Почетна / Интервју / Венецуела – Природа важнија од профита

Венецуела – Природа важнија од профита

Разговарала Мара Кнежевић Керн

Венецуеланци  су од Кубанаца преузели праксу производње хране у урбаном окружењу, па док на терасама и крововима људи гаје лековито биље и поврће, на плантажама ван града ниче читава индустрија производње и обраде хране

Боливарска Република Венецуела спада у ред латиноамеричких земаља отргнутих из канџи лихварског капитализма. Захваљујући победи револуције и визионарској политици Уга Чавеза спроведена је национализација природних ресурса, чиме је обезбеђена енергетска независност, а социјална трансформација друштва иде у правцу заштите најугроженијих слојева становништва. Чавез је увео термин екосоцијализам, покренувши друштвене снаге у правцу промене парадигме: нафта, профит, прогрес − да би на прво место ставио заштиту Мајке Природе. На позив Факултета за примењену екологију Футура, заинтересовани су имали прилику да присуствују предавању психолога Еунисе Салас, представнице венецуеланског Министарства за заштиту природе, под насловом: „Пројекат венецуеланске домовине: од политичког до екосоцијалног“.

Како сте успели да у нафтом богатој држави успоставите еколошки баланс између индустрије и природног окружења?

Нафташи спадају у највеће загађиваче животне околине, а власници компанија, зарад профита, запостављају сегмент заштите природе и становништва. Након национализације нафтних извора и преузимања потпуне контроле над токовима новца зарађеног од нафте, средства су почела да се преливају у сектор за заштиту природе. Уго Чавез је након победе на изборима почео да говори о социјалистичкој револуцији, а први потез ка ослобађању од страног утицаја био је повраћај дуга Светској банци.  Познато је чиме су се све служили узнемирени развлашћени картели не би ли свргнули легално изабраног председника. Чавез је пред  изборе 2012. изнео свој политички програм под називом План за домовину означивши га као транзициони пут ка боливарском социјализму за 21.век. Тачка 5 Плана за домовину односи се на заштиту природе и домородачких народа настањених на подручју Амазона, а ја сам била у тиму задуженом за обилазак најудаљенијих крајева Венецуеле да бих упознала људе са плановима владе одлучне да заштити њихова права. Овај пројекат је финансиран од дела зараде на нафти, а контрола еколошке безбедности нафтних посторојења обавља се унутрашњим и спољним надзором. Циљ Плана за домовину је очување живота на Планети и опстанак људског рода. Председник Мадуро је – као први председник чависта и први председник из радничких редова − преузео реализацију овог амбициозног пројекта.

Национални пројекат  „Симон Боливар“ потенцира солидарност као услов опстанка. Која је идеолошка основа пројекта?

Ми се ослањамо на узоре из наше историје: на оца нације Симона Боливара и његовог учитеља Симона Родригеза, као и на Езекијела Замору, учесника ослободилачких ратова и политичара ангажованог на спровођењу прве аграрне реформе у корист сељака. Наша политика данас усмерена је на искорењивање сиромаштва и развој самоодрживог система производње. Законом о земљишту Чавез је доделио земљу онима који је обрађују, подстичући их на удруживање у задруге и кооперативе, укључивши их без посредника у партнерство са државом. Они добијају бесповратна средства или бескаматне кредите за унапређење производње, као и гаранцију пласмана производа. Кроз систем образовања млади се обучавају како да производе здраву храну, а евидентна је промена социјалног профила. Некада је сав профит од нафте одлазио у руке малог броја приватника, док је 83 одсто становника живело у беди. Након Чавезовог доласка на власт и национализације нафтних извора, ова средства су усмерена за побољшање социјалног положаја најугроженијих слојева становништва и подршку малим произвођачима хране. Ово је постигнуто кроз програм „Сигурност исхране“, окренут ка поштовању природних закона у пољопривреди, без помоћи хемије и генетичког инжењеринга. Ми имамо све услове за успешан развој захваљујући обиљу кише и сунца, као и великим површинама плодне земље, обрађиване на традиционалан начин.

[restrictedarea]

Какав однос има венецуеланска влада према ГМО?

Чавез је одмах по доласку на власт избацио из земље  Монсанто. Сви тржни центри и пољопривредне апотеке заменили су асортиман, избацивши најтоксичније хербициде и пестициде, као и увозно семе. Уз помоћ ФАО радимо на замени вештачких фертилизатора природним, а две венецуеланске државе у којима се експериментисало са генима, након добијених резултата, прекинуле су програм. Такође, развијамо програм отварања банки семена, како на локалном тако и на државном нивоу, а читав процес је праћен настојањима да се пробуди свест о потреби редуцирања потрошачке психологије како би се омогућио одрживи развој чији је највећи непријатељ конзумеризам. Ми смо ендогенетским законом промовисали производњу за локалне потребе, уз увођење принципа робне размене међу регионима, а интерес за органску пољопривреду све више расте. У школама се више не продају индустријски напици, већ природно цеђени воћни сокови. Деца за ужину носе воће и јогурт а школски оброци се справљају од цереалија. Латинска Америка је дуго била кока која леже златна јаја − томе је дошао крај. Боливијски председник Ево Моралес унео је у Устав и права земље, пружајући пуну заштиту Паћа Мами – Мајци Земљи, а Венецуела, као и Куба, има низ заштитних закона од чијег спровођења – с обзиром да Амазонија представља плућа Планете − зависи опстанак људске врсте.

Кубанци су научили да користе сваки педаљ земље за производњу хране, примењујући органопоник систем. Ова пракса се показала успешном и у Венецуели?

Венецуеланци  су од Кубанаца преузели праксу производње хране у урбаном окружењу. Повртњаци и воћњаци ничу на ободу насељених места, али и у самим градовима. На терасама и крововима људи гаје лековито биље и поврће, а на плантажама ван града ниче читава индустрија производње и обраде хране. Органопоник фарме су самоодрживе органске урбане фарме, организоване уз помоћ научних метода, унапређиваних у циљу максималног искоришћавања отпадних материја. Скоро 90 одсто производа покрива потребе оближњих насеља, што доприноси уштеди на транспортним трошковима. На овим фармама раде универзитетски професори и техничари, а уместо трке за профитом радници настоје да на што ефикаснији начин служе интересима заједнице. То подразумева висок степен свести о неопходности подношења жртви, а ентузијазам и страст су главни емотивни покретачи за извршење овог колективног подухвата. Пољопривредни производи се након бербе прерађују (компоти, сокови, џемови…) локална радна снага учествује у паковању и лагеровању организујући транспорт до купаца и локалних продајних центара. Храна не стоји дуго нити је изложена превозу на даљину, што доприноси нутриционистичкој вредности производа, уз избегавање коришћења адитива и прскања. С обзиром на то да се држава још није ослободила капиталистичког начина производње, а социјализам је тек у повоју, проблем са финансирањем малих пољопривредних комуна од стране државе решен је тако што се средства за подршку додељују директно, мимо гувернера и осталих бирократских посредника, што значи да ми социјализам градимо одоздо, из базе. Индиоси су према новом Уставу коначно добили право на земљу коју обрађују, и први пут у историји имају представнике у парламенту, као и посебно министарство, што је обезбедило њихову приврженост систему који се рађа.

Који су приоритетни задаци пред председником Мадуром?

Настојимо да што већи део прихода од нафте преусмеримо у решавање социјалних и еколошких проблема. Некада је 70 одсто профита одлазило у приватне руке, а данас влада одваја 65 одсто за здравство, образовање и заштиту животног окружења. Број сиромашних је од доласка Чавеза на власт пао са 80 на 20 одсто, незапосленост са 15 на пет одсто, а екстремно сиромаштво је са 40 пало на 5,6 одсто. Изграђено је 600.000 стамбених јединица за угрожене, а притом део новца морамо да одвојимо за санацију објеката уништених у вандалским походима „опозиције“. Ради се о плаћеним криминалним групама, обучаваним за „увоз“ револуције; код вас под именом Отпор, а код нас Беле руке. Приликом последњих демонстрација, са елементима терористичких активности, наводни студенти су посекли 5.000 стабала, користећи их за барикаде. Притом су спалили и разорили бројне школе и 15 универзитетских комплекса. Против њих су се подигли патриотска омладина и народ, што су медији на Западу прећутали, али то само јача нашу одлучност да опстанемо на слободарском боливарском путу. Пред нама је велики задатак: обнова шума и планирана садња 3,5 милиона садница, као и улагање у државни институт за образовање нових еколошких лидера, с обзиром да је природа прва жртва „прогреса“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *