Почетна / Зелене стране / Добро дошли у свет „зелене“ манипулације

Добро дошли у свет „зелене“ манипулације

Пише Мара Кнежевић Керн

Које нити спајају организације за заштиту животиња и компаније за производњу ГМО семена?

Већ неколико деценија − под лажном заставом „одрживог развоја“ − мегакорпорације и читаве државе спроводе  пројекат отимања обрадиве земље сељацима. Кредибилитет УН омогућава да зелена перионица новца функционише беспрекорно, подржана једном од најутицајнијих „инвајронментал протекшн“ организација – WWF − која већ деценијама, захваљујући сјајно дизајнираној еко-фасади, успешно развија глобалну мрежу експозитура.

 

ПРАВО ЛИЦЕ „ЗЕЛЕНОГ“ МЕНАЏМЕНТА Улазак у елитни клуб „инвајронментал френдли“ произвођача ГМ соје (намењене производњи биогорива) или ГМ палми за производњу уља, гарантује неслућене привилегије и могућност некажњеног прогона сеоског становништва − ради стварања монокултурних зона – екопустиња. За то време заштитници беба тигрова, поларних медведа, младих орангутана и малих панда манипулишу емоцијама милиона, продајући патетичне документарце о угроженим врстама и мајице са ликом окатог медведића. Донације пристигле у фондове WWF (500 милиона евра годишње) потврђују да је слоган „Фор а ливинг планет“ постигао пун погодак.

Шокантан документарни филм „Тишина око панда – оно што WWF није рекао“ троструког добитника престижне немачке ТВ награде „Гриме“, Вилфреда Уисмана, показао је право лице „зеленог“ менаџмента, а податак да је након приказивања на немачкој и швајцарској ТВ  волшебно скинут са Јутјуба, има посебну тежину.

Аутор је са екипом сниматеља кренуо трагом „зелене трансверзале моћи“ да би разоткрио механизме згртања капитала уз помоћ јефтиног медијског трика: направити срцепарајући филм о угроженој врсти, укључити богате донаторе, власнике компанија за производњу ГМ семена и монокултурну производњу, заинтересоване да се − на основу сертификата WWF − докопају бонуса за „еко-френдли“ активности.

„Тишина око панде“ показује шта се дешава иза завесе, у „бек стејџу“, са заштићеним животињама  и незаштићеним староседеоцима, осуђенима на егзодус са спржене земље, натопљене отровним хемикалијама и потоцима отпадних вода.

Трагајући за оснивачима WWF, Уисман открива да се на кормилу организације налази британска аристократија, са принцом Филипом и осведоченим „љубитељем дивљих животиња“, холандским принцем Бернардом. Он је „зеленим“ новцем финансирао командосе у борби против локалног становништва,  одлучног да оружјем спречи приступ ловокрадицама на заштићену територију. Бернард је довео и првог спонзора: нафтну компанију „Шел“, што је био почетак нераскидивог пријатељства нафташа и WWF.

Међу витезовима „одрживог развоја“ нашао се и „Монсанто“, тесно повезан са аргентинским владарима из сенке, бившим Пиночеовим сарадницима, хладнокрвним убицама и хохштаплерима, распоређеним на кључне функције по принципу обртних врата.

Хорхео Рулием, некадашњи борац против хунте (у Пиночеовим затворима изгубио око и бубрег) тврди да су „Монсанто“ и WWF две руке једног тела: док „Монсанто“ на терену спроводи политику монокултуре, WWF има задатак да овај модел учини социјално прихватљивим. Они су ти који врше притисак на Европу да прихвати „Монсантову“ ГМ соју.

[restrictedarea]

„УЈЕДИЊЕНА СОЈА РЕПУБЛИКА“ Монсантоленд се простире од Буенос Аиреса до подножја Анда. Нема више места за пашњаке, пасуљ или кромпир, а раундап је спржио сво растиње, претворивши Латинску Америку у „уједињену соја републику“. Села су опустела, земља је затрована пестицидима а бебе се рађају са деформитетима. Биолошки рат је добио замах 2003, након што је − уз благослов аргентинске владе − WWF Аргентине започео дијалог са индустријом. Планирано је да земља постане водећа сила у производњи биодизел усева. Иако су Бразил и Парагвај законом забранили ГМ соју, „Монсанто“ је прешао границу Аргентине и створио поља смрти широм Уругваја, Бразила, Парагваја и Боливије.

Први човек WWF Аргентина др Хектор Лоренс, председник пољопривредне асоцијације АМIА и директор ГМО компаније Морган Сидс , истовремено заступа Пионир. Упркос томе он хладнокрвно изјављује: „Ја сам независан, моја савест је чиста… Убеђен сам да индустрија и заштита природе могу да иду заједно и да налазе солуције за напредак. Ја верујем да су генетички инжењеринг и биодиверзитет сасвим компатибилни.“

Људи чисте савести довели су Аргентину на ивицу еколошког колапса – тврди активиста Хорхе Рули из „Групo де рефлексион рурал“, водећи Уисманову екипу кроз регион Чако, некадашњу највећу савану на свету. У међувремену је пола саване уништено и претворено у „Монсантову“ соја-пустињу, величине Немачке, захваљујући лажном сертификату да су шуме у Чакоу деградиране и „испод стандарда“. И тако је уништено станиште dgfev online casino јагуара, мајмуна и птица, староседеоцима отета земља, а егзодус протераних земљорадника др Лоренс од WWF приказује као социјално прихватљив помак: „Погледајте у каквом сиромаштву живе: тамо нема пијаће воде, здравствене заштите, ни могућности за  школовање. Ми им нудимо посао, технологију, едукацију…“

И орангутани на Борнеу имају специјалну заштиту WWF, али је новац сакупљен за њихово спасавање нестао у вртлогу глобалне центрифуге за прање новца. Орангутанима је од 14.000 хектара џунгле, након крчења остављено само 0,5 одсто; остало је претворено у поља са ГМ сојом намењеном за производњу биогорива. WWF је пресудио: биогориво је „еко-френдли“, а гладни орангутани су колатерална штета: у потрази за храном уништавали су сојаленд, због чега су их чувари плантажа убијали у самоодбрани. Неки од њих су угинули услед излагања хемикалијама сипаним из авиона, а мештани тврде да већ месецима нису видели ниједну животињу.

 

ПОД РУКУ СА АГРОБИЗНИСОМ У потрази за одговором на питање шта је натерало WWF да иде под руку са агробизнисом, Уисман је кренуо у Женеву − епицентар глобалне трговине пољопривредним производима. Опремљени зеленим печатом, постали су незаобилазни партнер у трговини дрветом  из тропских шума, кукурузом, сојом, палминим уљем. Не чуди што је руководилац немачког одсека WWF за биомасу Дерта Биат била једини представник невладиних организација на Светском конгресу за биоетанол. Њено објашњење је да је за разлику од осталих организација за заштиту природе – ова конструктивна. „Не знам због чега нас оптужујете што се трудимо да зарадимо новац? Чињеница је да живимо у свету глобалне економије у којем новац игра значајну улогу. Све кошта, и ово моје путовање и предавање које сам одржала, све то неко мора да плати. Захваљујући новцу имамо утицај и успех.“ Биатова је била вицкаста и о питању става WWF о генетичком инжењерингу, из чега смо закључили да фонд још није изнео став о томе, а највероватније га неће ни изнети. ГМО се уводи испод жита, уз асистенцију HSBC банке у Лондону, члана  Oкруглог стола WWF. Ова банка сарађује са произвођачима палминог уља, а сертификат о „одрживости“ добила је након донације од 100 милиона долара „за партнерство са WWF у пословима са климом“.

Антрополог Мак Чипен  је током четрдесет година рада са староседелачким племенима упознао како функционише партнерство „конзерватора“ животне средине са узгајивачима плантажа за биогориво и рударском индустријом. Он подсећа да је од 2010. на Округлом столу за одговорну соју  одлучено да „Монсантова“ генетички модификована соја добије сертификат „састејнабл“.

Хартмуд Вогман из Немачке лиге за заштиту природе и животне средине написао је протестно писмо немачкој експозитури WWF, скрећући пажњу на чињеницу да се за узгој ГМ соје користи велика количина пестицидa, укључујући озлоглашени раундап, што „Монсантову“ донацију фонду чини крајње проблематичном: „Очигледно је да WWF на вештачки начин оживљава пропали систем пољопривредне производње“, упозорава Вогман.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *