Словенски басови, најбољи на свету

Стеван Мокрањац и Хор РТС у Саборној цркви

Пише Смиљка Исаковић

За разлику од Католичке цркве где су јавни концерти традиција, Православна црква је тешко отворила врата концертној публици, забрањен је аплауз између композиција, а дозвољен само на крају, па су извођачи и овог пута били ускраћени за свој мали део славе

Прошле године у октобру УНЕСКО је на свом сајту објавио списак предлога земаља чланица у вези са обележавањем важних годишњица у 2014−2015 години. За Србију, осим Јована Цвијића, Јосифа Панчића, Пупинове примене телекомуникација, на списку се налази и композитор Стеван Стојановић Мокрањац поводом стогодишњице смрти (1856−1914). Међутим, до сада се ништа званично ни организовано није предузело.  Изгледа да културтрегери на врху нису схватили да УНЕСКО такође партиципира у трошковима обележавања (како је добро схваћено и искоришћено у случају Љубице Марић 2009).  Тако ће се Мокрањац ове године изводити скромно и како коме и када падне на памет, што је још увек боље него ништа.

Као превасходно хорски композитор, Мокрањац је на програму  многих хорова такмичара, у оквиру Фестивала духовне музике „Хорови међу фрескама“, који се одржава по двадесети пут у Београду од 1. априла до 4. маја у црквама престонице. Духовни покровитељ фестивала je Њ. С. Патријарх српски господин Иринеј, покровитељи су Министарство културе, Канцеларија владе Србије за сарадњу с црквама и верским заједницама, Секретаријат за културу Београда, спонзор − Академија СПЦ за уметност и конзервацију, а медијски покровитељи: РДУ РТС, „Политика“ а. д, Радио Слово љубве.

Осим десетак такмичарских дана, на којима наступају аматерски хорови са програмима духовне музике, организован је и округли сто о Стевану Мокрањцу, први званичан доказ некаквог обележавања јубилеја нашег великог композитора и етнолога. Поред такмичења аматерских хорова, програм фестивала обухвата и наступ гостију, професионалних ансамбала у ревијалном делу. Тако је у недељу у Саборној цркви наступио мешовити хор РТС под управом Бојана Суђића, са гостима, вокалним ансамблом „Бели анђео“ из Београда. За разлику од Католичке цркве, где су јавни концерти традиција, Православна црква је тешко отворила врата концертној публици, забрањен је аплауз између композиција, а дозвољен само на крају, па су извођачи ускраћени за свој мали део славе.

Хор РТС још увек је наш најбољи хор. То се најлепше  чује у a cappela наступима, поготову у строго канонском унисоном једногласју, у оквиру Три стихире из Карловачког појања. У духовним композицијама Стевана Мокрањца (Да исправитсја, Акатист Богородици, О како безаконоје, Тебе одјејушчагосја, Три Статије, Тебе Бога хвалим) са коришћеним прилагођеним народним хармонијама, равнотежа басова и сопрана била је избалансирана. Иако сопрани владају мешовитим хором, овог пута то су били басови, који су се спустили до скоро субсоничних дубина, звучећи меко и раскошно. Зна се да су, из неког разлога, словенски басови одувек били најбољи на свету. Због специфичног концертног простора, Хор РТС није добио заслужене аплаузе. Чекамо их на световној сцени да их наградимо.

Што се тиче гостујућег ансамбла, реч је о уобичајеном третману наше духовне музике – „бруј“ и соло глас, што је маестрално искористио Павле Аксентијевић. Овде је шест мушких брујева подржавало соло сопран Катарине Божић, која је уједно и оснивач и диригент ансамбла, основаног прошле године поводом прославе Миланског едикта.  То довољно говори о лику и делу младе певачице, иначе студенткиње маестра Бојана Суђића, која је сасвим пристојно отпевала деонице у делима српских аутора од 15. века до данас, укључујући и Мокрањца. Премијеру је доживела, у двадесетак  минута колико је било на располагању, и композиција диригентициног мужа Бојана Божића.  Кратко, слатко и практично.

Година 2014. већ је увелико у току, а Стеван Мокрањац, као и они други слављеници са списка УНЕСКА, никако да дођу у жижу пажње наше јавности. Спорадичне активности и програми су у реду, биће увек заљубљеника у српску музику и Мокрањца, али већу специфичну тежину даје увек подршка са врха. Уметници и музичари се надају пребацивању акцента са дилеме ко ће бити министар културе, директор Филхармоније или селектор БЕМУС-а на расправу о Мокрањчевим гудачким квартетима, његовим етномузиколошким записима, или о третману гласова у „Руковетима“.  Па да будемо као сав нормалан свет.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *