Почетна / Уводник / Капитализам и алтернатива

Капитализам и алтернатива

Милорад Вучелић, главни уредник

Напокон. Наша владајућа политичка елита нашла се очи у очи са српским капиталистима. Почео је друштвени договор српских власти са српским капиталистима. Пошто смо у капитализму, то је  одавно било потребно. Неопходно је да се што пре поправи наш капитализам, а када се поправи капитализам, поправиће се ваљда и српска држава и српско друштво. Глобално се, кажу, капитализам већ опоравио и излази из рецесије, а нарочито је то случај са његовим финансијским сектором. Што пре и ми треба да ускочимо у тај  глобалистички воз. Као последица те преправке, свима ће поступно, када дођу на ред, бити боље: радницима, сељацима, службеницима, лекарима, учитељима и професорима. С њима тек предстоји велики друштвени договор обликован у новом Закону о раду. И то би требало да поправи и реформише капитализам.

Добро је и то што код нас још увек има остатака домаћег капитала па тако власт не мора да разговара само са менаџерима компанија које су у страном власништву, с којима је такође разговарала. Што се банака тиче, са којима се такође разговарало, ту је ионако готово све у страним рукама. Па су тако, на основу кредитних задуживања са бруталним каматама, и домаћи капиталисти добрим делом у њиховим рукама. А као што већ знамо, банкарски и финансијски сектор се глобално одавно већ опоравио и пун је пара, али наводно нема правих програма. Поготово нема оних програма који би могли да успеју са драконским каматама и другим условима које стране банке постављају. Нема у Србији таквих идеја које би задовољиле наше, а стране банкаре! Коначно, зар треба подсећати да ове банке и нису ту да би развијале нашу привреду. Није то њихов задатак.

Упорно се апелује да се код Срба развије предузетнички дух, што заслужује сваку похвалу. Али, дозволимо, да и код Срба као и код других народа има оних који неће да буду никакви предузетници већ желе на пример да буду одлични учитељи, лекари, професори и инжењери који професионално и поштено обављају свој посао, и да за то буду правично плаћени. У свим државама на свету највећи је број управо таквих људи. Задатак је српског капитализма и српске државе да омогући пристојан живот оваквим људима а не да им набија комплексе кривице што немају предузетнички дух а уз то су и незапослени.

[restrictedarea]

Коначно се остварује тежња доминантног броја наших теоретичара, аналитичара, либерала и неолиберала да живимо у капитализму по њиховом укусу и да учинимо крај социјалној држави или било којем облику демократског социјализма. Многи од њих ће се сада побунити и рећи да ово није такав капитализам какав су они замишљали. Али тај покушај преваре је крајње познат и препознатљив. Тако су деценијама комунисти, кад год су се суочили са неком лошом појавом, говорили да то није у складу са прокламованом идејом и да се то да поправити и реформисати управо тако да се остане доследан идеји која је и произвела такву опаку појаву. И тако све до коначне катастрофе. Зато не треба наседати поново на ту провидну операцију како је капитализам нешто друго од онога што видимо и што нам се дешава. Капитализам је баш ово што нам се данас дешава, допадало се то коме или не допадало, и његови заговорници су спремни да га лицемерно поправљају и идеализују све до коначне пропасти или потпуне победе, већ како вам се свиди.

Још провиднији је покушај да се моралисањем фингира нека радикална опозициона критика основног и неупитног капитал односа који влада друштвом и који је баш оно за шта се четврт века борио највећи део наших теоретичара, аналитичара и интелигенције и на чему је стекао иметак и репутацију. Потпуно је, за ову прилику неважно да ли се то радило под окриљем Сороша, из иностранства финансираних невладиних организација, у „жутом“ погону или  „о свом трошку“. Капитал однос се не излаже теоретским увидима нити темељној критици нити се то ради залагањем за некакву правичнију друштвену прерасподелу која би била на трагу обнове или унапређивања тековина социјалне државе. То више него убедљиво доказује заглушујуће залагање за продају остатка јавне имовине као и залагање да се потпуно занемари домаћа производња и до краја деиндустријализује земља.

Поред пуког моралног згражавања, сва тежина друштвене критике усмерава се искључиво на медијске феномене и еминентно стварне или вештачки произведене појаве у политичком животу, уз прећутну или директну амнестију и накнадно патриотизовање „жутог“ режима и катастрофалних  последица које је он за собом оставио а све то уз свесрдну помоћ СПС-а чије руководство с пуним правом и покрићем стреми промени свог имена. Тешко је, додуше, за „ово“ њихово наћи неко прикладно име али се надамо да ће у томе успети.

Упућују се на адресе, било власти или опозиције, замерке да би Србија требало сасвим директно да затражи да се прикључи Евроазијској федерацији у настајању и да се још снажније ослони на Кину. С тим би се дало сагласити да није реч о оним предлагачима који су се до пре неку годину отворено спрдали са некадашњим чак и формалним предлозима да се Србија прикључи савезу Русије и Белорусије или да се ослони на Кину бар симболично стварајући услове за постојање кинеске четврти у Београду. Колико су само европејских и глобалистичких поена тада на томе зарадили наши данашњи тобожњи критички интелектуалци. Ти активни и вишеструко одликовани борци против „деведесетих“. Нема смисла да се сада тога тек тако одрекну не би ли се на некој другој страни докопали заслуга.

ЕУ је и сада и у перспективи за Србију искључиво у финансијском и државном смислу расходна страна. И за то се борио највећи део наших аналитичара и теоретика. ЕУ интерес је да Србија настави са признавањем Косова, што је већ општепознато, и да уведе санкције Русији и обустави изградњу „Јужног тока“, што је релативно ново. Остаје само питање шта следи у ЕУ интеграцијама и не смеши ли нам се неки противракетни штит или чланство у НАТО-у.

Драгоцено и принципијелно објашњење свега што нам се десило у последњих четврт века и што нас директно повезује с Русијом и Западом јесте изјава шведског министра спољних послова Карла Билта (коју је у покушају твит демантовања само потврдио) по којој је Русија 90-их била боља држава него данас, јер је стремила демократији и западним вредностима, а данас стреми православљу: „У данашњој Русији ситуација је много гора. Путин демонстрира приврженост не међународним вредностима, већ православним. Његова подршка Асаду у Сирији може се објаснити тиме што је Асад штитио православне у Сирији. Поред тога, православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију.“

Независно од тога да ли се Билту у сну или на јави указао Свети Андреј Невски или није – ово је суштина праве алтернативе.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Иза свега-схватање политике, привреде и пре свега-државе, је идеја
    „прочишћења“-свега „досадног“. Производња, индустрија, радници а пре
    њих и они што „само ишту“ а још ономад, већ давног, октобра, морали су ослободити и демократију и напустити овај свет.
    Како да се политика у демократији, бави важним стварима, кад јој
    „за врат дувају“ сувишни.
    Наравно нико још није достигао овакав научни, идеолошки, хуманистички, филозофски врх као „наши“. Сви, сем политчара морају
    постати „предузетници“, независни-„сами о свом „руву и круву“.
    Србољуб Савић




    0



    0
  2. Cestitam POBEDNICIMA TRANZICIJE…i pojedinacno i djuture.
    Predlazem da se Toranj od 170 metara,koji ce se graditi u Beogradu na voci,nazove TORANJ POBEDNIKA TRANZICIJE.
    Tu bi svaki Tajkun dobio po jedan sprat.
    I treba paziti…narod je nezgodan…posto je u prizemlju Tornja planirana izgradnja velelepne birtije,mozda prvi pevac bude na otvaranju Saban Saulic,pa ce narod IZ MILJA da Toranj nazove SABANOV TORANJ.Narod niko prevario nije…
    Dok ne ukinu naziv TAJKUN,jer su se sada INVESTITORI poceli buniti protiv tog „nefer“ naziva.
    A sta ce mo sa srpskim TALIBANIMA,sa nasim menadzerma i ministarskim cinovnicima,koji se TALE,u svakom poslu od drzavnih para…
    TALI sa ovde,TALI se onde,TALI se u izgradnji puta,TALI se na prodaji dozvola za slepere za medjunarodni prevoz,TALI se u koncertnoj delatnosti,dok se narod raduje na trgovima…
    TALIBANI,oni koji se TALE.
    Pobeda Tranzicione Srbije,je pobeda svih nas,i naroda i Tajkuna i Talibana.
    Nemamo mi toliko Tornjeva za odavanje pocasti.




    0



    0
  3. Било која привредна грана АЛИ НИ ЈЕДНА не може трпети ( ИЗМЕ) партијске. Једино које вуче напред у свакој привредној грани ЈЕ:
    ДОГОВОР рада и капитала та два субјекта су најважнији за просперитет РАДНИКА И ВЛАСНИКА капитала.




    0



    0
  4. Ми се надамо да нисмо у капитализму и да нећемо ни бити и да ће народ одлучити другачије, да ће се борити за очување система достојног слободоумног граћанина, који неће бити жртва друштва у коме ће главне потезе, моћ, власт и правду, држати у својим рукама, екстремно богати грађани и да ће се друштво побринути да грађанима који спадају у наведену категорију, ограничи екстремну финанцијску моћ, у корист друштва и државе.

    У Народној скупштини Р.Србије, министар правде Н.Селаковић изјавио је нешто слично „ ДРЖАВА ЈЕ ЛОШ ВЛАСНИК И ТО ЈЕ РАЗЛОГ ЗАШТО ИДЕМО НА ПРИВАТИЗАЦИЈУ ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА“!

    Људи који размишљају на овакав начин, треба да знају, да држава не може бити лош власник, лоши власници могу бити само политичари, који су долазили на власт а нису били дорастли задацима, који су им поверавани а за не извршавање њихових обавеза НИТКО ИХ НИЈЕ ПОЗИВАО НА ОДГОВОРНОСТ, него су исти, прослеђивани на нове функције и на нова радна места.

    Незнање, нерад и лоповлук су сакривени и тако уређен систем не може да функционише, може, ако је држава толико БОГАТА да покрива све њихове трошкове направљене без покрића или да се задужује ТРОШЕЋИ СКУПА ТУЂА СРЕДСТВА, КОЈЕ ЈЕ НЕТКО ДРУГИ ЗАРАДИО или да ПРОДАЈУ ИМОВИНУ КОЈУ СУ ПРЕТХОДНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЗАРАЂИВАЛЕ а не они!

    Својим изјавама и одлукама, Влада Р.Србије, преко министра правде, покушала је да ИЗУЗМЕ ОДГОВОРНОСТИ како досадашњи ДРЖАВНИ АПАРАТ ( ВЛАДУ, ТАКО И АПАРАТ ПРАВОСУЂА) ОДГОВОРНОСТИ ЗА НЕ ИЗВРШАВАЊА СВОЈИХ РАДНИХ ЗАДАТАКА, ЗБОГ КОЈИХ СУ И ДОВЕДЕНИ НА ФУНКЦИЈЕ КОЈЕ СУ ИМ ПОВЕРЕНЕ, тако се и потпуном продајом предузећа у државном власништву, покушава ослободити обављања великог дела својих радних задатака, које би иначе морала обављати у име државе- као власника тих државних предузећа, на начин, да вођење тих предузећа преузму стране компаније.

    Следећа изјава министра правде „ одлуке да се спроведе приватизација, донешене су 2001.године“, чиме је покушао „ оправдати“ разлог зашто су донели одлуку да се све продаје странцима и зашто су пришли на решавање комплетне проблематике у Србији, на такав предложени начин!

    Пошто ни Влада Србије, нити министар правде, нису разумели процесе које је било неопходно спровести у Србији, пришли су решавању насталих проблема, увођењем неке врсте Англо-Америчког система ЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА, чији резултат би био стварање НЕОДРЕЂЕНОГ и НЕСТАБИЛНОГ СИСТЕМА, са свим проблемима које такав капитализам носи.

    Представници власти имају намеру да уведу ЛИБЕРАЛНИ СИСТЕМ ТРЖИШНЕ ЕКОНОМИЈЕ, који садржи МАЛИ БРОЈ РЕГУЛАТИВА и ПРАВИЛА који КОНТРОЛИШУ ПРОИЗВОДНИ МОДЕЛ а ИНСТИТУЦИЈЕ би биле СЛАБЕ, што се тиче ДИРЕКТНОГ УТИЦАЈА НА ПРИВРЕДНУ АКТИВНОСТ.

    Нова влада Србије, треба да зна, да је приватизација друштвене имовине спроведена са циљем, да држава која је била власник друштвених предузећа, која су била дата на управљање радничкој класи, да и даље треба да остане власник што већем боју тих предузећа, чија производња треба да буде масовна, да би држава располагала њиховом добити, коју треба да улаже у инвестиције, како би предузећа опстала и била конкурентна на унутрашњем и међународном тржишту, односно, предузећа треба да тржишно послују;

    Власти треба да уводе ДЕМОКРАТСКО-СОЦИЈАЛИСТИЧКИ- ПЛАНСКО – ТРЖИШНИ СИСТЕМ, да развијају демократски социјализам са ПЛАНСКИМ и ТРЖИШНИМ пословањем, да развијају модел производње који ће издржати СОЦИЈАЛНА и ЕКОНОМСКА ОГРАНИЧЕЊА на тржишту, уз комбиновање КОНКУРЕНТНОСТИ и ЕФИКАСНОСТИ са СОЦИЈАЛНОМ ЈЕДНАКОШЋУ и кохезијом!

    Радни људи Србије су захтевали да се уради КОМБИНОВАЊЕ јаке ПЛАНИРАНЕ државне привреде, са РЕФОРМСКОМ ТРЖИШНО-ОРЈЕНТИСАНОМ ПРИВРЕДОМ, како би се подигла продуктивност, поспешило тржишно пословање, подигао стандард и увеле нове технологије, односно, подигао ниво нових технологија великих и средњих државних и малих приватних предузећа, снизила инфлација , незапосленост и буџетски дефицит.

    Домаћи потрошачи треба да помогну развој индустрије, тако што ће куповати ДОМАЋЕ ВИСОКО КВАЛИТЕТНЕ ПРОИЗВОДЕ, као и остале домаће производе и тако помоћи нашој држави да се ШТИТИ од ЦЕНОВНО – КОНКУРЕНТНИХ ПРИВРЕДА.

    Држава би требала да формира институције које ће се бавити јачањем тржишног пословања државе;
    Да се формирају институције које ће вршити ЦЕНТРАЛНУ КОНТРОЛУ ФИНАНЦИЈСКОГ СИСТЕМА ;
    Да се формирају институције које ће вршити централну контролу ПОСЛОВАЊА ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА;
    Да се формирају институције чији ће бити задатак, да дају образац и карактеризују производњу предузећа.

    Држава треба да уради петогодишњи или десетогодишњи план развоја, треба да РАЗРАДИ МЕРЕ за СМАЊЕЊЕ ПОТРОШЊЕ ЕНЕРГЕНАТА, односно њихове уштеде за договорене проценте ( смањење потрошње за 10% до 20%, би доста значило ).

    Држава са страним инвестицијама треба да пуни државни буџет, да се њима подстиче наша производња роба за широку потрошњу и за извоз, односно да наша производња подмирује нашу потрошњу и да се део робе извози ван граница наше државе;

    Држава треба да уведе пореске олакшице за државне компаније, како би их охрабрила да се такмиче са иностраним фирмама.

    Држава треба да пољопривредним реформама повећа запосленост у унутрашњости наше земље, односно да се ради на заустављању одласка радно способних људи из њихових места, да се стимулише повратак из великих градова у мала места, како би се растеретили велики градови, који се неконтролисано насељавају и стварају социјалне категорије људи, док је истовремено обим привреде у великим градова недовољно велик и недовољно развијен, да би запослио и збринуо толики број радничке класе, без социјалних последица.

    Држава треба да иде на масовну производњу, на ДУГОРОЧНУ и већу друштвену корист, насупрот краткорочној добити, да иде на удружења послодаваца, синдиката и владе са захтевом на квалификованим и високо образованим радницима.




    0



    0
    • Sve ste u pravu,ali vidite da su napravili od Srbije karikaturu,drzavu naopacke,drzavu u kojoj zanatlije vladaju a svrseni studenti i strucnjaci se bave zanatima.
      Zato su keramicari i soferi ,drzavni funkcioneri,a ekonomisti sve cesce rade u taksijima i kioscima…sve je naopacke.
      TO HOCE NAS NEPRIJATELJ!
      To je problem Srbije,sto je sistem pogresan,i ono sto nam se ucini da je sistem,NIJE DOBAR SISTEM.
      A sistema najcesce nema.
      Na to SVE ukazuje,i SVAKI DAN nam se to potvrdjuje.
      I ova tragedija sa poplavom…IMAMO LI NAUK?

      U Spaniji je vladao fasista Franko,nakon gradjanskog rata.Hiljade ljudi ,pre svega republikanaca,jos nije pronadjeno i nalazi se u masovnim grobnicama,Spanci su strasno podeljeni i duboko u sebi nose posledice gradjanskog rata…
      Ali,ako iko o Franku kaze neku pozitivnu rec,kaze da je kao lud gradio vestacka jezera,za akumulaciju pijace vode,i ako ista kazu za Franka pozitivno,kazu da „zahvaljujuci njemu pijemo vodu,a ovi danasnji korumpirani,ne mogu nista da naprave,samo pljackaju…“
      To kaze obican narod.
      Sa druge strane,da nije bilo Marije Terezije,zene koja je umela da okupi tim ,ali po struci a ne po poslusnosti…i da donosi drzavotvorne odluke,mozda mi nikada i ne bi imali iole razvijen sistem kanala u Vojvodini.
      Na protiv,MNOGA SELA SU IMALA OKOLO KANALE ALI SU IH ZATRPALI,mnoge vrbe posecene a zna se da vrbe apsorbuju velike kolicine vode…

      Dakle,U DRZAVNOJ VLASTI NEMA ELEMENTARNE SVESTI o potrebi uredjenja teritorije,o elementarnim resursima,o zemljistu,vodi…NI O NARODU,koji se smanjuje,a vlast ne zna sta da radi.
      Kako je u Holandiji,koja je u goroj situaciji,poziciji, od Obrenovca,ali nije poplavljena.
      ZASTO?
      Oni su izgradili KANALE I NASIPE,i izgubili mozda 20% zemlje,ali DOBILI 80%,jer gde je zemlja,ne plavi jer je zemljiste podignuto,mirno pasu krave,rade fabrike…samo zemljiste je nasip i brana,a kanali su siroki i dovoljno duboki,da prime veliku kolicinu vode.
      Kod njih sedite u Mekdonalsu i pijete kafu,a parking je sa druge strane kanala…
      RADI SE O UREDJENJU TERITORIJE,o elementarnim uslovima da se ljudi ,domacinstva i gazdinstva,i industrija,I SAOBRACAJ,sve…ORGANIZUJE.

      Srbija treba da sada izvrsi aerofoto snimanje,SADA,da sve detalje iskoristi,i da napravi plan IZGRADNJE KANALA,
      glavnih,pomocnih,lokalnih.
      DA FORMIRA JAVNO PREDUZECE KOJE CE SE SAMO TIME BAVITI.
      Izgradnja kanala i nasipa,i prilagodjavanje naselja i putne mreze,dakle,tamo gde plavi ili zaobici ili dici puteve na stubove…
      Sve to moze da uradi,PAMET I PATRITIZAM,ali ne naroda,NEGO VLASTI.
      NAROD IMA I PAMET I PATRIOTIZAM,ali kako to ispoljiti???
      Mi nemamo dovoljno ni pameti ni patriotizma u vlasti,jer vlast stavlja poslusnike i pamet joj ne treba,ne gledajuci posledice…a slusajuci mentore spolja,tupi ostrica i samog patritizma.
      Zato nam je mnogo toga svedeno na karikaturu…OSIM PROPASTI,koja je stvarna i realna.
      Patrijarh srpski je u pravu,OVO JE OPOMENA…zato treba da se okrenemo sebi a ne njima,da verujemo sebi a ne njima,da verujemo prijateljima a ne neprijateljima.
      TREBA DA GRADIMO SRBIJU,A NE „EVROPU“.
      PAMET I PATRITIZAM,a ne poltroni i prisipetlje,KAO TEMELJ VLASTI.
      Nisam siguran da ce to i biti,JER NEMA INDICIJA DA CE TAKO BITI.
      Treba li Marija Terezija da nam kaze da,recimo,ZA SAMO 4 GODINE MOZEMO DA RODIMO PO TROJE DECE,i promenimo tendenciju nacionalnog nestanka,a ne samo glupo pricanje price…zasto ne napravimo „radnu akciju“ i po tome pitanju,A DA DRZAVA POMOGNE,PRE SVEGA ZA ONE NACIONALNE STRUKTURE,KOJE IMAJU NEGATIVAN PRIRODNI PRIRASTAJ,da takvima da zemlju,posao,smestaj…a ne da se sve svodi na parole oportunista i konformista,koji su do juce radili u kioscima i po garazama,a danas su „sticena lica“ i obracaju nam se nafrakani,i iz ohladjenih kabineta.I rade u „nase ime“.
      TO JE DRZAVA NA NOGAMA,A OVO STO GLEDAMO JE DRZAVA NAOPACKE.




      0



      0
  5. Gospodine Vučeliću!
    Tekst je za svaku pohvalu. Sve ste uredno posložili.
    Ne znam da je neko bilo kad nešto tako napisao.
    Svi se kao boje upoređivanja ovog i/ili onog sistema.
    Sve pohvale.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *