Чист рачун, дуг Јужни ток

Упркос разним и врло снажним притисцима из Вашингтона и Брисела, компаније и државе укључене у изградњу „Јужног тока“ нису раде да се одрекну таквог пројекта, који свима доноси искључиво корист и никакве невоље

Често се у овдашњим дискусијама око „Јужног тока“ губи из вида да уопште није предвиђено да траса овог гасовода пролази преко украјинске територије. То директно значи да текућа украјинска криза, без обзира на то како ће и када бити разрешена, не утиче на радове за изградњу „Јужног тока“, те да та два питања нису повезана.
Утолико је чудније што се притисак на поједине државе да одустану од учешћа у пројекту „Јужни ток“ повремено повезује са украјинским дешавањима. То може само да говори о појачаној политизацији целог питања, која, опет, иде наруку искључиво противницима пројекта. Противници се махом налазе у Вашингтону, тј. у Америци, која има сопствене интересе у односу на испоруку њиховог течног гаса Европи, као и геополитичке интересе у односу на Украјину. Противници „Јужног тока“ такође су бројни и у бриселској бирократији, односно, бирократији Европске уније, која пак штити врло апстрактне норме одређених закона који још нису ни до краја дорађени.
На другој страни, списак заговорника „Јужног тока“ је далеко разноврснији и богатији. Пре свега, у ту групу спадају националне владе држава које су прихватиле учешће у пројекту. Неке од тих влада изложене су веома снажним притисцима од стране Вашингтона и Брисела, али упркос томе покушавају да се одупру и остану укључене у пројекат „Јужни ток“. Зашто и не би биле за останак, када је реч о веома уносном послу? Судећи по компанији „Блумберг“, која је дала позитивну оцену перспективе реализације пројекта, али и по упоредном пројекту „Северни ток“ који је успешно приведен крају, „Јужни ток“ нуди учесницима све разлоге да буду заинтересовани за његово започињање и ступање у погон.
Очигледним пословним интересима јасно се руководе и европске корпорације које учествују у пројекту: италијанска ЕНИ, француска ЕДФ, аустријска ОМВ и немачка БАСФ. Може се са извесном дозом сигурности претпоставити да су и ове корпорације изложене одређеном притиску, било непосредном, било посредном, али и поред тога ниједна од њих се још није ни на који начин изјаснила против „Јужног тока“ нити показала жељу да из пројекта иступи.
Међутим, индикативно је то што се „Северном току“, изгледа, нико не противи, барем не отворено. „Северни ток“ је пројекат истог типа као и „Јужни ток“, али овај први нико не покушава да утера у бирократске прописе нити да га ограничи дејством Трећег енергетског пакета. Исто тако, на учеснице „Северног тока“, како компаније тако и државе, нико не врши притисак да одустану од учешћа, док су учеснице у пројекту „Јужни ток“ непрестано изложене условљавањима и захтевајућим спољним утицајима. Та разлика се може објаснити само једним: учешћем Немачке, као кључног клијента „Северног тока“. Немачка врло снажно и енергично заступа и брани своје интересе у Бриселу, а и пред Вашингтоном, па због тога са тих страна нико и не покушава да саботира „Северни ток“, у којем немачка држава препознаје многобројне користи за себе. Насупрот томе, државе укључене у „Јужни ток“ немају такву врсту заштите пред самовољом америчке и ЕУ администрације, због чега се ситуација са „Јужним током“ закомпликовала.
Без обзира на компликације, непобитна је чињеница да је „Јужни ток“ вишеструко користан и исплатив пројекат за све који су у њега укључени, односно, и за државе и за компаније. Притисци против њега нису наивни, али очекује се да ће здрави пословни и национални интереси ипак превладати, те да ће „Јужни ток“ бити реализован, једнако као што је то и „Северни ток“.

3 коментара

  1. Молим Вас, овде је јасно као дан о чему се ради. Ако проради Јужни ток Украјина се враћа под окриље Русије, ако не , одлази захваћена ратом ратом у ЕУрупу.

  2. Naravno svima je zdravomislecima jasno zasto se Juznom toku protive Vasington I Brisel.
    Vasington gubi kontrolu nad odredjenoim teritorijom koja je znacajna, kako ekonomski tako I vojno.
    Sve zemlje korisnice juznog toka lako mogu reci, Briselu I Vasingtonu , nas rucak ce mo mi kuvati, vi ne treba da nas nadgledate.

    U tom slucaju NATO nije vise nato, sad je mali.
    Opkoljavanje Rusije, nece biti moguce u koliko se Sevastopolj odrzi kao Ruska baza, I Kijev se malo urazumi inace, nastradati ce EU, a ameri ce biti ogrebani, dakle ceh placa EU I Ukrajina, tu ce imati stete I Rusija ali ona je rekla EU OREUAR dovidjenja, Kina I Japan traze gas a I IIndija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *