Почетна / Уводник / Белег савезника

Белег савезника

Милорад Вучелић, главни уредник

Kада у наше време на велика врата одеш у Берлин код немачке канцеларке Ангеле Меркел, а непосредно ти предстоје посета и сусрет са руским министром иностраних послова Сергејом Лавровим, по логици ствари мораш у међувремену добити закаснелу, обавезујућу и упозоравајућу честитку и подршку америчког потпредседника Џоа Бајдена.
Ту честитку, са таксативно набројаним захтевима и условима, немогуће је одвојити од оне амбасадорске, ОЕБС и медијске показне анти-Вучић вежбе о цензури и аутоцензури, на основу које би неко ко је до апсурда или голог лицемерја наиван могао закључити да је реч о сукобу српских власти са неким страним и домаћим заточницима слободарства и борцима за правду и истину.
Дало би се закључити да амерички потпредседник има и неке проблеме са немачком канцеларком, а посебно поводом Украјине и неувођења оштријих санкција Русији, али зашто да, овом приликом, бринемо туђе бриге.
И Бајден ће, као и Меркелова, истаћи значај јединства у Европи. Бајден ће чак употребити и термин „целовите Европе“, са сугестијом да, тако целовита, мора бити непријатељски настројена према Путину. И Лавров ће изрећи приврженост европском јединству. Речи су исте али не подразумевају исто значење. Напротив.

[restrictedarea] Англо-америчко становиште налаже да Европа буде уједињена у конфронтацији са Русијом поводом Украјине и не само поводом Украјине. Украјина је само шифра под којом се може наћи и много шта друго, од енергије па надаље. Англо-америчка преостала моћ почива на чврстој подршци антируској украјинској десној хунти и држању централног дела ЕУ као таоца тог сукоба. Опадајућој моћи Империје би свака даља еманципација Европе и напредак у односима са Русијом били готово смртни ударац. Бескрајни низ ратова по другим деловима света, ратова са увек поражавајућим исходима не може наудити англо-америчкој моћи колико измицање Европе испод контроле. То се не сме допустити чак и по цену ратног исхода, о чему, ето, сведочи и „Њујорк тајмс“. Без рата нема излаза из економске кризе и рецесије, каже њихова анализа. Тако је било и у прошлом веку па што не би поново.
Није овде само реч о економским користима за привредно захукталу Немачку и поновно моћну Русију. Није реч ни о томе што је Русија поново израсла у велику силу. Овде је реч пре свега о томе што њој, Русији, више нису узори и критеријуми либерална прагматична демократија, идеологија људских права, демагогија и популизам. У Русији, наиме, сада није само реч о сувереној демократији већ и о отварању хоризонта алтернативе.
У свему битном овакви односи у свету и Европи одређују нашу судбину. Или морају одредити ваљану политичку стратегију националног и државног опстанка. У ту сврху неопходно је, поред увида у савремене прилике, извлачити и историјске поуке. С правом каже Бернхард Шлинк да само „онај ко марљиво ради на сећању не жели да остане везан за прошлост“. За ову прилику и подсећање на историјске поуке наводимо речи нашег најистакнутијег историчара, Милорада Екмечића, из његове књиге „Дуго кретање између клања и орања“:
„Наполеон ће… дати две дефиниције које ће се за касније деценије, можда векове, показати као мртвачки ковчег за српску будућност. Најпре, вели, да би само један палац земљишта на десној обали Дунава, под руском контролом, био раван општем расулу Османлијског царства. Затим каже да је ¸Аустрија географски непријатељ Србије‘. То је историјско проклетство, ¸oracolo Napoleonico‘, над целом будућношћу српског народа. Утиснут му је на чело белег вечног савезника Русије.“
Учестало се ових дана у медијима прича да много тога данас подсећа на догађања из 2003. године која су претходила ликвидацији тадашњег премијера Зорана Ђинђића. Када смо већ код те врсте подсећања или аналогија, прилика је, и није наодмет, да се помене и то да су се од Карађорђа до Ђинђића, у кобним тренуцима по њихов живот, непосредно уз њих налазили енглески шпијуни или агенти. Неће бити да је та фатална учесталост само пука игра случаја.
Свака генерација политичара у Србији треба да се труди да са себе скине било какво историјско проклетство или учинке пропаганде. И свака генерација српских политичара треба да потражи нека нова савезништва. Наравно, у свом интересу. При томе је неопходно да се у савременим приликама процени да ли се то некадашње проклетство, или белег „вечног савезника Русије“, у међувремену претворило или може претворити у велику привилегију. Истовремено се мора имати на уму да је пут успостављања нових великих савезништава дуготрајан и мучан и да успут никада не треба изгубити поузданог и провереног савезника, а поготово не зарад неизгледне добити или неке евроатлантске идеолошке заблуде.
Немачка је веран и поуздан савезник, који импонује, што се најбоље може видети по њеном односу према Хрватској. Последњих година се то види на примеру пријема у ЕУ. Ми баш нисмо имали нити имамо среће са западним савезницима. Наши некадашњи западни савезници су нас бомбардовали два пута, и 1944, и 1999. године. Хрватска то није доживела од наших а поготово не од својих савезника. Није овај случај никако пример за углед, већ више напомена или опаска. Можда је време да се активније окренемо некадашњим агресивним љутим противницима а поготово сада када је у изгледу да ће односи на релацији Москва – Берлин можда доживети своје пресудно историјско унапређење. Неопходно је чути и схватити то што се наговештава у најновијим изјавама комесара Европске комисије за енергетику Гинтера Етингера, који „Јужни ток“ више не везује нужно за стање у Украјини (у којој неонацистички злочини над Русима постају све драстичнији и ужаснији). Ваља имати на уму и то што тај исти комесар сада говори да се код „Јужног тока“ ради о „процедуралним проблемима“ који се могу исправити.
Указује се права прилика да се ослободимо гвозденог завојевачког англо-америчког загрљаја и диктата, те свакојаке вестернизације, а што свакако спада у задатке овог и следећих нараштаја. Како српских политичара тако и српске интелигенције.
За то се мора бити спреман.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. …укратко: нова ситуација ( украјинска криза, и `заоштравање` у Заливу) захтева нову `партију` или „отварање“ ?! Испада, да Србија постаје `битнија` и за немачке и `атлантске` интересе ?! А са интересима је везана – `трговина` – област где `скромност` није врлина ?! Запад мора да схвати, колику важност за Србију имају њене везе са Русијом, али и са Кином и другим `трећим` земљама ?!
    Такоође и то да су `европска` обећања и `шаргарепице` – приче за малу децу, и да од тога, нема користи ?! Тражи се – `конкретно` – улагања, првенствено немачких фирми ( занемарљиво мало у односу на то, колико су у Турску инвестирали ?!), чак и `подстицај` за бржу градњу „Јужног тока“ и подизање енергетских објеката …
    У погледу окупираног српског КиМ, то је посебна `прича`, код које Немци и др. морају да `ревидирају` своје ставове ….




    0



    0
  2. Poštovani M.Vučeliću,hvala,više no ikad-hvala,što ste stvorili Pečat,što pomoću njega saznajemo i učvršćujemo svoja uočavanja ove naše bolne,mutne i maglovite sadašnjosti.Kristalno je jasno koga sluša“naš“premijer,žalosno,kako je tretiran Lavrov,i,Rusija.Na sve to,dozvolite,da kažem pesmu Jednom radniku,od Koste Racin.
    Biti čovek,imati toplu krv,
    misliti glavom i raditi rukom
    i opet biti nešto mrtvo.
    Celog života i noć i dan
    da dirinčiš i da se mučiš
    i opet da budeš gladan i žedan.
    Radnik-patnik:
    da ništa nemaš,za sve da stradaš,
    a ti i tvoja braća da stvarate sve!
    Palate da gradiš,da živiš u podrumu-
    od kolevke do groba da budeš rob.
    Od vaše muke da žive drugi!
    O brate!Pljuni na takav život!.
    Sa braćom svojom,sa mukom svojom
    srušite ovaj svet
    i stvorite nov-
    bratski!
    Da mladi uče ono što nas je nekad ispunjavalo ponosom,čežnjom za boljim i pravednijim,za širim vidicima,težnjom da svet učinimo boljim za sve ljude sveta,postojala bi nada za opstanak ove civilizacije,ovako imam utisak da sve odumire,broji svoje zadnje dane.Suviše je rana u čoveku,u samoj planeti od ljudske pohlepe,koja je u biti tako kratka.Mladi,zauzeti kafićima,što savremenijim mobilnim,ne opažaju život oko sebe,ništa ih ne dotiče,život po novim pravilima samo je jedna šetnja kroz vreme.Karijeristi,misle kako doći do diplome,dobiti doro plaćeno radno mesto,plač gladnih,plač besramno eksploatisanih nikog više ne dotiče.Svet,zverinjak.Zlikovci,uprljaše,oskrnaviše i crkvu,smučiše čoveka-čoveku,nigde bratske topline.Zašto?Zar je ova zatupljujuća politika toliko snažna,da smo na svim drugim poljima oslepeli?Živote,skote!.Pozdrav pečatovcima,hvala za prostor,uz želju da,beskrajno trajete.Luna.




    0



    0
  3. PAPAJA REPUBLIKA…
    Nema ostavke ministra Rasima,zbog preteske i ponizavajuce trgovine mesom…POKVARENIM MESOM…PREPRODATIM MESOM…KO ZNA KAKVIM MESOM,
    sa Ruskom Federacijom.
    Pretvorili smo se u kolektivnog lazova i vucibatinu.
    Lazemo i mazemo,varamo,preprodajemo…PRIJATELJIMA???
    Sve se zna,to je PLANSKA I ORGANIZOVANA VELETRGOVINA,od uvoza ,recimo iz Spanije,sa severa Katalonije…ogromnih kolicina mesa,ali i JABUKA I KRUSAKA,sa kojih se skidaju etikete i lepe srpske,I SVE TO PREPRODAJE RUSIJI?!
    Hoce li neko da kaze da se za to ne zna???
    PTICE NA GRANI ZNAJU,SOFERI ZNAJU…
    Samo pogledom na bankarske transakcije,jer se roba uglavnom placa u celini i avansno…na uvoznike,na spediterske poslove (tu vec manje,JER SE TU OPAKO MULJA…),lako se vide visegodisnji tokovi tih namirnica.
    Posebna prica je fitosanitarna inspekcija u nasim,preostalim,
    klanicama.
    SRA-MO-TA!!!
    Ministar ,posto smo u PAPAJA REPUBLICI,samo prica o nekim zutim i crvenim kartonima?
    Je.e se njemu,boli ga du.e…to je sa Rasima-alajbegova slama.
    ON CE I TAKO DA NADZIVI SRBIJU!
    Drugi ministar Stefanovic nije podneo ostavku a eksperti su utvrdili da je prepisao nekoliko radova i to ukoricio nao DOKTORSKU DISERTACIJU???Ali,TO JE APSOLUTNO VIDLJIVO IZ AVIONA.
    SRA-MO-TA!!!

    Sada su zamenili nacelnike u policiji,u ambijentu mini vanrednog stanja…A CRNOGORSKI,DJUKANOVICEVKI KADROVI???
    Netaknuti…ZASTO?
    Da li srpsko rukovodstvo zna da je NIKSIC INOSTRANI GRAD,i da je CRNA GORA STRANA DRZAVA.
    Da li znaju,da li to vide?
    Ne vide,jer kadrovi iz te strane drzave,preplavili su rukovodeca mesta u SRPSKIM institucijama,privredi,sudstvu,zdravstvu,sportu,privatizaciji…
    Bosna je druga prica,jer imamo ugovor o dvojnom drzavljanstvu sa njima,ali Crna Gora jeste.STRANA DRZAVA PRVOG REDA,koja nas blati,koja priznaje Kosovo siptara,koje sikanira SPC i Srbe…
    Pre samo par dana je potvrdjeno da nema dvojnog drzavljanstva sa CG?!
    SRBI KOJI IMAJU SRPSKI PASOS,U CG GUBE DRZAVLJANSTVO,A CRNOGORCI SE SIRE U BEOGRADU SA OBA PASOSA?!
    Kazu „Veljovic nije smenjen jer je izabran na konkursu“???
    PA ZAR JE TO MOGUCE,PA ZAR JE KONKURS VAZNIJI OD DELA???
    i KAKAV JE TO KONKURS,GDE POBEDI PENZIONER???
    Pored toliko mladih i normalnih srpskih inspektora…
    SRA-MO-TA!!!
    Dakle,sa Vucicem ili bez,sve ovo potvrdjuje PAPAJA REPUBLIKU.
    Sta vredi da branimo Vucica,ili da napadamo Vucica…i Nikolica…i bilo koga u srpskoj vlasti,ako on,kao Srbin,sve ovo ne vidi,i ako svi oni,odgovorni za opstanak i napredak Republike Srbije…sve ovo ne vide?
    Ako je Djukanovic pobedio Milosevica,i ako to znaci da moze da vlada i samom Srbijom,DAJTE DA PROGLASIMO VELIKU CRNU GORU,DA DOVEDEMO DJUKANOVICA U BELI DVOR,DA PLJUNEMO RUSIMA U LICE,DA UDJEMO U NATO,DA SIPTARE I CRVENE HRVATE PROGLASIMO ZA BRACU…
    Dajte da „nesto“ uradimo,jer ovo je KARIKATURA REPUBLIKA,ovo je PAPAJA REPUBLIKA!!!




    0



    0
  4. Читалисмо како су лиферанти трговци у кнежевска времена па краљевска времена варали пословне партнере. Како оно беше око шљива, пекмеза, песка у брашно за војску Краљевине Србије знате тај покврани наук вуче корене КМ,шећера па ЏИБРА уместо вишања и ево стигосмо до меса. Незнам како је трговао ГЕНЕКС али сигурно није као ови ДОСОВЦИ + ЖУТИ.КАРТЕЛ и ево придружисе ПРЕОБРАЖЕНИ.




    0



    0
  5. Видећемо државнички и принципијелни однос овог режима ових дана…

    Хаг тражи гаранције ЗА Шешеља!

    Држава односно Влада Србије мора да обезбеди гаранције за грађанина Шешеља који неправедно труне 11 година у казамату, и да му обезбеди коректно обезбеђење.

    А грађанин Војислав Шешељ има право да јавно говори, даје интервјуе, да се шета по србији и гостује, то је слобода.

    Ако буде ћутала Влада Србије , то значи да је на истој линији са Хагом, и да су прсле кумовске везе начисто, а то је онда и питање морала и тд.

    Влада под хитно да обезбди гаранције за грађанина Шешеља, и то не гаранције за „кућни притвор“ већ за слободу до изрицања те фамозне пресуде.Све остало је фарса у коју учествује Хаг али можда и наша власт.

    Ово је морална прекретница,… “ су чим’ ћемо изаћ’ пред Милоша ,на Видовдан! „




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *