Новоросија, део руског света

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Ако кијевско руководство не прихвати модел федерализације земље и настави са слањем казнених експедиција, мало помало будиће се и други региони који желе да уђу у састав Новоросије

Референдумска грозница у Доњецкој и Луганској области на истоку Украјине је прошла. Уз излазност од три четвртине грађана уписаних у бирачке спискове, око 90 процената изјаснило се 11. маја за самосталност од централне власти у Кијеву. И већ следећег дана, истовремено са саопштавањем резултата гласања, копредседник владе Доњецке Народне Републике (ДНР) Денис Пушиљин прочитао је апел у којем се тражи од Москве да одобри њихово припајање Руској Федерацији по моделу Крима. Наравно, све то још увек не значи да ће ДНР – а са њим и Луганска Народна Република – колико сутра постати руске губерније, али јасно указује на правац којим ће се даље развијати украјинско питање.

 

ОДЛУКА НАРОДА У апелу ДНР од 12. маја 2014. године, дословно стоји:

„Ми, народ ДНР, полазећи од резултата референдума одржаног 11. маја 2014. године и на основу Декларације о суверенитету ДНР, проглашавамо да је од сада ДНР суверена држава. Највиши орган државне власти у ДНР је Врховни совјет, који формира владу и Савет за националну безбедност ДНР. Полазећи од исказане воље народа ДНР и ради обнове историјске правде, молимо Руску Федерацију да размотри питање уласка ДНР у састав РФ. Народ Доњечине увек је био део руског света, независно од етничке припадности. За нас, историја Русије – то је наша историја. Руске и совјетске победе, укључујући и оне у Великом отаџбинском рату, јесу наше заједничке победе. Доњечина је током многих векова била део Руске империје. И тек после крваве катастрофе 1917. године, нашла се одвојена, условним административним границама, од велике Русије. Доњецко-криворошка Република, створена 1918. године, није била дугог трајања и вратила се у састав РСФСР кроз мање од годину дана. У саставу Украјине проживели смо већи део 20. века. Али, то је било могуће само због тога што је сама Украјина била територијална јединица заједничке државе.

Година 1991. била је катастрофа руског, словенског света. Али, наш народ се још увек надао да ће Украјина, Русија и Белорусија обновити своје историјско јединство. Коначно се ова нада срушила у марту 2014. године, када је услед државног преврата, власт у Украјини заузела кијевска хунта, која следи неонацистичку, расистичку и русофобну идеологију. После декларација које позивају не само да се Руси и рускојезични лише свих права већ и да се приступи њиховом уништавању – „Москаље на ножеве“ – уследиле су казнене операције и терор, који су однели стотине жртава у Славјанску, Одеси, Маријупољу и другим градовима Украјине. У таквим условима, народ ДНР, кроз демократски слободни референдум, донео је одлуку о стварању сопствене државе. Демократске, народне, суверене, засноване на поштовању људских права, социјалној правди, пријатељству међу народима и владавини права, неприкосновености живота, слободи, достојанству и осталим правима и слободама.

[restrictedarea]

ТРИ МЕХАНИЗМА ЗА УКРАЈИНСКУ КРИЗУ Историјски, већина становништва Доњечине придржавала се православне вере. И наставља да је исповеда до дана данашњег. Признајући и поносећи се овим православним идентитетом, ми се обавезујемо да поштујемо слободу савести и вероисповести свих традиционалних конфесија и поштујемо све могуће тачке гледишта у сфери религије. Од момента заснивања наше државности, 11. маја 2014. године, желимо да изразимо своје одбацивање свих облика фашизма, национализма, шовинизма, расне дискриминације у свим облицима. Докле год у Украјини ове идеје буду доминирале, добросуседске односе са нашим бившим суграђанима који живе западно од наших граница нећемо моћи да изградимо. Али, ми ћемо да бранимо идеале ДНР, своју слободу, суверенитет и независност, своју идеју, по сваку цену. Сасвим другим очима ми гледамо на Русију, са којом смо повезани не само историјски, културно, религиозно, економски већ припадамо, заједно са њом, заједничком простору руске цивилизације“, рекао је Пушиљин.

На ову изјаву, апел, надовезује се и коментар Министарства иностраних послова РФ, такође од 12. маја, поводом одлука Савета ЕУ у вези са ситуацијом у Украјини, па зато ова два документа треба читати као једну целину:

„ЕУ мора са поштовањем да се односи према резултатима референдума које су одржали житељи Доњецке и Луганске области и допринесе да воља народа буде остварена у дијалогу између представника Кијева и југоистока Украјине. ЕУ не сме да заборави да се од почетка маја догодио низ догађаја који су довели до људских жртава, у којима су у оквиру ¸антитерористичке операције‘ против мирних грађана самопроглашене украјинске власти употребиле оружане формације ултрарадикала, армију и тешко наоружање. (…) Не желећи да призна реалност која је настала у Украјини као резултат догађаја који су настали услед противуставног преврата у Кијеву, и настављајући штетну антируску политику санкција, ЕУ подрива поверење према себи као партнеру и ставља под сумњу претензије на објективну улогу у решавању унутарукрајинског конфликта“, наводи се, између осталог, у коментару руског МИП.

Дакле, ДНР се обраћа Русији, а Русија Европи. Између редова чита се нескривено упозорење Бриселу да Москва у својим рукама држи све адуте. Процедура за формирање Новоросије (што представља историјски назив највећег дела данашње Украјине) у потпуности је пуштена у погон, а брзина којом ће се догађаји даље одвијати – зависи пре свега од САД и ЕУ. Да би ситуација била потпуно јасна, треба истаћи најмање три механизма која ће Русија надаље користити у украјинској кризи. Прво, то је одобрење парламента председнику Владимиру Путину да употреби армију на територији Украјине. Путин свакако неће брзоплето отпочињати војну операцију, али ће сама могућност употребе руске војске стајати увек на столу, па ће друга страна бити под непрестаним притиском.

Други механизам, који од 11. маја стоји на располагању, јесу саме структуре ДНР, политичке и војне. После окончања референдума, нема више препрека да се крене у формирање органа власти независне државе, али под великим утицајем Москве. Тако ће Москва моћи да усмерава активности политичког руководства ДНР у његовим контактима са Кијевом. Са друге стране, снаге самоодбране ДНР после референдума већ су у многим деловима републике прешле у контраофанзиву, па војска Кијева почиње да бележи значајне губитке у људству и техници. Но, то је тек почетак и многи ће бити изненађени ефикасношћу војске Новоросије. Нажалост, ситуација већ сада прераста у грађански рат, али не треба веровати да власти у Кијеву тај рат могу да добију. Москва ће томе значајно допринети, чак и без формалног увођења војске.

 

НОВОРОСИЈА – ДЕО РУСКОГ СВЕТА Трећа полуга је економија, а пре свега испоруке енергената Европи. Москва је саопштила да од 2. јуна Украјина прелази на такозване авансне испоруке гаса, по принципу „плати и узми“. Колико данас платиш, толико сутра добијеш. Ако до 2. јуна Кијев не измири дуговања (или не потпише обавезујући репрограм) која већ износе четири милијарде долара, испоруке кроз украјински гасовод смањиће се за 140 милиона кубика дневно, колико износи њена просечна потрошња. Тај гас ће Кијев морати да набави на другој страни, или ће напросто захватити „европски гас“, као што је то чинио приликом ранијих обустава. А то ће чланице ЕУ ударити снажно по џепу и пореметити економске токове у Европи. О каквим се количинама и последицама ради, види се и из тога што Кијев за три-четири недеље прогута годишњу потрошњу гаса у Србији. За толико ће бити ускраћени њихови европски пријатељи и тада ће се најбоље показати степен толеранције, солидарности и љубави „европске породице“. Другим речима, јединство ЕУ наћи ће се на озбиљном испиту, јер неће бити ретки они Европљани који ће и сами пожелети да бомбардују Кијев ако њихов плаћени гас буде нестајао. Брзо ће се уверити да „бесплатни гас“ само Москва може да испоручи, али она то сигурно неће учинити док су у Кијеву на власти људи које она назива фашистима.

Зато ће се ових дана разигравати последњи сценарио по којем Украјина може опстати макар у границама без Крима. Ако кијевско руководство не прихвати понуђени модел федерализације земље и настави са слањем казнених експедиција, мало помало будиће се и други региони који желе да уђу у састав Новоросије. А војне снаге све више ће се повлачити ка престоници. И, када се једном тамо врате, појавиће се идеја да се обрачунају са онима који су и њих и целу државу, због својих себичних интереса, послали на пут без повратка. Али, њих више неће бити тамо. Са џеповима пуним долара од ММФ и руског гаса, они ће побећи тамо одакле су и послати. А Новоросија ће поново бити – део руског света.

[/restrictedarea]