Почетна / Свет / Антикинеска политика Вијетнама – Битка за благо Јужног мора

Антикинеска политика Вијетнама – Битка за благо Јужног мора

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Актуелни конфликт Вијетнама и Кине је започет изјавом представника кинеске Нафтне компаније CNOOC о проналаску богатог налазишта нафте у региону Параселских острва око којих две државе воде вишедеценијски спор

Антикинеске демонстрације у привредним четвртима Хо Ши Мина 13. маја 2014. године претвориле су се у напад на кинеске фабрике и радње, те погром Кинеза, што је последица вишегодишњих нерешених односа две државе и притиска Кине у Јужном кинеском мору на интересе Вијетнама.

Конфликт Вијетнама и Кине је, заправо, започет изјавом представника кинеске Нафтне компаније CNOOC (China National Offshore Oil Corp) о проналаску богатог налазишта нафте у региону Параселских острва, око којих две државе воде вишедеценијски спор. Наравно, покушај Пекинга да 80 одсто вода Јужног кинеског мора присвоји не доприноси поправљању односа две државе. Пошто и Вијетнам има претензије на ово налазиште, дошло је и до сукоба бродова две државе у близини споменутог налазишта. Суштина је борба за нафту и друга богатства којима обилује Јужно кинеско море. Према саопштењу CNOOC-а, резерве нафте износе око 125 милијарди барела, што је половина све нафте Саудијске Арабије, док гаса има око 16 трилиона кубних метара. С обзиром на вијетнамске претензије на ово налазиште, 1. маја 2014. године Кина је донела одлуку да војним средствима заштити нафтну платформу недалеко од града Дананга, а потом су Вијетнамци у Хо Ши Мину напали имовину Кинеза, као и њих саме.

Нафта је за Вијетнам веома важан ресурс, јер државна нафтна компанија „PetroVietnam“ обезбеђује држави трећину буџета. Сукоб Кине и Вијетнама око налазишта нафте и гаса није први.

Кинеске новине „Хуанкиу шибао“, у чланку потписаном од Редакције 15. маја 2014. године, Вијетнамце су назвале „главосечама“ који су претња свом инвестиционом систему у Источној Азији. Наиме, према овом извору, вијетнамски радници су мислили да нападају кинеске фабрике и радње, а у суштини, највише штете су нанели инвеститорима из Тајвана (процене говоре да се ради о штети већој од милијарде америчких долара).

[restrictedarea]

Иако је у Азији било сличних догађаја, овај вијетнамски је посебан: убили су неколико људи одсецањем главе, опљачкали и уништили велики број фирми, тако да је завладао страх међу инвеститорима од Вијетнамаца. Упоредо са Кинезима против Вијетнамаца огласили су се бројни медији из региона, а посебно из Сингапура и Тајвана, који су истицали да је „Вијетнам гурнут у анархију“, те да је „држава Вијетнам запаљена национализмом“ који је брана инвестицијама. Сви оштећени инвеститори и власници уништених фирми и радњи поднели су држави Вијетнам захтеве за надокнаду штете.

Јасно је да је Вијетнам одлуку Пекинга у вези са налазиштима нафте доживео као удар на интегритет, пошто споменута платформа црпи нафту у водама које се налазе у наставку обале Вијетнама и сматра их својом посебном економском зоном. Вашингтон је, што је „велико изненађење“, стао на страну Ханоја, наводи Жан Клод Помонти за портал Slate.fr у чланку објављеном 18. маја посвећеном историји вијетнамско-кинеских сукоба.

Вијетнамске власти једноставно нису могле да зауставе демонстранте и погром Кинеза, јер су у свему томе учествовали и чланови Комунистичке партије. Према анализама, Комунистичка партија Вијетнама није очекивала овакав излив беса вијетнамских радника према Кинезима у предграђима Сајгона. Ипак, догодило се паљење фабрика и радњи чији су власници Кинези, а власници фирми из Сингапура, Јапана, Јужне Кореје и Тајвана из страха да их не помешају са Кинезима, из предострожности су их затворили.

Године 1974, само годину после завршетка победоносног рата Вијетнама против САД, кинеска армија је окупирала Параселска острва у Јужном кинеском мору и протерала кинески гарнизон који је на овом важном архипелагу сменио француску војску.  Потом се односи две државе поново кваре 1978. године, а већ следеће године Вијетнам је започео кампању против Кинеза који живе у Ханоју, после чега је на стотине хиљада људи напустило ову државу и прешло у Кину. Почетком 1979. године избио је и рат на граници, који је покренула Кина „како би казнила вијетнамске преступнике“ и прекид односа је трајао све до 1986. године, када је уз притисак Совјетског Савеза Вијетнам повукао војску из Камбоџе, отворио државу за западне инвестиције и нормализовао односе са Кином. Но, мржња није ишчезла. У условима притиска из Пекинга, Вијетнам је започео нормализацију односа са САД како би стекао моћног савезника. За Вашингтон Вијетнам је важан јер затвара Пекингу пут на југ. Последњих година Вијетнам убрзано развија сарадњу са САД, без обзира на протесте Пекинга.

Да би властима у Вијетнаму показали своју снагу, Пекинг је наредио својој војсци да се размести на граници са Вијетнамом. Вијетнам, међутим, има јединствену и реалну прилику да изврши притисак на Кину сарадњом са другим државама у региону које имају нерешена питања са Пекингом, а ту се посебно истичу Јапан и САД (први то са нестрпљењем очекује, јер и сам има територијални спор са Кином).

Тренутно је Кина велики спољнотрговински партнер Вијетнама. Годишње се размени робе у вредности од 50 милијарди долара. Управо економија је све време играла „задржавајућу улогу“ у односима две државе, при чему је Вијетнам успео да избегне да кинески пословни људи имају неку већу улогу у политичком животу земље. Ово најновије насиље Вијетнамаца над Кинезима и њиховом имовином постало је нова јабука раздора у политичким односима две државе, од чега највећу корист могу да извуку Јапанци и Американци.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *