Запад дугује извињење Србији

Пише Живадин Јовановић

Зашто нам се није извинио Герхард Шредер?

Бивши немачки канцелар Герхард Шредер, нешто пре недавне посете Београду, изјави да су чланице НАТО, дакле, и Немачка, нападом на СР Југославију 1999, прекршиле међународне законе. У време напада, односно, агресије, Шредер је био савезни канцелар Немачке. Шредер је први председник владе једне земље чланице НАТО и ЕУ, из времена агресије НАТО, који је јавно признао да су нападачи прекршили међународне законе. Дакле, Шредер, влада чији је шеф био и његова земља су свесно, и умишљајно, учествовале у кршењу међународних закона. По дефиницији међународних закона, то је била оружана агресија која је злочин против мира и човечности. По међународним, али и по националним законима, ко супротно законима другом нанесе штету, има обавезу да исту надокнади. То је законска, али и морална и цивилизацијска обавеза. А штета нанета СР Југославији – Србији и Црној Гори – огромна је. Само директна материјална штета процењена је одмах након агресије на 100 милијарди америчких долара. Без процене штете за близу 4 000 убијених и око 10 000 рањених људи. Без процене штете по здравље људи и природну околину од употребе пројектила са осиромашеним уранијумом, касетних и графитних бомби. О патњама читаве нације и моралној штети да не говоримо.

ПРИЗНАЊЕ НАТО је, како преносе медији, на свом сајту управо објавио саопштење у којем се, поред осталог, наводи да је напад на СР Југославију пре 15 година извршен без овлашћења Савета безбедности. А зна се, према Повељи УН, једино тело које може дати одобрење за било какву војну акцију против неке друге земље јесте управо Савет безбедности. Дакле, сам по себи, став да је напад извршен без одобрења Савета безбедности, намеће закључак да је НАТО свесно, умишљајно, прекршио Повељу УН, која је темељ читавог међународног правног поретка успостављеног после Другог светског рата. Агресијом НАТО против СРЈ пре равно 15 година, алијанса је озбиљно поткопала, угрозила светски правни поредак. НАТО, додуше, наводи у саопштењу да се одлучио на напад да би осигурао безбедно окружење, спречио масовно кршење људских права и протеривање становника. Колико је то био мотив, а колико маска за стално стационирање америчких војника (Бондстил) као ослонца стратегије експанзије на Исток, поодавно, углавном, није спорно, не само за аналитичаре и слободномислеће људе већ ни за јавност у Европи и у свету. Какво је то безбедно окружење у којем је током мандата КФОР (читај: НАТО) на Косову и Метохији уништено 150 српских средњовековних манастира и цркава, разорено десетине, ако не стотине, српских гробаља, протерано око 250 000 Срба и других неалбанаца којима се ни после 15 година од протеривања не дозвољава слободан и безбедан повратак на њихова огњишта? Шта значи слобода и „безбедно окружење“ за жртве погрома Срба 2004. године, за киднаповане, убијене и нестале, посебно за жртве трговине људским органима? О томе и много чему другом нема речи ни у једном саопштењу НАТО.

Неко може рећи да је саопштење НАТО усмерено да изравна рачуне са Русијом око Украјине. Да, управо, то је циљ. Само, нико није у обавези да прихвати полуистине, искривљавање, арбитрарно тумачење ставова Савета безбедности, двоструке стандарде, селективно баратање чињеницама. Зашто међу аргументима званичника НАТО никада нема цитата и извештаја са Косова и Метохије немачког генерала Локваја, кључног војног аналитичара КВМ, или Дитмара Хартвига, шефа Мисије Европске уније у Покрајини (ЕЦММ) до почетка агресије? Зашто нико не помиње да се резолуцијама Савета безбедности усвојеним пре почетка агресије од свих чланица светске организације, дакле и од чланица НАТО, тражило да прекину финансирање, наоружавање и обучавање терористичких формација на Косову и Метохији? О чему су говорили такви позиви (налози) – о чистим рукама и принципијелности служби чланица НАТО, о посвећености борби против тероризма и поштовању људских права?!

[restrictedarea]

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА Шредер је током посете Београду имао разговоре на највишим нивоима у Србији. Није познато да ли је том приликом поновио оцену о свом, немачком, или НАТО свесном кршењу међународних закона приликом агресије против Србије и Црне Горе, ни да ли је уопште било речи о агресији иако су управо тих дана његови београдски саговорници полагали венце и одавали пошту жртвама агресије поводом њене 15-годишњице. Изјаву дату немачким медијима о учешћу у кршењу међународних закона, Шредер није поновио медијима у Београду, а очигледно није нашао за сходно да поводом тужне 15- годишњице, изрази јавно извињење због кршења међународних закона на штету Србије и српског народа, односно, због злочина учињених „у име Немачке“, у име НАТО, или већ било кога другог. Шредер је добро знао да долази у посету Србији управо у време када се жртвама агресије, за коју и сам носи немалу одговорност, одаје пошта. Како му није пало на памет да бар један каранфил положи на споменик палој деци у Парку Ташмајдан?

Зашто се Шредер није извинио Србији и њеним грађанима за страдања, за велике људске губитке? Зашто?

Да ли, на пример, зато што сматра да је речено кршење међународних закона било и остало у интересу „људских права“, „добробити српског народа“, демократије, „европске перспективе Србије“, будућности, „бољег живота“? Тешко да би то био разлог. Каква би то била представа о људским правима, демократским и цивилизацијским вредностима, који се бране убијањем деце, тровањем народа, геноцидним оружјима као што су осиромашени уранијум, касетне и графитне бомбе, разарањем школа, болница, цркава, мостова, путева, пруга, радио и ТВ станица, уништавањем природне околине, савезништвом са овејаним терористима и структурама организованог међународног криминала?

Или, можда, Шредер сматра да, пошто већ поодавно више није званични представник Немачке, нема права да својим изјавама обавезује Немачку, њену садашњу владу? То и не би било сасвим нелогично. Међутим, зашто се бар у лично име, као учесник у злочину, не извини, бар за убијену децу, за 16-годишњу математичарку Сању Миленковић, погинулу приликом бомбардовања моста у Варварину, или двогодишњу Милицу Ракић, страдалу у родитељском наручју у Батајници, или трогодишњу Драгану Димић, из Старог Грацког, код Липљана, за њих 88…? Уосталом, ако је имао овлашћења да говори како Немачка сматра Србију „кључним партнером на Балкану“, како ће Немачка пружити сваку подршку Србији на њеном путу ка чланству у ЕУ, било је још логичније да се извини српском народу за нешто за шта је и лично одговоран. Немачка јавност, која се у међувремену „едуковала“, која је сазнала за многобројне лажи и манипулације типа „Плана потковице“ владе чији је канцелар био управо Герхард Шредер, не би му замерила да се јавно извинио. Да не говоримо о томе да би му на таквом људском и цивилизованом гесту честитали многи врхунски немачки интелектуалци и поборници истине, као што су један други бивши немачки канцелар – Хелмут Шмит, парламентарац и државни секретар Вили Вимер, већ поменути генерал Хајнц Локвај, адмирал Елмар Шмелинг, проф. Клаус Хартман, проф. Волфганг Рихтер, амбасадор Дитмар Хартвиг и многи други.

Заиста, тешко да је било прикладније прилике за Шредерово извињење за злочине учињене Србији 1999. године него што је његов боравак у тренутку када цела Србија, читава јавност, одају почаст жртвама агресије поводом 15- годишњице. У том тренутку у Београду се налазило 30 врхунских немачких интелектуалаца који су учествовали на међународној конференцији под мотом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“. Иако је било гостију из око 50 земаља из свих делова света, група из Немачке била је убедљиво најбројнија.

ПОГАНО СЕМЕ Све већи број европских и светских интелектуалаца, аналитичара и историчара долази до кључне оцене – агресија НАТО против СР Југославије била је рат против Европе у којем је учествовала Европа! Иако су САД имале кључну улогу у томе рату, и управо због тога, последице трагичног рата не трпе САД, већ Европа. И још дуго ће трпети. Немачка није изузета из ношења терета последица агресије. Напротив.

То је био рат за глобалне америчке циљеве. Један од тих циљева је био – даље притезање америчког захвата око Европе, притезање загрљаја. О томе сведочи и текућа криза у Украјини и око ње, до које није дошло спонтано, нити вољом Европе. Порекло је у стратегији глобалног интервенционизма, „обојеним револуцијама“ (са песницом као заштитним знаком) сарадњи са терористима, нацифашистима, „демократизацији“ милионским кеш исплатама, злочинима који се олако приписују противнику… Та технологија и инжењеринг до детаља су испробани у периоду од 1995. до 2000. на Србији. Сада је то ГМО семе империјалистичке доминације.

Није ли време за катарзу европске и америчке политичке елите од неморала, лицемерја, од затварања очију пред стравичним злочинима у име „људских права“, „борбе против тероризма“, „уништавања оружја за масовно уништавање“, од шпијунирања пријатеља и сопствених грађана, тајних затвора и летова, сарадње са терористима, неонацистима, неофашистима, вођама наркокланова…?

Прљаве методе политичке елите на Западу, које су ескалирале током протекле две и по деценије у име цивилизацијских вредности као што су људска права, достојанство, морал, демократија и слобода – представљају канцер који озбиљно угрожава највеће цивилизацијске вредности. Ко ће и како надокнадити 150 средњовековних цркава и манастира порушених на Косову и Метохији? Или можда није требало ни да постоје. „И тако су били превише стари“, био је антологијски одговор високог официра НАТО на Косову и Метохији!

Подсетимо се, ове године обележава се 100-годишњица почетка Првог и 75- годишњица почетка Другог светског рата, 70-годишњица ослобођења Београда од фашистичког окупатора и 15-годишњица агресије НАТО. Поуке историје се не смеју заборавити.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ne treba nama izvinjenje. Šta imamo od toga???
    Treba da plate štetu od minimum 100 milijardi EUR-a i da nam pored toga nadoknade izgubljenu dobit za sve ove godine i vladavinu njihovih agenata DOS-a.
    Na kraju, moraju pred sud jer ratni zločini ne zastarijevaju.
    A šiptari prave kuću na tuđoj zemlji. Mi ćemo vratiti zemlju a njih i kuću ćemo vratiti preko prokletija, sa sve ovcama sa kojima su došli.

  2. Svaka čast za komentar, u 3 rečenice sve kazano.Bravo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *