податак руске агенције за статистику „Росстат“ да је незапосленост у Русији у мају ове године пала на историјски минимум од 4,9 одсто, са 5,3 у априлу, да су реални новчани приходи грађана Русије у мају порасли 5,8 одсто у односу на исти месец прошле године, а просечна месечна плата износи 33.280 рубаља (708 евра) и у поређењу са мајем 2013. године повећана је 13 одсто. Инспирација је несумњиво дошла и из добро постављених и реализованих стратешких задатака државе, од пакета мера које је Руска Федерација донела, а односе се на бесплатну вантелесну оплодњу, услуге које се плаћају из средстава фонда обавезног медицинског осигурања, отварање нових перинаталних центара, и најважније – на спровођење програма под називом „Мајчински капитал“, који предвиђа помоћ родитељима у износу од око 10.000 евра по детету, али и друге повластице попут давања бесплатних плацева за изградњу кућа.

 

БОРБА ЕРОСА И ТАНАТОСА Намеће се и питање да ли су и који параметри сем економских утицали на битну разлику у начину контроле рађања на Западу и Истоку?

Одговор на питање нуди проф. др Милош Банићевић. Он истиче да су, независно од постојећих социјалних, културних и религијских разлика, незабележено ниске стопе фертилитета (број живорођене деце по жени) и депопулације општа појава на европском континенту. Он подсећа да је након релативно кратког периода у којем је опстајао модел тзв. нуклеарне породице, сачињене од оба родитеља, од 80-их година 20. века у већини земаља развијеног света све присутнија „породица“ где постоји само један родитељ. Такође, он сматра да су се у кључној демографској дилеми између права индивидуе на слободу избора, на једној страни, и права заједнице на биолошки опстанак, са друге стране, савремена европска друштва (одбацујући монотеистичку догму о светињи живота и мудрост елеусинских мистерија) определила за право јединке, или другим речима, уместо Ероса, изабрала Танатос.

Слично тумачење нуди и поменути руски аналитичар Черњишев, који каже да је у овом тренутку најважније питање за сваког Руса обнова националног идентитета, а не тражење непријатеља међу народима који су староседеоци у Русији.

„То је једини пут за решавање демографског проблема и препорода велике и снажне Русије. У Европи пак ствари стоје другачије. Европејци не могу да се искобељају из свог либералног ћорсокака, постепено се топећи у смртоносном комфору. То је судбина Европе. Изабравши себи лажног бога, ¸толеранцију‘, они су изабрали пут у гроб. Оваква логика развоја културе трансформише се у ¸мртву цивилизацију‘. Одбацимо лажно сунце које залази на Западу, јер је оно изданак таме!“, истиче Черњишев.

Европљани се, сматра он, хватају за сламку смешних „правних мера“, али тиме само убрзавају свој крај.

ЖИВОТ ЈЕ КЉУЧ Ван де Каа, један од најзначајнијих европских демографа, кога у свом раду цитира проф. др Милош Банићевић, сматра да су процеси континуираног опадања стопе рађања деце и убрзаног старења популације Европе попримили перманентни карактер. Он, међутим, не види потребу за агресивном пронаталитетном популационом политиком ни у области фертилитета, ни у обрасцу породице. Коментаришући нека савремена геополитичка виђења развоја односа у свету, посебно она о сукобу цивилизација, као и претпостављени утицај имиграције на демографску будућност европског континента, Ван де Каа, уз услов очувања културне суштине европејства, прихвата визију будућег мултирасног друштва, битно различитог од садашње етничке структуре популације Европе.

А да ли може бити другачије?

Немогуће, одговара Черњишев, док год цивилизацијска европска матрица  коју је и римски папа називао „културом смрти“ од стране либерала буде слављена као „цивилизација света“.

Европљанима Черњишев супротставља Азербејџан и Иран, чији показатељи стопе раста наталитета искачу из табеле. „Живот је за њих кључ! Нама они треба да буду пример, а не развратна Европа. Наш непријатељ је либерална демократија са свим својим „европским вредностима“! Либерална демократија уништава породицу и традицију. Европа је осуђена на пропаст, као што старац не може да се одрекне свог доба, очекујући скору смрт.“

Почетак нове ере у животу савремене Русије Владимир Путин је најавио у обраћању нацији 2012. године. У свом стратешком говору председник Русије је рекао да она више неће ићи за неолибералном утваром такозване „толеранције“, која није ништа друго до рушење свих оријентира Истине у свету под влашћу новца. Можда кључ за разумевање руске стратегије у борби за живот управо лежи у Путиновом избору оружја. А избор је, како је навео, пао на оно нуклеарно и оно православно.

[/restrictedarea]