Проф. др Слободан Комазец – Сведоци смо слома америчке финансијске империје

Разговарао Никола Мартић

Због чега је Америка „држава прошлости, а не држава на коју се друге земље данас угледају“

Професор др Слободан Комазец, еминентни економиста и професор на Београдском и Сплитском универзитету, за „Печат“ открива да је Америка „држава прошлости, а не држава на коју се друге земље данас угледају“ и да се за САД у последње време често употребљава назив „Разједињене Америчке Државе“. Проф. Комазец као згодну илустрацију америчке рецесије наводи податак да је удео њихове привреде у светској привреди опао са 40 процената, из периода после Другог светског рата, на свега 10 до 12 процената, што су подаци из 2013. године.

Актуелне анализе показују да је амерички укупни јавни дуг за прошлу годину био око 17,5 билиона (хиљада милијарди) долара, што је око 114  процената укупног бруто друштвеног производа САД-а. Како наводи проф. Комазец, Сједињене Америчке Државе су „најзадуженија држава на свету, уз огромне дефиците у јавном сектору, велики буџетски дефицит, дефицит спољне трговине и дефицит платног биланса, док је просечно задужење по глави становника око 110 хиљада долара“.

И други показатељи су једнако упечатљиви, попут незапослености која је у кризним годинама достигла чак 14 до 15 процената код радно способног становништва и броји се десетинама милиона људи. Треба навести, разуме се, и пратеће сиромаштво и феномен продубљивања социјалних разлика између енормно богатих (један одсто „непристојно богатих“ појединаца) и оних који немају средстава за подмиривање основних животних потреба.

Све ово је био повод за разговор са професором Комазецом.

 

Каква је улога економија земаља БРИКС-а у детронизовању долара као светског новца?

Познато је шта долар омогућава као резервна светска валута САД-у али познате су и кризе до којих долази у светској привреди због злоупотребе ове валуте. Нова светска економска криза довела је до ивице слома неоколонијалну политику САД-а. Нагомилали су се бројни фактори који воде до слома америчке финансијске империје засноване на доларској моћи и неограниченој емисији. Док се долар не скине са пиједестала светске резервне валуте, тешко је очекивати стабилан и сређен светски монетарни систем. Тога су данас свесне све водеће светске привреде.

Путин је већ предложио да Русија и Кина, убудуће, међусобну трговину и плаћања обрачунавају у националним валутама, а не у долару. То би могло да представља почетак дубљих промена у светском валутном систему у којем долар не би имао доминантно место. То се догађа у фази када САД губе позицију главне светске суперсиле. Сва продаја нафте и природног гаса обављала би се убудуће у конвертибилној рубљи у свим пословним финансијским трансакцијама Русије.

У ослобађању од монополског положаја долара оснива се и регионална инвестициона банка која би одобравала зајмове исказане у рубљама, како државама из суседства, тако и другим државама у свету. Тако би рубља добила регионални и светски значај. Истовремено се стварају и одређене валутне зоне кинеског јуана, руске рубље, јапанског јена, бразилског реала и других, уз већ постојећу еврозону. Тиме би се долар потпуно истиснуо као средство обрачуна и плаћања и претворио у регионални и национални новац.

[restrictedarea]

Долар ће, неспорно, због два паралелна тока у светској привреди и финансијама, доживети свој крај као једина светска резервна валута.

Први ток је неумитна пропаст једине финансијске доларске империје кроз све дуже кризе и немоћ да се реше проблеми презадужености и огромних дефицита у свим секторима. Нездрава економија и систем не могу одржавати здрав новац. Даља злоупотреба долара и „лечење“ огромних дефицита и незапослености воде даљем урушавању поверења у долар.

Други правац је јачање снага и значаја „економија у нарастању“, посебно чланица групе БРИКС-а које брзо повећавају своје учешће у светском бруто производу, извозу и увозу, брзини развоја, националном богатству али и у девизним резервама. Нове динамичне привреде траже да се изврши дубока реформа светског финансијског система и да се долар детронизује.

Познато је да је руски политичар Владимир Жириновски тражио да се забрани употреба долара у међународним плаћањима. Но, то је немогуће из читавог низа разлога, на крају и зато што би угрозило светску привреду и развој. Тај процес мора ићи постепено уз фазно преузимање подручја употребе долара. Стварање регионалних целина у свету је нови одговор на наметнути неолиберализам, а у основи империјалној политици западних држава на челу са САД-ом. Стварање регионалних валута (корпе валута) значи брже истискивање долара као светског новца из свих новчаних трансакција и формирања светских девизних резерви.

Да ли је украјинска криза убрзала настанак „нафтне рубље“ насупрот „нафтном долару“ и која су ваша последња сазнања у вези са реконфигурацијом светског монетарног система?

Паралелно са оснивањем инвестиционе банке за кредитирање у рубљама, требало је одмах разрадити програм преласка на заједничку валуту или обрачунску јединицу (чак и на корпу валута од антидоларског клуба држава) чиме би се нанео највећи ударац долару као светском новцу и учинио први корак у стварању мултивалутног  система  као основе за светску резервну валуту.

Заоштравање енергетске кризе и блокаде око украјинске кризе, могућност прекида снабдевања Европе из руских извора, чак и оружани сукоби заоштриће кризу и убрзати процес обрачуна и плаћања енергената у рубљама, уз преусмеравање извоза нафте и гаса на огромно кинеско подручје. Тако би се учврстио мултиполарни систем и ојачала антиамеричка алијанса у свету, те обуздавао амерички империјализам у чијем основу је јефтино куповање свих реалних ресурса у свету преко плаћања доларском „вињетом“ која се ствара без ограничења и без међународне контроле, али зато према потребама Америке да финансира незаслужено висок стандард својих грађана.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *