Годишњица Другог светског рата у Југославији

Комеморативним скуповима и полагањем венаца, одаје се пошта невино страдалим грађанима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије који су се пре 73 године супротставили нападу фашистичке Немачке.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић у име Владе Србије положио је ловоров венац крај Споменика страдалим пилотима на Земунском кеју.

Полагањем венаца на спомен обележје у Алеји жртава бомбардовања 1941. на Новом гробљу представници Привременог органа Београда, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, као и удружења грађана одали су почаст страдалима у нацистичком бомбардовању Београда 1941.

Председник Привременог органа Београда Синиша Мали, који је венац положио у име Града, подсетио је на велики број страдалих и штету коју је престоница Србије претрпела у бомбардовању, истакавши да је обавеза очување сећања на те жртве и изразио наду да се то више неће поновити у историји Београда.

Поводом Дана сећања на жртве немачког бомбардовања Београда, и секретар Привремене управе града Горан Весић и представници Удружења цивилних инвалида рата и Удружења Београђана положили су јутрос око осам часова венце код фонтане “Врело живота”, преноси Бета.

Горан Весић је том приликом најавио изградњу јединственог споменика у част свим Београђанима који су страдали у нацистичком и савезничком бомбардовању 1941. и 1944. године.

“Бомбардовање 6. априла 1941. и 1944. увек треба да нас подсећа на невине жртве које су погинуле у граду који је био проглашен отвореним и који се није бранио, а који је кажњен само зато што се нисмо уклапали у њихову поделу света”, рекао је Весић.

Члан привременог органа Никола Никодијевић рекао је том приликом да је Србија била на победничкој страни у Другом светском рату и да данас што чешће треба да истиче своју антифашистичку прошлост.

И у селу Вилову у општини Тител је обележена је годишњица херојске смрти палих пилота Краљевине Југославије, који су се супротставили авијацији нацистичке Немачке током бомбардовања Београда.

Тог дана најхрабрији пилоти су одмах након напада на Београд полетели да нападну немачке аеродроме код Арада. Оборили су неколико летелица Трећаг Рајха, али су и сами срушени.

Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, “штука”, из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом “Казнена одмазда”, којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела “Југославија”.

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу. Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.

Дан сећања на страдање НБС

Централна манифестација обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату одржана је на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.

В.д. управника НБС Светлана Јанчић рекла је тим поводом да је Библиотека, најстарија и најугледија установа културе у држави, стециште знања, памћења и свести о значају и угледу институције и њеним одговорностима, дубоко укорењена у саму суштину националног бића и колективног идентитета.

Један коментар

  1. Pominjati Drugi svetski rat, izgleda, nije više IN! Sva srpska herojstva i stradanja,kao da su preseljena u Prvi! Da smo skloni krajnostima, nije ništa novo, ali ako je za vreme Tita bilo i “prenaglašeno” obeležavanje, ne moramo danas u “demokratskom” ambijentu ponašati se isto tako! Pogotovo što to osudjujemo! A što se tiče NBS, ona je stradala ISKLJUČIVO nemarnošću monarhije! Sve je moglo na vreme biti sklonjeno! I to je jedna U NIZU šteta tadašnjeg “dvora”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *