Добра коња, а лоша јунака

Пише Драгомир Антонић

Субота, осми мај 1999. године, био је 46. дан злочиначке агресије НАТО зликоваца над Србијом. Тог дана поред осталих злочина бомбардована је и амбасада Кине. Завирујем у дневник и видим да је у посети Србији, доносећи хуманитарну помоћ сакупљену на Халкидикију, био инжењер Димитрије Акрибос. Београдски студент. „Спавао“ је у хотелу „Москва“ а ујутру дошао до мене.

„Ово је страшно. Како издржавате?“

„Није овако сваке ноћи“,  одговарам. Видим неверицу у његовом погледу. Мисли да намерно скривамо тешкоће да не бисмо секирали драге особе. Затим рече: „Ви Срби сте стварно храбар народ и добро сте организовани. Нигде нема панике. Нико не би издржао ово што ви издржавате.“ Испијамо по једну љуту за његов срећан пут до Грчке.

 

ВРАЋАЊЕ НА ПРАВИ ПУТ… Сутрадан, недеља 9. мај, по завршетку литургије у Храму светог Александра Невског на Дорћолу, прота Љуба Петровић представља два руска свештеника Храма светог Кнеза из Новосибирска у Русији. Саслуживали су на Светој литургији и донели из далеког Сибира нашем храму две иконе на поклон. Једна је светог Александра Невског, а друга светог Николаја Романова, руског цара који је запретио Француској и Енглеској у Првом светском рату да ће се повући ако не пошаљу бродове српској измученој војсци која је прешла голготу Албаније и не пребаце је на Крф. Руски свештеник Свјатислав обраћа нам се на руском језику. Нема превода, али га сви разумемо. Речи „Господ“ , „братски“, „ народи“ довољне су да схватимо поруку оца Свјатислава.  Док су нас НАТО зликовци предвођени Американцима убијали бомбама, наши православни пријатељи били су нам велика утеха.

Петнаест година касније, управо крајем априла без имало срама амбасадор Кирби јавно, на српском радију, изјављује „како су нас бомбардовали да би Србију вратили на њен прави пут“. Његовом безобразлуку нема граница. Убијају, трују, запрашују, пљачкају и онда без имало срама кажу да су све радили да би Србију вратили на прави пут. Власт као да не постоји. Уместо да га надлежни начелник у Министарству страних послова, јер за његово ругање начелник је довољан, позове на разговор и саопшти му да се спакује и врати тамо одакле је дошао – власт се прави као да ништа није чула. Па шта ако он представља велику силу? Постоје јасно регулисана правила како се дипломате понашају у страној земљи. Ниједно од њих не дозвољава ругање и ружење земље домаћина и њених грађана. Објасните породицама убијених како су њихови најближи били масакрирани, јер је држава коју дипломата представља хтела све нас да врати на прави пут. Саопштите родитељима беба и мале деце који умиру од канцерогених болести да су њихове болести минималне жртве, јер су Срби враћени на прави пут. Зашто се крију подаци о стварном броју оболелих од канцерогених болести и њиховим узроцима? Слободно поново прочитајте интервју са проф. др Душаном Станојевићем објављен у „Печату“ 17. 10. 2010. где он износи застрашујуће податке о НАТО уранијуму у утробама мајки са Косова и Метохије. Једино што је тад интересовало државне органе Србије било је како је проф. Станојевић дошао до података.

[restrictedarea]

…ПА ПРОМЕНА СВЕСТИ Истина се не да сакрити. Скривања су бесмислена. У лажи су кратке ноге, а ту је и „Викиликс“. Зато је боље да се ухватимо укоштац са последицама и да спасавамо оно што се спасити може. Признајмо очито. Евроунијате и НАТО су нам зло нанели. Од њих се нова злодела могу очекивати. Уместо истине убеђују нас да морамо променити свест. То рече нико други до министар просвете. Пре више од годину дана „промену свести“ као услов за наш „напредак“ у преговорима поставили су чланови немачког парламента. Њихов захтев разумем. Промена свести значи брисање сећања. Брисање памћења. Просто желе да заборавимо: вешање жена и деце у Мачви, убијања по Србији, сто Срба за једног њиховог, стрељање ђака у Крагујевцу, Бањицу, Старо сајмиште, Јасеновац, цркву у Глини, Јадовно, бомбардовање на Васкрс 1944, зверско убијање и тровање земље Србије и њених грађана 78 дана 1999. године, вађење органа са ритуалним клањем, отимање Косова и Метохије… њихове злочине да избришемо из сећања. Успут да заборавимо ко смо, које смо вере, да заборавимо одрастање, родитеље, писмо којим пишемо. Платон је написао: „Сећање је знање.“ Ако изгубите сећање, изгубили сте знање. Човек без знања, незналица, користан је само као роб или радник на лизинг. Део стада који ће други користити према сопственом нахођењу. Сан већине неолибералних послодаваца. Чувајмо се оваквих саветодаваца. Немају они савести. Имају туђе налоге. На срећу, њихов подухват успети неће. Српски народ је бољи, јачи и дуже траје од власти. Народни певач је спевао: Боже мили чуда великога! Добра коња, а лошег јунака! Разборити су Срби. Виде колико је сати. Држе се изреке:  Војуј мудро не погини лудо! Ко разборитост разуме као слабост, грдну је штету себи направио.

Ватикан је прогласио папу Јована Другог за свеца. Вероватно због молбе упућене неосуђеном злочинцу Клинтону: „Требало би да бомбардујете Србе!“ Клинтон га је послушао. Надбискуп Степинац чека у реду за свеца. Он је само клао српску нејач. Да и његове злочине избришемо из сећања? Толико о екуменској сарадњи.

Не заборавимо српске хероје: Војислава Шешеља, Радована Караџића, Ратка Младића. Сетимо се српских јуначких генерала – Небојше Павковића, Владимира Лазаревића − који су бранили Отаџбину 1999. године, а сад труну по евроунијатским затворима. Слава архиепископу охридском Јовану.

[/restrictedarea]