Војна парада у Ужицу

Централна свечаност поводом Дана Војске Србије одржана је у Ужицу, у присуству државног и војног врха. Свечаности “Ђетиња 2014” присуствовали су председник Србије Томислав Николић, министар одбране Небојша Родић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић. Николић је рекао да очекује да Србија стане на ноге уз накнаду штете која јој је неправдом учињена 1999. године.

Уз премијера у техничкој влади Ивицу Дачића, свечности су присуствовали и министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић и шеф дипломатије Иван Мркић.

Председник Србије Томислав Николић поручио је да је сада задатак да се рађамо и живимо, а не да ратујемо и умиремо, посебно “никад више више због туђих свађа”.

“Хоће да нас увуку у страдања, а ми смо много страдали”, упозорио је Николић.

Навео је да су се недавно огласили виновници разарања Србије 1999. године са признањем да су без сагласности УН спречили, како су рекли, могуће страдање једног народа и могући прогон цивила.

“Оправдање за бомбардовање једне суверене земље-чланице УН и убијање њене деце и уништавање богатства које су створили њени грађани, нашле су у спречавању потенцијалног страдања. Боље да нису измишљали никакав разлог пошто га није ни било. Или је боље да признају да је разлог стварање албанске државе на територији Србије”, изјавио је Николић.

Оценивши то као нецивилизацијски преседан “за вијек и вијекова” и нешто чега би се постидели и варварски народи из претхришћанског периода, Николић је рекао: “Оправдано очекујемо да Србија стане на ноге уз накнаду штете начињене неправдом.”

Председник Србије је запитао и да ли међународни судови заиста постоје само зато да би се опрала савест оних који чине неправду и додао: “Ком суду да се жалимо а да буде непристрасан, објективан и правичан?”

Николић је упозорио да и данас, по ко зна који пут, велике и много наоружане државе показују да немају исто мишљење о начину на који се решавају проблеми у свету и додао да “не питају нас када се посвађају и угрозе мир у целом свету – неће нас ништа питати ни када се буду мирили”.

“Хоће да нас увуку у страдања, а ми смо много страдали чак и од оних са којима смо побеђивали у светским ратовима. Данас нам је задатак да се рађамо и живимо, а не да ратујемо и умиремо и никада више због туђих свађа”, рекао је председник Србије и поручио да је слобода малих народа јача сила од великих и моћних.

Подсетивши да је Србија у Другом светском рату била на страни победника, али да је свој национални идентитет поново утопила у заједницу “створену на компромису и опроштају неопростивог”, Николић је констатовао да смо као захвалност за то добили злочине, прогоне, увреде, тужбе.

“Победом у Великом рату Србија је повећала своју територију, али и број спољашњих непријатеља”, навео је председник и нагласио да је наша земља најздравије, најспособније и најбоље људе губила у ратним дејствима, али и да су српског војника увек поштовали и савезници и непријатељи.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић рекао је да је Војска Србије у протеклој години реализовала све постављене задатке – савесно, одговорно и дисциплиновано.

Диковић је нагласио и да су припадници војске тако навикли и да “ми другачије не знамо да радимо”.

“Радимо, штедимо и чувамо – највише мир у земљи, а и свету”, поручио је Диковић и истакао да се Војска Србије данас познаје по делима.

Уз дефиле јединице, на Тргу партизана у Ужицу организован је и приказ оперативних способности Војске Србије. Министарство одбране и Војска Србије и ове године низом активности обележавају 23. април – Дан Војске Србије.

У Дому Војске у Београду 11. априла додељене су годишње награде за најбољи научноистраживачки пројекат, докторску дисертацију и магистарски рад у Министарству одбране и Војсци Србије.

Почасна артиљеријска паљба поводом обележавања Дана Војске Србије биће извршена 22. априла у 17 сати на Калемегдану.

За 23. април планирано је отварање изложбе “Пиштољи из збирке западноевропског оружја” у Галерији Војног музеја.

Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у знак сећања на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.

Други српски устанак на одређени начин представља темељ за стварање српске државе, односно српске војске, а као продукт самосталности српске државе уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића “по стасу и угледу” из најбољих сеоских кућа.