Почетна / Култура / Отапање геј фобије  “Залеђеним светом“ 

Отапање геј фобије  “Залеђеним светом“ 

Пише Владислав Панов

Док мормонски активисти вриште углас да је нови Дизнијев „суперцртаћ“, бројним наградама овенчани „Залеђени свет“, производ „чистог зла“ (хомосексуалним порукама индоктринирају се најмлађи нараштаји) његови поборници уз подсмех коментаришу заосталост и ригидност нападача спремних да у „наивном филму за децу“ малициозно препознају оно што желе да препознају, а чега нема

Дизнијев најновији дугометражни анимирани филм „Залеђени свет“ (Frozen) јесте визуелно савршенство којим су његови творци превазишли не само свој високи стандард када је овај жанр у питању већ су засенили и бројну и импресивну конкуренцију. Филм је ових дана постао, са преко четиристо милиона долара зараде од америчких биоскопа, укупно са светским биоскопима близу милијарду долара (коштао је нешто више од сто милиона) најкомерцијалније дело свих времена овог студија. Његова вредност није препозната само на тржишту већ је верификована и од стране најмеродавнијих инстанци које одлучују о наградама. „Залеђени свет“ је освојио преко тридесет награда међу којима су „Бафта“ и „Златни глобус“ за најбољи анимирани филм, као и два „Оскара“ (за најбољи анимирани филм године и најбољу оригиналну песму писану за филм − „Пусти то“, дело Кристин Андерсон Лопез и Роберта Лопеза). Изузетан успех филма који је обновио занимање за бајке пошто је његова прича у суштини савремена адаптација Андерсенове бајке о Снежној Краљици. По многима, у пандемијском „замрзавању“ света овог врло забавног филма немогуће је наћи било шта спорно.

Скривена промоција геј вредности Али ипак није тако. То тврде нападачи са такозване десне стране културног и политичког спектра америчког друштва. „Залеђени свет“, који говори о потпуно изолованом животу две сестре због тога што старија поседује скривене моћи захваљујући чему је заледила читав свет, постао је мета напада антигеј хришћана најширег десног спектра. Полемика, која је увелико у току, између оваквих критичара „Залеђеног света“ и његових поборника који не виде никакве скривене поруке аутора, не јењава. Напротив, делује да ескалира како пристижу нови рекордни резултати са светског биоскопског фронта који овај филм постављају на место лидера забаве за млађе нараштаје. Оно што боде очи дела публике који још увек, колико год то за већину било архаично, покушава да заштити озбиљно пољуљане и кородиране моралне вредности или норме савременог друштва, јесте препознавање сигнала да се наша цивилизација рапидно урушава. Деснохришћански фронт у Америци има бројне поборнике због чега је у Дизнију настала мала паника када су недавно ови изашли у јавност са саопштењима у којима наводе да је „Залеђени свет“ у свом подтексту заправо промоција геј „вредности“. То за Дизнија који је од када постоји нападан за подметање квазилибералних и свакојаких тема и вредности, није ништа ново. Али су сада много веће паре у игри па је интерес, као много значајнија вредност од било којих етичких, доведен у питање.

[restrictedarea] Поменута „Оскаром“ награђена песма „Пусти то“, кажу деснохришћански моралисти, није ништа друго него добро упаковани прогеј вапај девојке која више не жели да крије да је лезбијка и одлучује, без обзира на последице, да свету открије своју тајну због које је провела живот у изолацији. Заправо, цела прича филма, не само поменути текст „Оскаром“ награђене ударне нумере (у филму, додуше, покрива само одјавну шпицу) посматрана из оваквог угла може да буде „прочитана“ као геј подметање. Тачно је да је тенденциозним гледањем и тумачењем могуће видети све што се пожели, па и овакво уметање. Дизнијев студио је, иначе, кроз историју често нападан да својим гледаоцима умеће подсвесне поруке, од хомосексуалних, преко либералноактивистичких каква је рецимо заштита животне средине, па до левичарских. Тренутни атак, дакле, није новина. Да ли је оправдан? Чак и када одгледате филм из оваквог угла, нисте баш сасвим сигурни да постоји било какав скривени контекст. Али нисте сигурни ни да га нема!

Цртаћ као производ чистог зла И док мормонски активисти вриште углас да је Дизнијев „суперцртаћ“ производ „чистог зла“ којим се индоктринирају најмлађи нараштаји, његови поборници уз подсмех коментаришу заосталост и задртост нападача који малициозно препознају у наивном филму за децу оно што желе да препознају, а чега нема. Занимљиво је да су се полемици прикључили и геј активисти испред својих моћних организација. Чак су и они подељени. Једни сматрају да лик сестре која је изопштена од околине због својих чаробних моћи (дакле, јер је другачија!) представља добру основу за показивање какав је заправо живот у тако ригидним друштвима какво је америчко уколико сте „другачији“. Без обзира, дакле, да ли је девојчица у филму смишљено представљена као болно изоловани симбол угњетене лезбијке или је погрешно протумачена као таква од гледалаца, тај је лик потпуно подобан да буде „њихов“. Други геј активисти не препознају ову везу, али и они би радо присвојили девојчицу која пати због тога што је другачија управо као добру прилику да се пошаље порука свим „другачијим особама“ да ће их људи волети без обзира на све. За њих овај Дизнијев хит није ништа друго него дуго очекивани и неповратни почетак отапања геј фобије. И док се девојчица неприхватљивих (лезбијских?) моћи у „Залеђеном свету“ ослобађа од изолације и самоће јер је другачија, филм у којем она мучи ту муку осваја „Оскаре“ на манифестацији коју води најчувенија холивудска лезбијка Елен Деџенерис, пионирка транспарентног геј активизма, јер се прва, поносно и храбро, ослободила стега тешке тајне. У исто време пред олтаре, све на челу са офуцаном и времешном геј иконом тог напредног дела западног света, Елтоном Џоном, стаје све више „ослобођених“ истополних парова, жељних брачне равноправности. Када све њих, срећне и поносне, видите у тој својој, сада широко, понегде чак и законски прихватљивој изопаченој кочоперности, морате да се запитате коме је заправо уопште и потребна полемика о било каквим наводним или стварним скривеним геј порукама у било ком филму. Ови отворени и свима сасвим јасни сигнали су далеко утицајнији. Толико да ће се већ за неки евентуални наставак „Залеђеног света“ или неко слично бајковито дизнијевско обраћање најмлађим нараштајима скривене поруке односити на то како је тешко бити нормалан или што би се од ових „новонормалних“ на новосрпском рекло – „стрејт“.

„Небеса знају“

Ево речи спорног текста „Оскаром“ награђене песме „Пусти то“ (Let it go) из „Залеђеног света“:
Снег се вечерас беласа на планини, нигде ни стопа да се види.
Краљевство изолације, а чини се да сам ја краљица.
Ветар завија као ова унутарња ковитлајућа олуја.
Не могу да је задржим унутра, Небеса знају да сам пробала.
Не пуштај их унутра, не дај им да виде.
Буди добра девојчица каква je увек требалo да будеш.
Сакриј, не осећај, не дај им да сазнају.
Па, сада знају!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *