„Честитке“ за Б92

Пише Миодраг Зарковић

Тешко је одредити да ли је медијско чедо Верана Матића више „усрећило“ Србију тим „патриотизмом“ којим се Матић недавно похвалио, или залагањем за права „потлачених“, чиме се оснивач ове куће такође дичи

Јубиларно, 20. издање емисије „24 минута“, приказано је на Б92 у недељу, 11. маја. То онда значи да је ова емисија… десет пута двадесет четири једнако је двеста четрдесет па све то пута два једнако је четиристо осамдесет… постала светски рекордер, као прва хумористичка емисија у историји коју можете да гледате пуних 480 минута а да се нити једном не насмејете. Честитамо!

 

***

Сушта супротност томе биле су вести Б92 од среде, 14. маја, у којима је, поводом 25- годишњице радија Б92 гост био његов оснивач Веран Матић. Том приликом је рекао:

„Заиста је кроз Б92 прошао изванредно велики број креативних људи који су поред свега тога били посвећени неким универзалним идеалима, али и велике патриоте.“

Патриоте, Кесићу! Разумете? То је хумор! Прецизније, то је савршен пример баналне ироније у служби хумора. Сви знамо да је Б92 опречна сваком родољубљу. Увек и била. Када онда Веран Матић каже да су тамо радиле „велике патриоте“, он у ствари забавља публику, јер зна да нико са здравим разумом неће то схватити као озбиљну изјаву. Учите од старијих колега, Кесићу, па ћете и ви једном некога засмејати.

***

Није, међутим, свако иронично претеривање истовремено и забавно. У истом том гостовању, Веран Матић је рекао и ово:

„И зна се да ће, увек када буде стани-пани, када буде неки проблем, шта ће Б92 урадити. Он ће увек бити на страни потлачених, на страни демократије и на страни прогреса и тако даље.“

На страни потлачених?! Можда је вама до оваквих шала, Матићу, али косметским Србима сигурно није. Косметски Срби, најпотлаченије европско становништво већ 15 година, јамачно се сећају како сте били „на њиховој страни“ док сте их олајавали и клеветали оним бесрамним „Инсајдерима“. Исто као и они злосрећни навијачи који су без икаквог доказа осуђени да су убили Бриса Татона – ако се сетите хајке коју сте против њих водили, биће вам јасно због чега њима и њиховим породицама никако није до оваквог вашег хумора.

[restrictedarea]

***

Гостовао тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић у „Кажипрсту“, такође у среду 14. маја, и тамо са водитељком Сузаном Трнинић водио следећи разговор, на тему чувеног случаја Штрпци. Упркос Вукчевићевом угледу, ово није било комично. Више је попримило трагичне тонове. Ево дела разговора.

ВВ: Знате шта, ми се трудимо да покушамо да дођемо и до тих наредбодаваца. То је мало компликованије, јер ту стално се говори о томе да је то био државни злочин, значи злочин државе. Чињеница је да су настрадали били грађани тадашње Југославије.

СТ: А кад говорите да ће вам бити тешко да дођете, то да је тежак пут да се дође до налогодаваца, то је због чега? Због тога што је то пут преко полиције, па се онда долази до кога?

ВВ: Па не бих сад могао да вам то објашњавам, али за сада нисмо дошли до лица које би указало на налогодавце који су се тада налазили у државном врху Југославије.

СТ: Шта је тренутно, шта је сметња да до тога дођете, када кажете ¸до сада нисмо дошли‘?

ВВ: Па ниједан од саслушаних лица није нам указао, нико није могао да нам укаже на било кога из тадашњег врха југословенског. Познато је било да смо ту саслушали Милана Лукића, Милан Лукић је ту био један од главних егзекутора. Ми смо га двапут саслушали, то је човек који је осуђен на доживотну робију, зна се шта је он радио, то су страхоте које је он чинио. Нас је интересовало, на првом месту, где су посмртни остаци, и друга ствар, нас је интересовало ко је учествовао у егзекуцији. Ни на једно питање он није одговорио.

СТ: Зато што има утисак да не зна, или није желео?

ВВ: Он то зна. Он је покушавао с нама да тргује шта смо ми њему могли да понудимо. Ми смо њему понудили да ћемо покушати преко наших веза у Хагу да покушамо да он каже где би он волео да служи казну и да му ми у том правцу помогнемо. То је била нека та, тако да кажем, условно трговина. И он је изразио жељу негде да служи у Данској. Стицајем околности, пошто смо ми водили неку истрагу у Данској, ја сам упознат какви су услови у Данској. У Данској су услови за служење казне изнад ових европских. Само да вам илуструјем да наша лица која су тамо ухапшена у Данској због тешких кривичних дела, се боре да тамо служе казну, да не дођу у Србију да одслуже казну. Такав је то режим. Међутим, он није нама ништа дао и ми смо прекинули ту сарадњу. И сад чујем да је пребачен на издржавање казне у неку другу државу.

СТ: Очекујете да ће бити кооперативнији у неком тренутку?

ВВ: Ми смо завршили с тим. Ми смо видели да ту нема ништа. То кад из два пута се не покаже било каква воља, онда, овај, не може с нама да се манипулише.

СТ: А је л‘ случај Штрпци зависи од Лукића?

ВВ: Не. Ми смо на други начин… Могу да вам кажем, ми смо извршили у више наврата ископавања на територији Босне и Херцеговине, наравно у координацији са колегама из Босне, тамо је заиста прекопано доста и срушено доста стабала, међутим, ми смо утврдили да су ти лешеви бачени у Дрину, да су завршили у Дрини.

СТ: Да ли има било каквих разговора са Сарајевом око тога где би био вођен поступак, с обзиром на то где је извршен злочин?

ВВ: То је процесна ствар, то ћемо лако решити када дођемо до момента подизања оптужнице. Отприлике, они могу да процесуирају своје, а ми ћемо своје. Али, може то. Значи, то је процесна ствар, то се процесно решава. То није никакав проблем.

Дакле, више је него јасно да нема никаквих иоле утемељених наговештаја да је било ко из тадашњег државног врха на било који начин повезан са отмицом 19 муслимана из путничког воза у Штрпцима. Исто тако, да још ни оптужнице нису подигнуте. Што све значи да не постоји нити један доказ да је то што је учињено тамо и тада, било учињено „у наше име“, иако се та језива оптужба пречесто чује у овдашњој јавности. Исто тако, питања водитељке још једном подсећају на злокобну природу уређивачке политике Б92: то непрестано, заслепљено, острашћено истрајавање на томе да се имају пронаћи докази да су ти и ти злочини почињени „у наше име“, иако за такве тврдње напросто нема доказа, наносе тешко поправљиву штету српској држави и друштву. И тако већ 25 година.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    Evo,na pola rečinice odustajem.Nikako ne mogu već do kraja rečenice da ispoštujem Vaše uljudno upozorenje!!

  2. Avatar

    Није ми јасно зашто “Б-92″Толико мрзи Србију и Све њене житеље? Уосталом ако мисле да би им боље и праведније било
    под туџом управом нека емигрирају па нека се наједу тог хлеба.
    Гледао сам тај прилог “24 минута”,верујте ми било ме је
    срамота самог себе што то гледам,ништа одвратније и бедније
    нисам гледао у животу,а ја сам пензионер,и не живим у луксузу
    хрвем се свим тешкоћама што живот у ово време доноси,али је
    ово моја Србија и да је још теже никад неби по нјој пљувао,
    никад неби за рачун странаца блатио и служио се лажима против земље која ме је родила и живот подарила.Настојим
    да својим радом и понашањем помогнем да се живот побошља и
    уллепша.Беда коју нам шаљу са Б-92 је огавна,одвратна,срам
    их било.—–милан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *