Москви има ко да пише

Пише Зоран МИЛОШЕВИЋ

Како је препознато да је „Елита Запада добила неочекивани ударац с леђа“?

За време догађаја око Крима, Европска унија и САД су, не без притајеног дивљења, приметили да Русија има армију са моћним савременим оружјем и врло ефикасном тактиком деловања. Друго откриће уследило је нешто касније, када су лидери Уније покушали да „казне“ Москву и уочили снажно присуство руске дипломатије која је успоставила партнерске односе са великим бројем утицајних политичких партија у државама Уније супротстављеним диктату Брисела.

 

ПУТИН И ЕВРОПСКА ДЕСНИЦА Поменуте партије портал svpressa.ru у чланку „Елита Запада добила неочекивани ударац с леђа“ од 13. априла 2014. назива национално-конзервативним. Међу њима су аустријска Партија слободе, француски Национални фронт Марин ле Пен, те италијанске партије Лига Венете (на изборима 2010. добила је у регији Венето 35,2 одсто гласова) и Лига Севера. У Мађарској Русе подржава партија „Јобик“, у Бугарској партија „Атака“, у Белгији партија Фламански интерес. У Холандији, за Русе се заложила Партија слободе Герта Вилдерса… Француски портал Slate.fr у чланку „Владимир Путин – пријатељ европске деснице“ истиче да је референдум на Криму пратило 135 међународних посматрача из 23 државе, укључујући припаднике Европског парламента и националних парламената, експерте за међународно право и правнике, углавном из Европске уније, што је изазвало шок и неверицу, како у Бриселу, тако и у Вашингтону.

Већи део споменутог европског политичког спектра позитивно се односи према Русији (као и она према њима) те се, како пишу амерички медији, Вашингтон већ уплашио европске деснице и евроскептика, који другују са Русима. У Вашингтону мисле да европска десница и евроскептици из Уније имају недопустив позитивни однос према Русији, а посебно им смета што ови истичу да је она њихов идеал, јер је стабилна држава, уз то оријентисана на националне интересе.

У анализу новооткривеног феномена укључио се и амерички часопис „Форин афеарс“ објавивши крајем марта 2014. чланак који се бавио питањем зашто су партије са европске деснице на страни Кремља. Часопис је почео од Мађарске, наводећи да је „Путин узео под контролу партију ‚Јобик‘ (лидер партије Габор Вона има одличне односе са Москвом) трећу по снази у држави“, а завршио са Холандијом. Главна веза лидера десничарских партија из ЕУ са Москвом, према мишљењу аналитичара америчког часописа, јесте руски геополитичар и професор социологије на Универзитету „Ломоносов“, Александар Дугин, који их је опчинио својом идеологијом.

Слично мишљење износи и „Вашингтон пост“, у анализи из пера Артема Вита, у којој се сугерише став да Русија извози своју идеологију у Европску унију, а главни „купци“ су партије десног, евроскептичког и центристичког усмерења. Према резултатима истраживања јавног мњења у Унији, током мајских избора за Европски парламент очекује се да у ову институцију уђе значајан број политичара десних политичких погледа, уз то осведочених пријатеља Русије, који могу створити монолитан политички блок против даље централизације управљања Унијом од стране безосећајних бриселских еврочиновника.

Зато су у Вашингтону и Бриселу, када се слегла прашина око повратка Крима у састав Русије, забринуто констатовали да Москва има превише пријатеља у Европској унији, истиче Артем Вит за „Вашингтон пост“, те да Брисел, а и Обама морају да се укључе и сруше то пријатељство.

[restrictedarea]

ИЗЛАЗАК ИЗ  НАТО? Национално оријентисане партије отворено наступају против јачања наднационалних институција у политичком животу Западне Европе. Тачније, ове снаге су против Европске уније и НАТО-а. Европска унија је одузела право националним државама да саме решавају питања унутрашње политике, а НАТО је преузео спољну политику. Због тога многе партије са деснице траже да њихове државе изађу из Уније и НАТО-а, при чему се, што је посебно интересантно, то догађа како у богатим, тако и у сиромашним државама чланицама ове две глобалистичке творевине. Богате државе не желе да „хране“ сиромашне, а сиромашне сматрају да би се лакше избориле са проблемима да саме одлучују о унутрашњој и економској политици.

Излазак из ЕУ и НАТО-а је све популарнија идеја међу бирачима Уније, разочараним у политику европских левих партија, хришћанских демократа, либералних демократа, технократа и „зелених“ партија, који заправо спроводе експерименте над грађанима. Занимљиво је да нема области где се не експериментише – од економије у Грчкој до истополних бракова у Француској.

Поред критике од десних партија, ту је и снажно заснована критика евроскептика, који сматрају да би развој њихових држава био већи, ако би се ослободили европске бирократије. Поред ових, ту су и одређене либералне групе (из политичког центра) које су против космополитизма Европске уније. Даље, међу непријатеље Уније убрајају се и анархисти, као и део „зелених“. Све ове групације најављују уједињење у Европском парламенту да би изнутра рушиле Унију и НАТО и успоставиле добре односе са Русијом. То представља изненадну ноћну мору за осионе евробирократе из Брисела. Проевропски и проамерички медији овај страх правдају понашањем европске деснице, евроскептика и осталих, понашањем поводом Крима и Украјине уопште. Многи лидери десних партија и евроскептика (ванпарламентарних) са одушевљењем су поздравили потезе Русије у Украјини и повратак Крима у састав Руске Федерације. Неки су чак били и посматрачи на референдуму. На пример, Хајнц Кристијан Штрахе, шеф аустријске Партије слободе, тврди да је референдум на Криму апсолутно законит и изражава вољу народа, те мора бити признат од САД-а и ЕУ. Владимира Путина споменути политичар оцењује као „интересантног политичара и државника који исправно мисли“.

Алберт Гардин, лидер венецијанске организације Лига Венета, предложио је Москви стратешко партнерство. „Влада Венета“ се, да напоменемо, залаже за стицање независности од Италије. Италијанска партија Лига Севера, која тражи формирање северноиталијанске државе, послала је представнике да надгледају референдум на Криму, који су оценили као вољу народа. Избор становника Крима подржала је и мађарска партија „Јобик“, која је одржала митинг (28. марта 2014. године) испред Министарства спољних послова у Будимпешти под паролом „Крим – Русији, Закарпатје – Мађарској!“ Посланик „Јобика“ у Европском парламенту био је и званично делегиран од стране Мађарске као посматрач на референдуму у Криму о његовом повратку у састав Русије.

Из Бугарске референдум на Криму су пратили представници парламентарне десничарске партије „Атака“, чији је лидер Волен Сидеров иступио категорички против било каквих санкција Русији. „Ако Софија уведе санкције Москви, бугарски националисти почеће да руше владу Бугарске“, изјавио је Сидеров.  Треба знати да посланици „Атаке“ са лакоћом могу испровоцирати парламентарну кризу у Бугарској, јер од њихове позиције зависи стабилност актуелне владе. У случају потребе, „Атака“ ће извести своје припаднике и на улицу, а то су углавном млади.

У спектар политичара који подржавају Русију у питању Крима и Украјине  спада и Марин ле Пен – лидер Националног фронта (о чему је „Печат“ већ писао). Ле Пенова је изјавила, као посматрач на кримском референдуму, да резултати не изазивају никакву сумњу. „Народ Крима је живео у страху и борио се да се уједини са отаџбином. Крим је у саставу Украјине свега 60 година, што је мали историјски период“, тврди француска политичарка. Иначе, извесно је да ће Ле Пенова бити кандидат за председника Француске јер, према законима ове државе, да би постала председник, мора да обезбеди 500 потписа градоначелника, одборника и посланика. Године 2012. Национални фронт је имао 475 представника у локалним органима, што је спречило Ле Пенову да узме учешће у изборној кампањи. Сада има 1381 човека у власти, што је више него довољно да се она укључи у председничке изборе. При томе, Марин ле Пен хоће да позиционира Француску као главног савезника Русије у Европи.

 

ОМРЗНУТА ХИПОКРИЗИЈА ЕУ – У ЕУ Посланик мађарске Партије за бољу Мађарску (Јобик) Мартин Гонгси у интервјуу порталу LifeNews (24. марта 2014.) подржао је позицију Русије у вези са Кримом и објаснио због чега Украјини није место у Европској унији. „Ако сте пратили догађаје последњих неколико месеци у Украјини, видите да су ЕУ, Брисел и Вашингтон нарушили државни суверенитет Украјине, при чему су још и вршили невиђене притиске на политичаре ове државе. Према томе, процедура ступања Украјине у ЕУ је апсолутно нелегитимна. Не желим да браним председника Јануковича. Садашња влада је нелегитимна и та влада нема законских основа за ступање у ЕУ, тако да је било какво ступање у ЕУ незаконито.“ Гонгси даље додаје да у ЕУ постоји политика двојних стандарда, омрзнута и негативна. Сваки нормалан човек је у обавези да политику двојних стандарда одбаци. Ако у свету постоје центри моћи који нарушавају државни суверенитет, онда су то Брисел и Вашингтон. Апсолутно је очевидно да различите тајанствене групе, попут фондова Конрада Аденауера и Ђерђа Сороша, финансијски подржавају украјинску опозицију.

Поред споменутих партија, на кримски референдум посматраче су послали и белгијска партија Фламански интерес, пољска Самоодбрана, немачка партија Леви, као и још неке мање партије, наводи портал velikoross.su. У Словачкој идеологија панславизма и проруска политика имају велику подршку јавности. Тамо постоји неколико Русији наклоњених партија, а најизраженије је пријатељство Словачке националне партије, која има 20 посланика од 150 у парламенту.

Према оцени аналитичара портала Political Capital, који се позивају на западне медије, европске десне партије, евроскептике и групе склоне Русији, наводно повремено финансира Кремљ, због чега оне заузимају проруски став у питању Крима и Украјине. Ипак, портал сматра да је ово поједностављена тврдња коју тек треба доказати. Суштина је да су споменуте партије очаране руским политичко-економским моделом. То што постоји социјална правда, што су главни ресурси национализовани и служе обезбеђењу стандарда и развоја, што нација није непријатељ државе, што нема геј пропаганде… Другим речима, вредности и идеологија имају главну улогу у подршци европских партија потезима Русије у Украјини.

[/restrictedarea]

 

2 коментара

  1. …`кучна реч` је у – расуђивању ( ” Владимир Путин… државник који исправно мисли.”) ?! А осиона натовска (америчка) политика и не може да има трезвеног расуђивања ?! Питање је, колики им је потенцијал `ресетовања` сопствених заблуда од обмана које `неуморно` производе ?! Разуман не би никад третирао основане критике као “антиамериканизам” ?! А историја учи, како недостатак ваљаног закључивања и решавања нагомиланих противречности, води у – пропаст ?! Сада је у питању `евро-атлантски` глобализма, који опстаје – путем лажи медијске пропаганде…. ?!

    • Danas je era elektronike. Sve informacije su dostupne a ne uspijeva puna blokada CNN-a. Kad obični ljudi vide da ih njihove vlade lažu i guraju u rat, biće veselo tamo. A i nekaće.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *