Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Боримо се против пирата у Индијском океану и против терориста у Малију, а овде нам људи чекају спас на крововима својих кућа
Док је око њега текла бујица подивљале воде један је директно угрожени грађанин Србије, онако резигнирано за телевизију констатовао: „Важно је да смо спасили животе наших породица и комшија, материјална штета јесте велика, али штету ћемо поправљати после рата”. Можда му се омакло, можда је грађанин несвесно упоредио ову поплаву са ратом, али је очито погодио суштину проблема. Наиме, Србија из године у годину неспремно дочекује рат са елементарним непогодама. Не говорим о земљотресима, већ о пожарима и поплавама.
Стално смо изненађени. Докле више?
Да ли се знају токови, односно корита наших река и речица? Претпостављам да се знају, јер то нису речна корита на Јупитеру. Постоји ли на државном и локалном нивоу икакав дугорочни, или средњорочни план уређења тих корита, или водотокова, уређења тако да не би дошло до изливања и катастрофе? Ако постоји, зашто тај план није и приоритет у буџету? Ако немамо планова, зашто их немамо и ко је за то крив? Има ли Србија уопште неку стратегију за суочавање са потенцијалним елементарним непогодама? Или све сводимо на камионе и вреће са песком? Може ли се општинама наредити да уреде своје водотокове тако да не буде овога чега смо сада сведоци? Или је у све нас ушао коров политике? Јер у древна времена политика је била вештина која је омогућавала људима да живе у слободи, данас би ваљда требала да буде вештина да људи не живе на крову чекајући хеликоптер да их спасе од бујице.
Или сада треба да користимо речи као што су „демонски” и „тајне силе природе”. Па већина наших писаних медија на првим страницама има огроман наслов: „Потоп”. Ваљда библијски, Бог нас кажњава? Апокалипса? А није нуклеарна. Јесмо ли жртва, или кривац? А нисмо били на песми „Евровизије”, нисмо ни гласали…
Или проживљавамо Јонесково позориште на водени начин? Његова прва драма била је „Ћелава певачица” и одувек је код људи изазивала смех…
Мени је ових дана смешно када чујем апеле власти да сви грађани који имају гумене чамце те исте предају штабовима цивилне заштите ради помоћи угроженом становништву. Није ваљда да цивилна заштита нема довољан број гумених чамаца? Где су нестали?
Скоро сви су нам политичари ових дана, осим председника, без кишобрана, покислих глава и у јакнама са којих се цеди вода. Јонеско би рекао:„Све пропада, које ли радости!”
Хоћемо ли уопште извући неке поуке из ове несреће? Опет је држава оперативно морала да се ослони на војску, политичка власт још је једном показала оперативну зависност од војске. И сада се показала сва промашеност свих досадашњих тако гламурозно слављених реформи Војске Србије. Смањили смо бројно стање војске, да је она бројчано јача изашла би у великом броју на насипе и рат са воденом стихијом био би несумњиво лакши. Инжењерију смо као род копнене војске свели на минимум, сада тражим на телевизији да видим војне ровокопаче и тешку инжењеријску технику и нешто не могу да угледам те призоре. Где су нам инжењеријски лансирни мостови, где су нам понтонски, а где „бејли” мостови да одмах премостимо терене тамо где се то одмах може? Зашто су нам камиони-цистерне за воду толико стари? Зашто немамо адекватне јединице инжењерије за овакве ситуације? Ко је крив што су својевремено послушана наређења из иностранства како преуредити војску? Па сада имамо тактичке радионице и компјутерске симулације са НАТО снагама како се борити против побуњеника у држави Икс, а овамо не можемо да обуздамо ни обичну поплаву. Боримо се против пирата у Индијском океану и против терориста у Малију, а овде нам људи чекају спас на крововима својих кућа.
Посебна је прича набавка нових хеликоптера, ово што сада лети је недовољан број и то се и сада показало. Руси су нам још пре две године понудили да купимо хеликоптере Ми-171 под врло повољним условима, али творци и планери нашег буџета уопште немају одређену своту у буџету за враћање тог кредита. Вероватно се Руси питају ко је овде озбиљан, а ко није.
Народ цени своју војску по ономе што она чини за народ, народ добро зна да би она учинила и више, али да нема средства. Зашто нема средства, то је питање за политичаре. Влада Србије је затражила помоћ од Русије, ЕУ и Словеније. Из Русије и Словеније већ су стигле екипе. Да видимо шта ће да пошаље ЕУ као помоћ. Или ће нам помоћ послати НАТО? Зашто да не. Ево им прилика да окају грехове.
На крају, можемо ли веровати икоме да се ова ситуација неће поновити идуће године?
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Kako-nam-se-dogodio-Potop.sr.html
Sustina problema je uporna prozapadna politika vlada Tadica i Vucica. Vucic sada skuplja poene na muci ljudi, a ne prica da nam je vojska katastrofa, da nemamo dovoljno pontonskih mostova, camaca, o tenkovima koje su Amerikanci u smederevskoj zelezari pretopili u staro gvozdje i da ne pricam, nemamo helikoptere, avione…Najkrace receno: ono sto nisu unistili Amerikanci u bombardovanju 1999. godine unistile su nase prozapadne vlade. U svakom slucaju, tekst je odlican, vidi se da Lazanski nije promenio stranu kao onaj mali mis Drecun.
Гос, Лазански не мења ЏАДОР према потреби код њега истина остаје истина.Он не брани Русију већ истину која је очигледна. Енглези и
Американци нигде их нема али били су са МИЛО СРДНИМ АНЂЕЛОМ. ТО
Срби несмеју заборавити, а политичари су пролазни.
ЦИА је својевремено писала више (тајних) извештаја, чак и обимну књигу о ЈНА.
Како су ти извештаји имали више намена, то је поред објектвног приказа
било и преувеличавања. Застрашивање и преувеличавaње, служили су да побуде
пажњу и да се обезбеди веће “дрешење кесе”. Како је Југославија разбијена,
споља и изнутра, Србија “меко” окупирана, после оружане окупације КиМ, то
је наступио тренутак потпуног демонтирања одбране и “лепљење етикете” нове,
професионалне Војске. На “поораном и нађубреном” тлу, лако је било сејати
лажи и флоскуле, које доказано, успешно понављамо, горе него папагаји.
Грађански ратови и бомбардовања БиХ, Србије и Ц.Г., имали су и компоненте
такозваног, специјалног рата, а неки од резултата:
-“Србија је водила агресивне ратове, на територији Хрватске, БиХ”, …,
(иако је једино Хрватска, већ призната држава, војни напала-повела рат-
агресију, против БиХ, такође признате државе);
-“не дајемо децу у рат”;
-“професионална војска”, па нек ратује (као да ЈНА није имала професионалне
војнике-подофицире, официре и више официре, и остале елементе.)
После ратног примирја – завршетка бомбардоваза и (5-то)”октобарске револуције”,
НАТО је, под маском нових власти, диктирао формирање Војске Србије, где је
доктрина одбране земље и народа, подређена захтевима НАТО, а етикета “сарадње
са војском Охаја” прекрила стварну-НАТО.
Под таквом “доктрином” и диктатом, сворена је војска, чији задаци и улога
нису ни близу ЈНА.
У овим тешким данима, војска се ангажовала уз народ, а показала недостатак
обима и организације. Само пример мостова (и расположиве технике, као на слици)
показује, да нам војску не спремају за одбрану земље, јер се подразумева да
српска НАТО војска не сме да ратује против НАТО, чак и ако опет нападне Србију.
Такође, као последица, НАТО концепта, Војска Србије нема ни транспортне капацитете (свих врста, за шта има више разлога) ни за непогоде, мањег обима.
Када Влада говори о реформама, посебно привредним, као да се заборавља, да је војска, свуда, незаобилазни индустријски произвођач и потрошач. Елиминацијом
производног комплекса, војска остаје потрошач, (скупе) увозне опреме, па је
ограничење буџета, још више ограничава.
Заборавља се, такође, да војска, уобичајено има организацију, опрему, средства
и људство, неоходн за брзо реаговање и у случајевима вликх непогода.
Свакако, не мислим да би и ЈНА била у стању да спречи или елиминише све невоље,
али је данашња војска мала и неприпремљена за овакве задатке.
Србољуб Савић
ВОЈСКА СРБИЈЕ ПРЕСТАЛА ЈЕ ПОСТОЈИ у државама бивших Југославије.
Кадар официрски који је школован и припреман најбоље се показао 27 Марта 1941 и нарочито 1991-92. Рат који је наметнут 1999 имао
је сјајне појединце ПАТРИОТЕ. ОТПОРАШИ,ДОСОВЦИ свих фела растурили су осећај борбе за ОТАЏБИНУ већ су кренули тамо где их
је СОРОШ и НАТО ИМПЕРИЈА УПУТИЛИ без повратка, јер они морају слушати оне који су их финанцирали као ДВАДСЕТ СЕДМО МАРТОВЦЕ. То
смо ми један опасни део ПЕТО КОЛОНАША.
Srbiji je potreban hitno novi ministar odbrane, a ne vidim nikog boljeg za tu funkciju od Gosp. Miroslava Lazanskog, ako gosp.
Lazanski odluči jednog dana da se bavi politikom, iznenadio bi se koliko bi glasova dobio. Moj glas mu je siguran u svakom slučaju.
Ja imam često susrete sa stranim diplomatama, i znam njihovo mišljenje o sadašnjoj vladi,i njenom ponašanju bolje nego sami ministri koji su u njoj.
Pozdrav
Vojska Srbije je preko 10 godina pljačkana i 20 godina uništavana, nama je hitno potreban novi Ministar odbrane, a ne vidim nikog boljeg za tu funkciju od gospodina Lazanskog.
Према бројним аналитичарима, највећу штету од намере да учествују у изградњи гасовода Јужни ток, тренутно трпе државе учеснице тог пројекта: Аустрија, Словенија, Република Српска, Србија и Бугарска (Хрватска је колатерална штета, јер још увек није обухваћена тим пројектом), јер се против наведених држава, може се рећи, води прави метеролошки рат. Разлог томе је вероватно настојање САД да затварањем украјинског гасног правца и спречавањем изградње Јужног тока, барем на одређени период, зауставе ка западу руску енергетску експанзију.
До недавно су многи за нарушавање климе искључиво упућивали на коришћење система HAARP, који је наводним деловањем на јоносферу са дистанце, са мање прецизности утицао на промену временских услова у одређеном региону. Уз то, систем није могао да делује непрекидно, те су се и временске неприлике могле понављати само периодично, са одређеном временском паузом. Осим тога, експерти наводе да је неодвојив елемент при деловању система било и запрашивање хемијским једињењима из авиона (Chamtrail), чиме је деловање HAARP система употпуњавано. Са изналажењем нових, ефикаснијих метода утицаја на климу, наведени систем, је без обзира на гласине да је ван употребе, скоро сигурно остао у функцији, првенствено ради одржавања комуникација са стратегијским подморницама на великим дубинама и даљинама, за потребе утицаја на психу људи са дистанце, потребе праћења летећих објеката на великим висинама и даљинама, као и за потребе томографије земље (извиђања подземних објеката, база, бункера, центара и сл.).
Међутим, током априла т. г., потврђено је, према писању западних медија, да је усвојена нова технологија за вештачко стварање облака, са јаким интензивним падавинама и електричним пражњењем, као и снажним, рушилачким олујним ветровима (Универзитет Флорида). Технологија се заснива на коришћењу ласера велике енергије, односно на усмеравању основног и допунског зрака у одређену област. Усмерени зраци (различите фреквенције, учестаности), доводе до разлике у температури атмосфере, стварају високо кондензоновану средину, која је уз то и високо налектрисана. Остаје, притом, потреба да се такви ласери нађу у одређеном делу атмосфере и да буду стално енергетски напајани.
Ако претпоставимо да наведени ласери могу бити монтирани на сателите и да им се преко њихових соларних панела може обезбедити сталан прилив енергије, онда се може говорити о мрежи таквих сателита (ласера), који могу деловати на атмосферу и мењати климу. Уколико САД, имају проблема са неком отуђеном или “непослушном” државом или регионом (ЕУ), онда ти сателити-ласери могу бити употребљени за остваривање политичких циљева Вашингтона, према том субјекту. Њиховим синхронизованим деловањем на атмосферу изнад те области (за шта нема званичне потврде, нити се може од било кога очекивати да то потврди), могуће је, према истим наводима, утицати на промену климе у дужем или краћем периоду.
У том смислу, поставља се питање, да ли се можда управо та технологија, од маја ове године. интензивно користи за промену климе, према државама које се налазе на траси Јужног тока, од Аустрије до Бугарске, са циљем кажњавања држава учесница тог пројекта и билатералних споразума са Русијом? Сведоци смо да се од тада па све до данас, управо те државе, скоро без прекида, суочавају са обилним падавинама, рушилачким ветровима, огромном материјалном штетом. Притом, изгледа да је неком небитно је да ли се ради о чланицама ЕУ или НАТО, јер је то је небитно са аспекта реализације наведеног циља, спречавања изградње гасовода.
Мењање климе ласерима, у односу на употребу HAARP система, рекло би се. према актуелним дешавањима, да има значајне предности, а највећа је вероватно та, да се добило на прецизности, на снази и нарочито на могућности да се природне непогоде могу изазивати непрекидно, скоро без паузе. Тиме је, изгледа, добијен ефекат, да оно што се не може уништити поплавама, може бити уништено јаким ударима и вртлозима ветра.
С обзиром да су експерименти и развој програма вршени уназад неколико година (од 2010. г. званично), може се претпоставити да се са сталном употребом овог новог система отпочело од априла, изнад подручја Балкана, од када се државе тог региона стално налазе у ситуацији одбране од временских непогода
Уколико је наведено тачно, онда је очигледна намера онога ко то ради (може се претпоставити ко), је наношење ненадокнадиве штете државама региона, у дужем временском периоду (мај-август), уништавање привреде, додатно осиромашивање и наметање додатног задуживања економија тих држава. У ситуацији њихове већ велике презадужености, глобалистички финансијски сектор би, омогућавањем “јефтиних кредита“, остварио додатни профит, а земље региона натерао у додатно осиромашење. Осим онемогућавања изградње Јужног тока, секундарни ефекат такве активности система, је да сталним држањем земаља тог (и било ког другог) региона, у статусу “црвено“ , доведе до банкрота, те би њихово настојање да покрену опоравак, био без ефекта.
У вези са наведеним, једино трајно решење којим би био спречен даљи утицај на климу изнад Балкана, је изнајмљивање авијације (или њено базирање, нпр. у центру за ванредне ситуације у Нишу), којом би се периодично разбијали кишни облаци, чиме се не би дозволило омогућавање временских непогода у дужем временском периоду, као што је то сада случај. Осим тога, то би вероватно био знатно мањи трошак, у односу на трошкове за потребе сталног обнављања уништене инфраструктуре, пољопривреде и приватне својине, уз наравно смањење људских жртава.