„Друга наранџаста“: Мали корак ка великом америчком циљу

Евроинтеграција Украјине је важни део америчког плана за стратешко одвраћање Русије.

Другу наранџасту револуцију и преврат у Кијеву организовали су држављани САД, тврди амерички публициста Стив Вајсман у чланку објављеном на независном интернет-ресурсу Reader Supported News. При томе аутор је убеђен да главни циљ Вашингтона ни из далека није Украјина. Све што се дешавало на просторима ове земље само је део америчког плана усмереног против Русије.

У последње време, истиче се у чланку, схема деловања на државе у циљу њихове демократизације по америчком обрасцу обновљена је. Промене су морале да буду унете после серије раскринкавања: како се испоставило Ција је спроводила подривачке операције уз корићење приватних фондова, укључујући Фонд Форда. Сада контролу извора финансирања „невојног мешања“ у туђе ствари преузео је на себе Стејт департмент, а Ција, АНБ и Пентагон само пружају „специјализоване услуге“. Опаске ненаменског трошења средстава тако су велике да је чак подела кифли на кијевском Мајдану морала да буде поручена заменику државног секретара. Са чиме је, мора се признати, Викторија Нуланд успешно изашла на крај.

У принципу Вајсман никоме није открио Америку. У читавом свету (осим, вероватно, самих САД), одавно се зна чиме се сви ови фондови баве. То се чини под прикрићем доброчинства – али тешко да ће данас такав параван неког преварити, истиче аналитичар Алексеј Пиљко.

Ови фондови су прављени да би подржали за Америку„пријатељске“ режиме у иностранству. САД после окончања Другог светског рата водиле су дуг циљани рад, чији циљ је било проширивање утицаја Вашингтона. Ради тог циља био је формиран читав низ специјалних инситутуција које су биле опробане у време хладног рата. Сада оне одлично раде и испуњавају задатке које им је поставио званични Вашингтон.

Невојна инфраструктура америчког империјализма, како је назива Вајсман, то је Национални фонд за подршку демократије са својим одељењима (на пример Центар међународног приватног предузимаштва и Амерички центар међународне синдикалне солидарности). На списку је и Агенција за међународни развој, државни Институт мира САД. А непосредно за операције и рад на лицу места користи се мрежа подментуних групација која стално расте и приватни извођачи. Међу њима су приватне структуре попут фонда Џорџа Сороша или Пјера Омиђјара.

Ако се вратимо Украјини, треба истаћи да се у земљи последњих година, како је истакао Вајсман, усађује нови скуп историјских митова. Они су били смишљени и популаризовани углавном напорима „украјинске дијаспоре“. У то је умешала прсте и бивша сарадница Беле куће Катерина Чумаченко – касније жена трећег председника Украјине Виктора Јушченка. А у томе што актуелне власти у Кијеву иду стопама Бандере и то нимало не брине Вашингтон, нема ништа чудно. Аутор подсећа читаоца на публикацију Националног архива САД из 2010. године под називом Сенка Хитлера која постоји у отвореном доступу. Из тог документа је јасно: у току читавог хладног рата америчке специјалне службе нису прекидале сарадњу са бандеровским поглаваром Миколом Лебедом. Армијска контраобавештајна служба САД називала је Лебеда познатим садистом и сарадником фашиста. И такво својство пословног партнера по свему судећи ни мало није бринуло Белу кућу, као што је не брину ни отворено нацистичке склоности актуелних кијевских управитеља.
http://serbian.ruvr.ru/2014_04_08/Druga-narandzasta-Mali-korak-ka-velikom-americhkom-cilju-6674/

Један коментар

  1. Avatar

    Те офарбане револуције долазе из КУХИЊА: На првом месту из Лондона лондонска кухиња лажи је стара колико и Велика Британија.
    Чедо Лондона је Вашингтон који смерно слуша шта одлучује лондонски СИТИ РОТЧИЛДА и потчињених у НАТО ИМПЕРИЈИ. Наше искуство је велико са Енглезима од берлинског конгреса првог светког рата до закулисне игре смене Милана Стојадиновића 27 Мартовци ,Черчил,Броз и сви до данашњег дана су испостава ЛОНДОНСКОГ СИТИЈА. И ово око Украјине је део истих КУХИЊА.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *