БЕКСТВО ДРЕНИЧКЕ ГРУПЕ

Ана Радмиловић

Уз помоћ неких структура Еулекса и косовског правосуђа – јуче су из затвора побегли чланови Дреничке групе

Суђење члановима злогласне Дреничке групе (УЧК) требало је да почне сутра (22.5.2014) у суду на Северу. Јуче увече група ухапшених је побегла из затворске болнице где су боравили и одакле су излазили по нахођењу, тако да су били виђани у хотелима и ресторанима, у друштву са Енвером Хоџајем (министром спољних послова) и Хајредином Кућијем (косовским министром правде) који је, од почетка покушаја формирања специјалног Еулексовог суда за ратне злочине био против тог тела и радио на опструкцији његове организације и почетка рада.

Дреничка група на слободи представља озбиљну опасност по сведоке (највише Албанце), чланове суда, њихове фамилије и све који су и било каквој вези са процесима истраживања албанских ратних злочина на Косову.

Три најпознатија члана Дреничке групе који су тренутно на слободи су Шахит Јашари (Србица), Сами Љуштаку (Србица) и Исмет Хаџа (Митровица). Током рата сви су били на високим позицијама УЧК.

Мисија немачко – албанског пара

Шеф мисије Еулекса, Берн Борхард, који ће због нерегуларности и еклатантног кршења правила и поступања мимо овлашћења, бити смењен с тог места и који покушава да добије посао као командант цивилних операција у Бриселу, у овој причи има битну улогу. Очигледно је добро обавио задатак – да онемогући рад судова, добрим делом преко своје специјалне саветнице Маријане Папе која је преносила безбедносне информације лицима са потерница, међу којима и многим политичарима, чиме су директно угрожене многе истраге. Информације се односе на истраге Еулекса за организовани криминал, коорупцију, ратне злочине, а многи који су предмет истраге јесу високо позиционирани функционери на КиМ, па и у Албанији и Македонији.

Као саветница шефа Еулекса, Маријана Папа не би требало да има такву врсту информација а преношење и опструкција суда подлеже санкцијама – процесуирању и казном затвора у оваквим случајевима. Честа јавна и тајна виђања са замеником премијера и министром правде Косова Хајредином Кућијем коме прослеђује информације и паралелно ради на опструкцији формирања и функционисања будућег суда за ратне злочине на Косову – који ће обухватити и оне држављане Косова који након 1999. године живе у Албанији и Македонији – такође не само да нису у складу с овлашћењима него су и изричито забрањена.

Све ово изазвало је нетпрељивост према реченом пару међу неким другим структурама Еулекса, које желе да се њихов шеф смени, као и у самој косовској полицији и КФОР-у и они ће отићи. Оно што су успели да направе, међутим остаје на Косову као непоправљив пропуст целе мисије (која је ионако једва опстајала и мало чему служила) и онемогућење, можда и до даљњег, да се ратни злочини икада расветле.

Ширење страха на Косову 

Пре места шефа Еулекса, Борхард је био амбасадор Немачке у Албанији, одакле је са собом довео Папу, која је радила као извршни директор у албанској државној Агенцији за развој цивилног друштва и чија је цела мрежа организација (углавном родбински устројена) под истрагама због проневера и нестанка огромних сума новца са рачуна тих организација. Грантови су додељивани невладиној организацији њене сестре Хелене Папе (Тхе Аксес Центар) која је, са још четири особе под истрагом од стране албанских власти. 

Као специјална саветница шефа Еулекса долази на Косово без регуларних провера чиме је прекршена једна од главних регулатива рада мисије – било које (биографија, биографије чланова породице,  психолошки профил итд) и – што је фолклор када су у питању мисионари на Балкану – у вези је са шефом Еулекса, те тако и долази до поверљивих информација које прослеђује, чиме онемогућава рад па и само постављање Еулексовог суда на ноге.  

У случају Ивановић, улога је била следећа – лично Хајредин Кући са косовским државним тужиоцем, Касабијем, одлагао је његово измештање из приштинског затвора. Еулекс има информације да је Ивановић био, на сваки начин, угрожен и идеја је било да остане тамо до краја живота. Тачније да нестане. 

Последња хапшења, према КПС изворима, шокантна су и показују да Еулекс за Србе одређује потпуно другачије казне док Албанци за дело убиства излазе из притвора после месец дана, ако уопште и стигну до затвора. Све ово смета чак и албанским политичарима и неким структрама косовског правосуђа и брине грађане који се боје људи какви су чланови Дреничке групе и политичари који су с њима у блиској вези. Многи становници Косова су у страху због пуштања да ова група побегне а – они који су знали – били су у страху и док су чланови те најсуровије фракције УЧК слободно излазили из затворске болнице када су и како хтели, виђали политичаре и добијали помоћ из самог Еулекса, чија је одговорност и ово бекство које је организовано тако да до даљњег онемогући процес истраге ратних злочина, што ће се – највероватније – и десити. Овај чин осуђују и албански медији с Косова, Коха Диторе напада актуелну власт а странци  (амбасаде, земље Квинте, други мисионари) дају веома огорчене и неувијене изјаве о овом опасном скандалу који ће, према њима, за дуги период онемогућити било какву нормализацију косовског друштва.

http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-90350/bekstvo-drenicke-grupe