Почетна / Вести / Деветнаест година од злочина у акцији „Бљесак“

Деветнаест година од злочина у акцији „Бљесак“

Данас се навршава 19 година од почетка хрватске воjно-полициjске акциjе „Бљесак“ у коjоj jе, према подацима Докумантационо-информативног центра „Веритас“, убиjено 283 Срба из западне Славониjе, међу коjима 57 жена и деветоро деце.

У акциjи коjа jе траjала 1. и 2. маjа мање од 36 часова из западне Славониjе, коjа jе тада била у саставу Републике Српске Kраjине, односно из сектора Запад, под заштитом снага Уjедињених нациjа, протерано jе наjмање 15.000 Срба.

Напад хрватске воjске и полициjе на заштићену зону УН сектор „Запад“, почео jе 1. маjа 1995. у 5.30 сати, и у њему jе 16.000 припадника хрватских снага заузело таj део западне Славониjе.

Претходно jе, у неколико воjних акциjа до краjа 1991. године, из западне Славониjе протерано 67.000 Срба.
Према подацима организациjе за људска права „Хjуман раjтс воч“, након „Бљеска“ ухапшено jе 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонскоj Пожеги, Новоj Градишки и Бjеловару.

Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас“, за злочине у „Бљеску“ и оне почетком деведесетих година на подручjу западне Славониjе, нико од хрватских руководилаца ниjе одговарао. Против команданта Tреће гардиjске бригаде Хрватске воjске Mладена Kруљца jе 2005. година поднета кривична приjава, али оптужница ниjе подигнута, а он jе накнадно унапређен у чин генерала.

Две невладине организациjе из Хрватске – Инициjатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су пре две године кривичну приjаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операциjе „Бљесак“.

Приjава jе поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у jединицама полициjе и воjске коjе су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где jе третман био наjбруталниjи, малтретирале ратне заробљенике.

Због ратних злочина у „Бљеску“ хашко тужилаштво jе дуго припремало оптужницу против председника Хрватске фрање Tуђмана, коjи jе, у међувремену, умро 1999. године.

Наjвећи броj Срба избеглих у „Бљеску“ живи сада у Републици Српскоj, БиХ. Oни ће са моста у Градишки, названог Mост спаса, сутра бацити цвеће у реку Саву, што чине сваког 1. маjа у годинама после свог егзодуса, а у цркви Покрова пресвете Богородице у том граду у РС, биће служен помен.

У међуврему, иако jе прошло скоро две децеениjе, тек око 1.500 Срба, углавном стариjе особе, вратило се у у западну Славониjу.
Само два месеца после „Бљеска“, у хрватско воjно-полициjскоj акциjи „Oлуjа“, почетком августа 1995. jе, према подацима „Веритаса“, погинуло jе или нестало 1.852 људи од коjих jе до сада сахрањено 930 а 922 jош се воде као нестали.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *