Додик: БиХ jе у драматичном застоjу

БAЊAЛУKA – Парализа, присутна у БиХ, утиче на стутус и решавање важних питања за Републику Српску (РС), каже њен председник Mилорад Додик, коjи због тога не искључуjе могућност да се “некада у будућности”, када се за то створе одговараjући услови, спроведе референдум о самосталности.

Oн jе одбацио критике опозициjе да манипулише тим питањем, истакавши да jе референдум основно право РС и да ће бити jедном покренут када за то буде време, а уверен jе да ће се то десити.

Oпозиционоj Српскоj демократскоj странци у РС, коjа га jе прозвала да манипулише референдумом и затражила да га распише, Додик jе поручио да могу поднети у Скупштини захтев за расписивање рефередума, а да ће његова странка то подржати.

Aли, како jе напоменуо, то питање може се само jедном покренути, у правом тренутку, а сада jе примаран диjалог у БиХ и то без нарушавања надлежности и аутономиjа РС, пренела jе агенциjа фена.

Додик jе поновио да jе БиХ “у драматичном застоjу, потпуно нефункционална и неодржива, а функционише само због ангажмана међународне заjеднице”.

РС има огромну штету од тога што jе у БиХ, jер су jоj заустављени неки капитални проjекти, као што jе, на пример, “Jужни ток”, а издваjа и велика средства за нефункционалну управу на нивоу БиХ, навео jе он.

Eнтитетски председник jе казао и да РС остаjе привржена изворном Деjтонском споразуму, одбацуjе било какву ревизиjу тог споразума као и све наметнуте одлуке високих представника међународне заjеднице за коjе тврди да су политичко насиље.

Jедино могуће jе да се унутар постоjећих структура у БиХ направи договор за њену функционалност и ако тога нема РС неће учествовати у могућоj конференциjи “Деjтон 2”, додао jе он.

Један коментар

  1. Оно семе које су сејали сада расте КОРОВ на посним пољима БХа. Наша Република Српска изникла је из здравог семена и чувајте тај
    здрави плод српског народа. Немојте слушати оне из Брисела савет и помоћ тражите од Русје и њеног председника Путина.Искуство вам
    налаже братску сарадњу истог народа са једне и друге стране наше
    Дрине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *