Почетна / Свет / Западна пропаганда у повлачењу пред руским медијским медведом

Западна пропаганда у повлачењу пред руским медијским медведом

Пише Никола Мартић

„Раша тудеј“ срушила „идилу“ једноумља на глобалној медијској сцени

Донедавну „идилу“ једноумља Маклуановог „глобалног медијског села“ покварио је нови мишићави играч са Истока. Руска телевизија „Раша тудеј“, пројектована као противтежа англоамеричким глобалним медијима, месецима уназад поставља „нове-старе“ стандарде у информисању. Са појавом телевизије „Раша тудеј“ истина више није у сукобу са чињеницама. Овај нови глобални медијски играч избио је у први план у време криза у Сирији и Украјини, разоткривајући манипулације Си-Ен-Ена и његових медијских подизвођача, подметачине и режиране „догађаје“ где стварност симулира трећа лига „Холивуда“. Тако, по својој мери, обликује домаће и инострано јавно мњење, припремајући хипнотизовану медијску публику за ратна дејства НАТО алијансе широм света.

Догађај који је означио дефинитивну прекретницу у комуникацији глобалних медија у вези са геополитичким процесима и, рекло би се, покренуо велики планетарни медијски рат руских информативних агенција и телевизије (пре свих руска телевизија „Раша тудеј“ и информативна агенција „Итар Тас“) против већ уходаних евроатлантских пропагандних механизама (Си-Ен-Ена, Би-Би-Сија итд.) и других америчких обавештајних експозитура на глобалној медијској сцени (репове тих механизама имамо прилике да „пратимо“ и овде у Србији, већ дуги низ година) био је емитовање тонског записа телефонског разговора двоје америчких дипломата, Викторије Нуланд, високе званичнице америчке дипломатије за Европу и Џефрија Пјата, америчког амбасадора у Украјини.

Кад тајно постане јавно Цео свет је, најпре, посредством интернета, могао да чује „детаље стратегије“ Беле куће у вези са политиком према Кијеву, стратегије сведене на упечатљиве речи ове високе представнице америчке администрације којима она прави отклон према „млакој политици“ Европске уније поводом Украјинске кризе. А онда је телевизија „Раша тудеј“ овај догађај лансирала и у глобалну ТВ арену, изазивајући озбиљне главобоље пропагандистима Запада. Из поштовања према читаоцу, ми нећемо наводити псовке које су, чини се, уобичајена дипломатска комуникација на нивоу највиших америчких функционера службе спољних послова САД. Рећи ћемо само да се ради о грубом „заобилажењу“ Европске уније у вези са персоналним решењима међу кијевским пучистима, а у процесу „конституисања“ нове власти у постјануковичевској Украјини.

Недуго после обзнањивања америчке улоге у организовању завереника у Кијеву, а затим и фаворизовања неких од њих – почињу да фигурирају као потенцијални „легитимни узурпатори власти“ – до јавности доспева још један снимак комуникације, овога пута европских дипломата (телефонски разговор Кетрин Ештон, високе представнице дипломатије Европске уније, вођен са министром спољних послова Естоније Урмасом Паетом) где се дословно наводи да постоје непобитна сазнања да иза снајпериста, који су убијали и полицију и демонстранте, стоје „проевропске“ снаге. И ова чињеница је ефектно, посредством телевизије „Раша тудеј“, из медијског простора социјалних мрежа на интернету пренета у утицајну планетарну ТВ арену.

Свет је, такође, путем руских канала информисања, имао прилике да види како то изгледа када „проевропски народни ослободиоци“ улазе у државне институције (парламент, тужилаштво, државна телевизија) и физички „успостављају“ демократски поредак употребом голе силе и тортуре над високим званичницима који су доскоро служили својој отаџбини. Неспорне су, треба истаћи, и очигледне сличности са петооктобарским превратом у Београду тринаест година раније, када су наоружане банде дугим цевима „ослобађале“ све битне државне институције, посебно ако се има у виду да су обе револуције, и идеолошки гледано, и у финансијском смислу, потекле из исте „овалне кухиње“.

Како се осипа западна медијска доминација Евроатлантска хегемонија на глобалном нивоу је, услед оваквих кретања, почела да се круни. Западњачка истина је изгубила ауторитет, а посебне заслуге за то има управо руска интернационална телевизија „Раша тудеј“ која додатну снагу добија емитовањем програма и путем интернета, на тај начин заобилазећи цензуру спроведену над проруским медијима широм Европске уније (чињеница да су кабловски оператери у Србији, такође, у основним пакетима укинули емитовање програма ове руске телевизије и заменили сигнал, гле чуда, немачком телевизијом „Дојче веле“, без сумње је карикатура опоре медијске стварности у нашој земљи).

[restrictedarea]

Последњи у низу удараца новинара ове телевизије империјалистичкој медијској политици Беле куће, која је, треба рећи, заустављена на Криму, јесте ауторска емисија новинарке Еби Мартин. Она је на спектакуларан начин разобличила историју злочина једне империје у лику и делу високог стратега америчке спољне политике, Хенрија Кисинџера.

Овде су се, поводом Кисинџеровог гостовања на Јејл универзитету, могле чути квалификације својствене хладноратовској „размени дипломатских шамара“, од којих ћемо навести само неке.

„Зар није узбудљиво када вам у госте долази познати ратни злочинац… који има толико крви на својим рукама?“, пита се Еби Мартин и наводи како је Кисинџер, у америчкој администрацији саветник за националну безбедност и државни секретар за време мандата Никсона и Форда, „константно кршио, чак и америчке законе, и то посебно у државама Лаос, Бангладеш, Кипар, Источни Тимор и Чиле“, организовао пучеве и грађанске ратове широм света и, потом, инсталирао квислиншке профашистичке режиме, „попут оног у Чилеу, када је свргнут легитимно изабрани председник Салвадор Аљенде а за шефа државе ‚именован‘ Августо Пиноче, који је, уз одговорност за хиљаде политичких убистава, омогућио енормно богаћење мултинационалних компанија, тесно везаних са америчком државном администрацијом.“

Новинарка Еби Мартин затим наводи америчко бомбардовање Индокине (Вијетнам, Камбоџа и Лаос) које је, осим директног убијања цивила, имало и несагледиве и незамисливе последице по здравље људи, па је америчка политика агресије према овим нацијама названа стратегијом „спржена земља“ а представља посипање дивљих предела прашуме (дакле, животне средине) смртоносним пестицидом (агенс „оранж“) производом америчког Министарства одбране, од чега је годинама после ратних дејстава обољевало и у страхотама умирало на десетине хиљада људи (овде је више него очигледна паралела са бомбардовањем СР Југославије 1999. године, па и дан-данас од последица зрачења преко десет тона радиоактивног уранијума баченог том приликом, обољева на хиљаде људи).

Ова ауторка, даље, наводи како су „Кисинџер и Форд помогли индонежанском диктатору Сухарту да изврши инвазију на Источни Тимор, и то америчким оружјем, а реч је о човеку током чије владавине је, према подацима организације ‚Амнести интернешенел‘, убијено више од милион и по људи“.

„Када ће се овај садистички мегаломански манијак (мисли се на Хенрија Кисинџера) наћи пред Међународним трибуналом правде у Хагу?“, пита се Еби Мартин и закључује да не постоји ништа природније нити праведније него да именовани „остатак свог живота проведе трулећи иза решетака, што је и заслужио“.

Холивуд иде у рат: глумци и „истина“ Телевизијска мрежа „Раша тудеј“ раскринкала је и политичку позадину холивудског ангажмана на америчким и, уопште узев, проатлантским медијима. Готово несхватљиво звучи чињеница, коју су новинари ове руске телевизије темељно документовали и анализирали, да су на америчким телевизијама емитовани „дирљиви тренуци исповести“ младе Украјинке Јулије, чијим се невиним изгледом настоји замаскирати то да улицама Кијева, у најсуровијем неонацистичком пиру, дивљају наоружане банде које убијају и полицију и недужне цивиле (превара позната под називом „Ја сам Украјинка“).

Како су показали резултати истраживања овог случаја, реч је о видео-материјалу који је директно произвела америчка државна администрација, тачније продуцент једне калифорнијске фирме, Лари Дајмонд, уједно и службеник америчког Стејт департмента и представник „невладине организације“ НЕД (реч је о организацији која, између осталог, и у Србији финансира разне пројекте и друге „организације цивилног друштва“, тамо где постоји амерички интерес).

Између осталог, нешто слично можемо пронаћи и у дословно инсценираним снимцима лажних жртава хемијског напада у Сирији које, лоше нашминкане лажном крвљу и са болним гримасама на лицу, на свим важнијим америчким телевизијским станицама „моле Америку да им помогне“, разуме се, новом војном интервенцијом у низу. Међутим, како се испоставило, ради се о професионалним глумцима који се, како се види у сировом немонтираном материјалу, у међувремену намештају на сцени како би што верније одглумили трагедију која их је, наводно, задесила.

Међу учинцима новог односа снага на глобалном медијском простору потребно је навести и да, према недавно објављеном истраживању јавног мњења у Немачкој спроведеном од познатог политичког магазина „Шпигл“, више од половине немачких грађана подржава Путинове потезе у вези са украјинском кризом, као и враћање Кримског полуострва под суверенитет Руске Федерације. Илустративно је, такође, да је, према ранијим истраживањима овог листа, програм телевизије „Раша тудеј“ у Вашингтону 13 пута гледанији од немачке телевизије „Дојче веле“ (иначе, телевизија „Раша тудеј“ емитује и програм на шпанском језику, што је од посебног значаја за публику у САД).

Важан је и податак да се овом глобалном медијском феномену прошле године прикључио и легендарни телевизијски водитељ Лари Кинг, чији су интервјуи (више од 55 хиљада) оставили неизбрисив печат у светском новинарству друге половине прошлог века. Кинг се из новинарства повукао 2010. године и затим пронашао своје место у новој глобалној медијској расподели снага па је од средине 2013. године аутор интересантне политичке емисије „Политикинг“ на телевизији „Раша тудеј“, где се могу чути ствари о којима се, посебно на америчким медијима, гласно ћути.

Нови однос снага: где је место Србији?

Видимо, наиме, да су последице кризе у Украјини и враћања Крима под суверенитет Руске Федерације далекосежне, посебно у медијској сфери, где се руска телевизија „Раша тудеј“ позиционирала као стуб новог новинарства, независног од америчке пропагандне машинерије. Она је освојила значајан део планетарног медијског простора, што је, може се рећи, својеврсни „медијски Крим“ глобалне сцене.
Дакле, као што видимо у овом кратком резимеу промена на међународној медијској сцени након државног удара у Кијеву, оправдано је поставити питање положаја српских медија у новој расподели карата између православног Истока (културолошки гледано, и Србија и српски народ му припадају) и империјалистичког Запада, чијег се „небеског милосрђа“ од пре петнаест година још увек јако добро сећамо. Нема сумње да ће главни, посебно електронски медији у Србији, са пажњом ослушкивати став званичног Београда о „украјинској кризи“. Расположење народа према „европским интеграцијама“, међутим, већ годинама је у незадрживом паду и данас је велико питање да ли овај политички курс уопште подржава макар и половина грађана наше државе.
Једно је, ипак, сигурно. На медијском небу Србије постоји систем информисања спреман да својој публици пружи алтернативу тамо где је колонијална управа из Немањине улице у Београду већ више од тринаест година не види.

Завера без теорије: зашто је Ердоган забранио Твитер?

Руска телевизија „Раша тудеј“ је прошлог викенда, пред глобалном јавношћу, открила стварне разлоге турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана да забрани Твитер и Јутјуб. Сва спиновања западних медија како је Ердоган овим потезом покушао да спречи опозицију да, пред изборе, против њега преко интернета пласира лажи, пала су у воду када је Еби Мартин, новинарка ТВ „Раша тудеј“, пренела светској публици да иза свега леже покушаји да се заташка завера НАТО против Сирије.
Позадина покушаја да се зауставе Твитер и Јутјуб је, заправо, настојање да се спречи да до јавности дође снимак разговора „НАТО стратега“, овога пута високих турских званичника: Хакана Фидана (шефа Обавештајне службе Турске) Ахмета Давутоглуа (министра спољних послова) Феридуна Синирлиоглуа (Давутоглуовог подсекретара) и Јасара Гулера (заменика начелника Генералштаба) који су се у договарали како да се режира ситуација за оправдање интервенције НАТО у Сирији.
На снимку емитованом на телевизији „Раша тудеј“ јасно се може чути како четворица званичника до детаља планирају војни напад на сопствену државу, тачније на гробницу Сулејмана Шаха која, иако се налази унутар Сирије, ипак има екстериторијални статус и сматра се територијом Турске. У разговору од петнаестак минута, министар Давутоглу експлицитно каже да му је премијер (Реџеп Тајип Ердоган) дословно рекао да је напад на гробницу Сулејмана Шаха „прилика коју треба искористити уколико је неопходно, узимајући у обзир дате околности“. На то му шеф тајне службе одговара: „Слушајте, ако вам је потребан изговор, створићемо га. Послаћу четири човека који ће испалити осам ракета на чистину око гробнице. То није никакав проблем.“
Подсекретар у наставку разговора даје своје виђење „стицања међународног легитимитета“ за њихове преваре: „Рећи ћу вам једну ствар: два и по хектара отаџбине је веома добар изговор, са становишта међународног права. А што се тиче легитимитета, чињеница да ми ово радимо против Сирије обезбедиће нам подршку целог света.“ Потом заменик начелника Генералштаба откива тајну да се „турске снаге већ налазе на лицу места (у близини гробнице, дакле у Сирији) већ годину дана.“ Министар Давутоглу, после тога, говори о притисцима које мора да трпи од Американаца, дословно наводећи да га је „амерички државни секретар Џон Кери питао да ли су они (Турци) донели одлуку у вези са нападом на Сирију.“
Занимљиво је да су западни медији типа Си-Ен-Ена и Би-Би-Сија помагали Ердогану да оправда своју забрану на два начина: прво, тако што су саопштавали измишљене разлоге за његов поступак и друго, тако што су овој незапамћеној цензури давали минимални публицитет. Типично демократски и у духу ширења слободе.

Путин: Разбити монопол англосаксонских медија

Поред политичких процеса који су унели потпуно нови квалитет у међународне односе након враћања Крима под суверенитет Руске Федерације, мање је познато да је на медијску сцену „глобалног села“, где Србија још увек тражи своје место, ступила руска информативна служба „Евроазијски комуникациони центар“, која последњих месеци успешно разобличава проамеричке медијске фалсификате, подметања и манипулације у вези са глобалном спољном политиком Беле куће. Према речима самог председника Путина, руске телевизијске станице „имају задатак да разбију монопол англосаксонских масовних медија“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *