Бег од „емигрантске сумње“

Пише Наташа Анђелковић

Канадски писац Давид Безмозгис у канадско друштво и канадску књижевност улази из емигрантске породице. Сећање на досељење у Канаду из Летоније у раном детињству, седамдесетих година прошлог века, као и на изолацију унутар јеврејских и совјетско-летонских енклава на ободу канадског друштва, постаће главнe књижевнe преокупацијe овога писца. Различит приступ тим темама, најпре у причама, а потом и у роману „Слободан свет“, показује сву сложеност и важност ове, по свој прилици граничне ситуације у људском животу, која отвара низ питања и дилема, који се можда у „нормалним“ околностима никад не би ни поставили.
Питања где је слободан свет, како се до њега стиже, постоји ли он збиља, у истоименом роману Безмозгиса разматрају се кроз причу о јеврејској породици која се исељава из „неслободног“ Совјетског Савеза и преко Беча и Рима путује ка крајњем западу, Канади, замишљеном као слободном свету. Шест месеци које породица Краснански – двојица браће са својим женама и старим родитељима – проводи у Риму јесте време када они преиспитују своје животе и своје одлуке, док пролазе кроз административне контроле и прикупљање документације за исељење. Живот којем су препуштени у Риму, као првом слободном одредишту након изласка испред „гвоздене завесе“, мало има везе са слободом. Јунаци тамо живе типичан живот емиграната, сналазе се радећи полулегалне послове, живе у полунамештеним становима и немају никаквог додира са италијанским друштвом. У том контексту, појам слободног света из наслова романа постаје врло проблематизован. Као обрнута слика садашњег живота на маргини, из реминисценција јунака сагледавају се контуре њихових живота у Летонији које су оставили и који задобијају готово романтични ореол. Омладински скупови и организације, раднички савези, игранке и радне акције, кроз које су одрастала обојица браће, заљубљивали се и пролазили кроз младалачке авантуре, указују се као позитиван свет у којем су појединац и колектив увек у сагласју … Истицање очигледних моралних преимућстава друштва са идејом писца не доводи у замку постављања теза. Безмозгис се у овом роману клони тога да остаје на површини и преиспитује политичко-историјске истине. Тема емиграције, која је окосница радње, указује се у роману као погрешан пут за досезање слободе. Не бег од некуд него повратак себи води у слободу, као да поручује ова књига. Истовремено, њена актуелност се огледа у томе што успева да покрене ту, назовимо је, „емигрантску сумњу“, која притајено вреба у сваком од нас. займ онлайн через систему контакт круглосуточносмс деньги займзайм в краснодаре

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *