Почетна / Колумне / АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН

Пише Драгомир Антонић

Једино што евроунијати очекују од владе државе Србије је послушност. Беспоговорна послушност. Све друго је сценографија 

Богу хвала, немам докторат. Нисам ни магистар европских наука. Мастеру се не могу ни примаћи. Диплома Филозофског факултета Универзитета у Београду, коју сам стекао док је евроунијатско образовање било у пеленама, седамдесетих година прошлог века, вероватно је већ застарела. Немам квалификација да учествујем у циркуској представи званој плагијат.

 

БЛАГО НАМА С ЛЕПОМ ПОЛОМ По евроунијатским мерилима, необразован сам човек, али кад видех и чух госпођицу Полу Тиди, која сигурно има мастер, и већ је постала заменик шефа евроунијатске мисије у Србији − не би ми криво. Кад њу угледах, са префињеним укусом за одевање, сетих се стиха из народне песме „Откада је свијет постануо / није љепши цвијет процватио“ и закључих да нас, Србе, евроунијати посебно поштују када нам шаљу своје најбоље кадрове да нас образују. Благо онима који са лепом Полом могу да се друже. Свашта од ње могу научити. Лако је евроунијатима кад располажу високообразованим људским ресурсима, него где ми да се девамо, кад су нас притисли са свих страна? Незајажљиви су. Траже и стално хоће још. Што год им је наша влада дала у последње две године није их задовољило. Политику претходника нису напустили. Пут ка евроунијаћењу прогласили су за Ново вјерују Србије! Веровали су, ако учине све што се од њих тражи, ала незасита ће се задовољити и оставити Србе и Србију на миру.

 

НАЈВЕЋА АЖДАЈИНА ЖЕЉА Штета што на време нису прочитали бајку „Аждаја и царев син“, коју је још 1853. године објавио Вук Караџић. Неко време је била и обавезна школска лектира. Видели би да је аждаја лукава и лажљива. Узима разне облике. Час је слаткоречива као баронеса, па строга као државни чиновник, алава на паре као мучени Јелко, прпошна као Гвидо (ко се ње још сећа) али без обзира на сва претварања увек остаје аждаја. Влада је потписала Бриселски споразум и тиме се одрекла Косова и Метохије, обмањујући себе да је учинила историјски корак, упразно. Веровала је да је тим испунила највећу аждајину жељу. Нажалост, влада се преварила. Тако бива кад се више верује другима него сопственој историји, традицији и искуству предака. Сад траже да се за почетак одрекнемо Русије а касније ако затреба, а затребаће сигурно, да шаљемо нашу децу – иначе, све ово радимо у њихово име – да за туђе, односно аждајине потребе ратују против православне браће од којих смо одвајкада само помоћ и уважавање добијали. Који нас ни данас на цедилу не остављају. Знам да није лако, да су притисци подмукли. Да се влада напада споља и изнутра. Није првина. Све је договорено и већ виђено.

[restrictedarea] [restrictedarea]Нема расправе са аждајом, разговора, позива на ранија обећања, правду, право, добре личне пријатељске односе… не заносите се. Једино што евроунијати очекују од владе државе Србије је послушност. Беспоговорна послушност. Све друго је сценографија која се поставља и скида кад церемонијал мајстор прође. Ако не верујемо својој прошлости, записима, причама, стиховима, које су нам преци оставили, прочитајмо шта су наши проверени пријатељи нама у наслеђе оставили.

Поново је ових дана објављена књига опомена Арчибалда Рајса „Чујте Срби“. У Србију је први пут дошао 1914. године, на позив српске владе, да као неутрални иследник утврди недела која су аустроугарске трупе починиле над становништвом Србије. Згрожен оним што је видео и утврдио, Рајс од неутралног иследника, иако слабог здравља, постаје добровољац српске војске и са њом преживљава све тужне и светле тренутке током борби у Првом светском рату. До смрти, 1929. године, живео је у Београду.

Арчибалд Рајс је остварио велики подвиг. Упознао је врлине и мане Срба  до најмање ситнице. То није пошло за руком ником ни пре ни после њега. Кад их је упознао, бескрајно их је заволео. Све што је о Србима сазнао написао је без трунке ласкања  1928. године.  Књигу би сваки Србин ваљало да прочита и да је поново чита, поготову кад некакву одлуку, било личну, породичну или државну, мора да донесе.

 

РАЈС ЈЕ ПИСАО… Рајс је писао: „Нећу сакрити од вас ништа битно од онога што сам видео, јер прави пријатељ није онај који вам ласка, већ онај који вам каже целу истину. Народ вам је родољубив. Ваш човек из народа, сељак, неискварен утицајем професионалних политичара, није подмитљив. ¸Интелигенција‘ вам  јесте, и то од најситнијег чиновника до министра.

Вама је заједнички непријатељ, упркос потезима које данас предузима, био и остао човек са севера − Немац. Верујте, ништа није заборавио. Чим постане довољно снажан, ујединиће се са Аустријом и онда ће удружени настојати да поврате оно што су изгубили. Немојте заборавити да је армија ваших хероја од 1912. до 1918. која је победила мртва, а да је младеж која ће морати да образује нове браниоце ваше слободе прилично заражена лошим примерима.“

Своје завештање, не заборавимо, писано 1. јуна 1928. године у Београду, Рајс завршава речима: „Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана изнова ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер ћете без њега можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама. Блистава будућност или поново ропство.“

Има ли Србија данас царевог сина?

Не заборавимо Србе хероје – Војислава Шешеља, Радована Караџића, Ратка Младића − који воде борбу са троглавом аждајом у Хагу. Молимо се за здравље архиепископа охридског Јована.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Jedina razlika je sto se ova bajka završava „Happy end“-om a bojim se da će ova evropska aždaja progutati Srbiju bez ikakve nade u spas. Sve političke garniture i opcije, koje su se menjale na vlasti, ranije ili kasnije su postajale zaljubljenici u ovu američku tvorevinu i bez pogovora izvršavale sve naloge pa čak i one koji se od njih nisu tražili. Gospodin Vučić je na tom tragu. Već je uobrazio da se radi o velikom „vizionaru“ čiji lik i delo prevazilazi vrednost i interese Srbije.Njegova današnja izjava nekom listu „Blioc“ koja glasi: “ Evropa, to je naš cilj. Za to ćemo sve učiniti. Tu nema povratka“, prosto parališe zdravi razum svakog čoveka. Da li je normalan? Šta će to „SVE UČINITI“ gospodin Vučić? Odakle „NEMA POVRATKA“? Zar je moguće da ni on nije shvatio da politikom „spuštenih gaća“ neće dfaleko stići? Isprostituisaće se i biti odbačen kao vašljivi ogrtač ili, bolje rečeno,kao iskorišćen prezervativ?!Ovakve izjave pored svoje infantilnosti imaju neverovatno razoran uticaj na stanovništvo Srbije kome je mozak već dobro ispran višedecenijskom „Brainwash“ metodom. Naime, ovakvim postupcima se kod stanovništva stvara utisak da će se mnogi, ili svi, naši problemi rešiti samim ulaskom u EU. Jednoga dana kada budemo živeli u državi „bez granica“ gde nas niko tako malo ne možeplatiti kao što mi možemo malo da radimo, svi će problemi biti rešeni. Drugi će nas „hraniti i braniti“ a mi ćemo živeti lepim parazitskim životom. Ovakvim floskulama srpski političari ubijaju elan, volju i želju ovoga naroda da, makar i pokuša da živi od svog rada. Srbijom, nažalost, vlada anacionalna, ateistička i alava elita, otudjena i od naroda i od države. Mislili smo da se nešto promenilo ali…




    0



    0
  2. Postoje dve vrste ljudi koji pohrle na ove FAST FAKSOVE…radi ulaska u visoko drustvo EURODOKTORANATA…jedni su PAMETNI a drugi su GLUPI.
    Pametni,cim zavrse Fast Faks…zbrisu u EU,upisu Master,verovatno se vade na Bolonjsku konvenciju…peru malo sudje…i kada zavrse,niko vise ne pita za „osnovne studije“.Bravo!

    Oni Glupi,kada zavrse,“brzo i uspesno“,osladi im se…brze bolje upisu magistarske,jos brze i to zavrse („…ala me je kostao ovaj ispit“,zale se posle prijateljima…),i na istom „univerzitetu“…
    HOCE DA DOKTORIRAJU!?
    I doktoriraju,jos brze…posle udju u Partiju,pa u Vlast,dozivotno.
    Skoro je stradao neki potporucnik,sa 27 godina starosti,a u Vojsci je 3 godine?Ako je vest tacna…
    Nekada su potporucnici morali bar 4 godine da studiraju Vojnu Akademiju,i sa 22-23 godine dobijali „prvi cvarak“…sa 27 su bili vec kapetani…
    To sve pokazuje suptilnost razaranja jedne drzave,razaranjem njenog obrazovnog sistema,cime se slabi kadrovska baza drustva i stvara DRUSTVO KARIKATURA.
    SVE DELUJE NORMALNO,A NISTA NIJE NORMALNO.




    0



    0
  3. Ako je neko fizički lep,onda smo to mi,naša nacija,ako je neko dobrodušan,samilostan,zna se,naš čovek.Pre dolaska DOS-a na vlast,raznoraznih inplementacija,edukacija i ostalih zaglupljivanja,bili smo,izuzetno-široko obrazovani,gospodstveni,iznad svega čovečni.Da li smo izgubili tu svoju zlatnu nit,ili se samo negde prikrila,vreme će pokazati.Koliko smo svetu dali izuzetnih,naučnih umova,koliko divnih ljudi iznedri nebo male Srbije.Danas,neki umno poremećeni,rešiše,da ne možemo biti ono što jesmo,moramo biti ono što nismo.Pišu našu istoriju,koju bi trebalo bezuslovno prihvatiti,stalno nešto nameću,zahtevaju,ucenjuju,naređuju,zar je to prirodno i zdravo?Aždaja,u liku globalizacije,bezalternativna Evropa,vlast sve prihvata,pod opaskom,mi smo-mali.U toj tihoj predaji,zdrobiće nas,kao i celu Evropu.I,to ko?onaj,ko nema poreklo,prošlost,osim prljavih težnji.Svet postaje mračno pozorište,u kome mi,ćuteći učestvujemo.Nosićemo svoju malodušnost,svoju ćutnju,kao najveći žig sramote pred budućnošću.Sve se svodi na gladan stomak.Da li je baš tako?Zar nismo svesni,ako te danas nahrane-sutra će te ,ubiti.Princip zapada,kakva briga za životinje,dok nemilosrdno ubijaju decu svud po svetu.Vlast sinoć reče:Ne smemo dozvoliti,Ukrajinski scenario.Pitam,zašto bi ga imali?Treba nas učiniti neprijateljem Rusije,prijateljem krvožedne Amerike i Engleske Gledam,slušam,šta učiniše,šta sve čine sa svetom institucijom crkvom,sami umobolnici,imbecili.Nije čudo,što Patrijarh mora da ćuti.Pitam,dokle ovako?Da li čekamo novog Karađorđa,no da se rodi i hiljadu,našao bi se već neko da im glave poseče.Razbolele se sve,baš sve institucije u Srbiji.Ma što prihvatali,život po diktatu ne ide,to je,idiotizam.Žedni smo pravde i slobode,dobar deo naroda i hleba.Prodaje se,evropsko smeće,Srbija nema svoju hranu,kako je to moguće?Začarani krug-izlaz-Rusija,ali nagrada nije lična.Bez stida i srama,prodaje se,TELEKOM,zar nije bio dovoljan Sartid,kad je pretopio oružje više nije bio interesantan.Ima li ikog zdravog,da zaustavi ovo ludilo?Srbija ubi Slobu.Sada možemo reći,JAO MENI,DO BOGA MILOGA,GDE POGUBIH OD SEBE BOLJEGA.Da li je zaustaviv srpski usud,srpska raspolućenost i raspamećenost?Uzdigni se ,prelepa Srbijo i nadživi zlotvore!Živela Srbija,Živela Rusija,naša druga majka,živeli pametni,i,pravični ljudi-živeo omiljeni Pečat.Luna.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *