АНАЛИЗА НАЈОПАСНИЈЕГ СЦЕНАРИЈА: Треба ли Америци рат у Украјини да би спасила долар?

Н. Бабић

Анализа најопаснијег сценарија: Треба ли САД-у рат у Украјини као спас против руско-кинеског удара на долар?

Може се слободно рећи како је рат у Украјини већ почео. Такозвани украјински “председник” Александар Турчинов је послао војску на исток земље са задатком да “од сепаратиста и терориста ослободе Славјанск”, чвориште свих жељезничких и путевних комуникација на истоку Украјине и град који је директно повезан са седиштем руске Јужне војне области у Ростову на Дону. Стога се да закључити како је напад на Славјанаск само увертира у предстојеће “противтерористичке акције” против становника Доњецка, Харкова, Запорожја, Луганска и других градова, који би се у том случају нашли у нешто неповољнијој ситуацији у организовању одбране против оних који њихове градове желе да “ослободе” од њих самих.

Обавјештајни извјештаји потврђују да је напад на проруске активисте на истоку земље договорен на тајном сусрету између представника “владе” у Кијеву и Johna Brennana. Да неће ићи све баш тако лако како су то замислили министар унутрашњних послова Аваков и в.д. “председник” Турчинов говори и спремност припадника АнтиМајдана да Славјанск бране под сваку цену, што су отворено поручили одмах након синоћњог ултиматума. Graham Phillips за РТ јавља како је целокупно становништво града спремно на одбрану. АнтиМајдан Инфо наводи како је одбрана спремна и у другим градовима, а након што су припадници локалне милиције запленили пун камион преносних противаздушних система “Игла” и пројектила за вишецевне ракетне бацаче “БМ-21-Град”, располажу прилично бољим арсеналом од досадашњег пешачког наоружања.

Пре свега се треба запитати коме треба грађански рат у Украјини и на самим границама Руске Федерације с могућом интервенцијом руске војске? Немачкој сигурно не, будући да немачка економија, али и економија осталих чланица Европске уније зависе о руском о гасу и добрим односима с Москвом. Једини озбиљнији проблем с којим се Немачка суочава је прекомјерни трговински суфицит, због чега се нашла на удару осталих земаља чланица ЕУ, док највеће критике већ дуже време стижу из Вашингтона који Берлину поручује “како је недопустиво подривати економску стабилност својих партнера и пријатеља”. Дакле, улога Немачке у украјинској кризи је јасна: осигурати тржиште од 47 милиона људи за своје производе и тиме смањити количину извоза у САД и унутар ЕУ.

Оставимо ли по страни руски гас, и економском лаику је јасно да је Немачка последња која жели рат у Украјини, јер би јој у том случају могла да испоручује само хуманитарну помоћ, а никако да продаје своје производе. Немачка се хтјела да заустави на преврату од 21. фебруара, што види се и из судбине њиховог “политичког производа”, Виталија Кличка, који је нестао с политичке позорнице и више не суделује у доношењу никаквих важних одлука. Дакле, ако Њемачкој не треба рат, а самим тим и послушницима Берлина унутар ЕУ, једина земља која је у ситуацији да је само рат може да спаси од сигурне пропасти су Сједињене Америчке Државе.

Интересе Вашингтона унутар ЕУ, као и увек, заступа Велика Британија, што се видело по оштрим речима британског представника у Већу безбедности током ноћашње расправе о Украјини који се окомио на Русију успоређујући је с “највећим злом прошлог века”.

Осим Велике Британије, ту су Пољска и Румунија, као и геополитички мање важне и према Русији традиционално непријатељски расположене Литванија, Летонија и Естонија. Ове европске земље су се одмакле од политике Немачке и отворено су стале уз војну хунту у Кијеву, која се након мобилизације и претећег парадирања в.д. “предсједника” Турчинова у униформи никако другачије и не може звати.

САД се економски налазе у готово безизлазној ситуацији и рат у Украјини за америчку администрацију значи спасоносно решење, а то је сценариј којег су се прибојавали многи аналитичари. Други важан сегмент је што би у случају крвопролића над локалним становништвом неупитна руска интервенција била приказана као “агресија” и западни медији би имали изврстан “аргумент” за додатно демонизирање Русије. Након срамотне афере с Едвардом Сноуденом, објављених разговора између Викторије Нуланд и амбасадора у Кијеву, тајних списа ЦИА-е који говоре о непотребном мучењу затвореника у Гвантанаму и тајним затворима диљем свијета, дипломатског успјеха Москве која је зауставила агресију на Сирију, слома америчке политике у Авганистану и Ираку, сарадње с АлКаидом (и тако би могли набрајати унедоглед оп.а.), Барак Обама би напокон имао ситно задовољство да целом свету објави “како је Владимир Путин нови Хитлер који ће да покори целу Европу и да нас само може да спасе Америка “.

Слом америчке империје

Међутим, Сједињене Државе су, као што смо рекли, царство у расулу и за то постоје чврсти докази. Иако су историчари мишљења како велика царства не пропадају преко ноћи, признати стручњак и професор с Харварда, Ниал Фергусон, тврди: “Пропаст царства се може догодити изненада и то много раније него што то историчари могу и да замисле”.

У анализи коју је Wall Street Journal објавио након пуча у Кијеву 21. фебруара проф. Фергусон тврди “како су политика Система федералних резерви (ФЕД), конфузна геополитичка авантура америчке администрације у Сирији, Украјини и на крају на Пацифику показатељ да је амерички глобални утецај у опадању”.

Неколико дана после, у колумни за LA Times, проф. Фергусон пише:

“Да ли је Америка крхка империја и може ли данас, или већ сутра, да пропадну? Вековима си историчари, политички теоретичари, антрополози и социолози склони размишљати о политичком процесу који је условљен циклусима. Међутим велике силе, попут великих људи, рађају се, јачају, владају и затим поступно пропадају. Без обзира на то хоће ли пад бити цивилизацијски, културолошки, економски и еколошки, многи мисле како је пропадање дуготрајан процес. Сами себе варамо и уверавамо, да се изазови с којима се суочавају Сједињене Државе често криво представљају и пријетње нам се чине врло далеко.

Али што ако историја није цикличка и не креће се споро, него има аритмију? Што ако историја с времена на врме је готово непокретна , али и способна за изненадно убрзање? Што ако до колапса и не дође током низа векова, а онда се појави одједном, као лопов у ноћи? Што ако је колапс америчког царства ту пред нама, у сљедећој деценији? Што ће бити ако ми упорно то поричемо и одбијамо то припремити? Сва царства, без обзира колико била величанствена, била су осуђена на пропаст. Кроз историју су империје успевали у одређеном раздобљу успоставити равнотежу, а онда су сасвим изненада пропадале и то увек деценију, две када су у смислу богатства и моћи досегла врхунац”, упозорава професор Нил Фергусон и његово упозорење Wall Street Journal преноси у анализи о стању америчке економије с почетком марта.

По мишљењу стручњака, да би се спасила од потпуне пропасти Америка би морала да укине огромну моћ и да “расформира” велике банке и мултинационалне корпорације, вероватно отприлике онако како су током “приватизације” на десетине мањих компанија делиле велике државне економско-привредне гиганте на истоку Европе. Потом би требао да се укине војно-индустријски комплекс који у Сједињеним Државама функционише као “држава у држави”; да се пониште велика овлашћења федералним институцијама и њихова власт врати на савезне државе; да се спроведе реформа изборног закона који ће онемогућити избор политичара који су у спрези с параобавјештајним структурама, организираним криминалом и ционистичким лобијем АИПАЦ ;и на крају да се укине неограничена власт лордовима Порезне управе који у Америци надзиру сваки сегмент јавног живота.

Будући да се наведено никада неће догодити, Америка и даље срља у пропаст и одбија то признати. У опширној анализи од 10. априла бивши помоћник министра финансија Paul Craig Roberts потврђује како ФЕД због одлуке Кине и Русије да сву трговину с долара преусмјере на националне валуте има све мање простора за шпекулирање на финанцијским тржиштима и на тржишту злата (цијену злата већ дуже време диктира Пекинг који купује сву количину која је на понуди оп.а.). Русија и Кина су се већ договорили међусобно и унутар скупине БРИКС за плаћање у националним валутама, а у Европска унија је пристала на трговину у рубљима и yјуану, што значи удар на ФЕД и амерички БДП који 80% зависи о услужном сектору. Веројатно из разлога што види да Обамина администрација Америку води у пропаст, а можда иу  рат с Русијом (у Украјини) и Кином (на Пацифику), Paul Craig Roberts упозорава како није истина да је Америка изашла из рецесије и да се и даље није опоравила од шока из 2008., што потврђује један од највећих америчких експерата за финансијска тржишта и економију, Walter J. Williams.

Ових неколико аргумената, уз упозорење историчара Нила Фергусона, бившег високог званичника Стејт департмента наводе на размишљање да ће 2014. бити пресудна за судбину америчког царства, а по њему је самим тим упитна и судбина НАТО савеза, али и Европске уније у којој је због оштрих мера штедње све више незадовољних, па чак и целих нација које траже излазак из ЕУ, еврозоне или преуређењеј с враћањем већих овлашћења на националне владе и парламенте.

Paul Craig Roberts је осудио улогу америчке владе у рушењу легитимно изабране власти у Кијеву, организирање хемијског напада заједно с Турском и сиријским побуњеницима у близини Дамаска прошле године, што су аргументи који су довели до потпуног срозавања “угледа” Сједињених Држава у очима међународне заједнице, али као једну од највећих погрешака Конгреса и америчког предсједника наводи криминални закон о спашавању банака, тзв. “Too big to fall”(превелик да би пропао оп.а).

Оружана побуна ранчера у Сједињеним Државама

Пропаст америчке империје се осјећа и унутар граница Сједињених Држава, а доказ је оснивање “Народне одбране” која броји 5 000 људи у Bunkervillu у Невади, а све као одговор на одлуку савезне владе која је 9. априла распоредила наоружане агенте како би провели одлуку савезног Уреда за управљање земљиштем (Bureau of Land Management/BLM) и локално становништво које обрађује своју земљу оптужила “за ометање поседа”.

По познатом америчком обичају, на терен су одмах дошли припадници савезних агенција за проведбу закона, пише Тхе Даилy Схеепле, но тамо су их дочекали наоружани припадници цијелог тог подручја.

Ранчери су се скупили како би у овом конкретном случају одбранили право на посјед Clivena Bundya, 67-годишњег ранчера који тврди да је његова породица обрађивала 600 000 акри земље у подручју Gold Butteјош од краја 19. стољећа и да су били тамо и прије него је владин Уред за управљање земљиштем икада и дошао у то подручје.

Гувернер Неваде је службено осудио акцију савезне владе, али није подузео никакве кораке у том смислу, док је шериф Richard Mack из Аризоне акцију локалног становништва које је стало у одбрану старог ранчера назвао “терористичким чином”.

Многи побуну ранчера у Невади, након побуне давне 1770. у Бостону, називају “Другом америчком револуцијом”, међутим, како сте и сами примијетили, репортаже из Сједињених Држава углавном говоре о додели Осцара или сличним потпуно неважним информацијама, док 5 000 наоружаних људи који с опиру федералној полицији за мејн-стрим медије нису никаква вест.

Вашингтону треба рат у Украјини како би избјегао властиту пропаст

Како би уопште оправдао постојање у Украјини НАТО савез убрзава своје активности усмјерене против Русије, док с друге стране Вашингтону треба оружани сукоб како би спасио империју у расулу.

Од свих могућих решења за спашавање америчке империје и његовог најмоћнијег оружја – долара – Барак Обама, који је уз то и добитник Нобелове награде за мир, одабире рат на територију Украјине против Русије.

Ова опасна игра би се, по мишљењу многих, могла претворити и у Трећи светски рат.

Становници југоистока Украјине и Русија неће мирно да проматрају улазак Украјине у Европску унију, што би према неписаном правилу значило и премештање интерконтиненталних балистичких пројектила НАТО савеза још дубље према истоку, на саме границе Руске Федерације. С друге стране, Кина добро зна да би била следећи циљ и без обзира што због Тибета и провинције Xињианг суздржала у гласању око кримског референдума, Пекинг је у више наврата изјавио “како подржава Русију у напорима у очувању регионалне стабилности на истоку Еуропе”.

Кина исто као и Русија трпи финансијски и економски напад од стране Сједињених Држава, а амерички план је извршити удар на кинеску економију и потом покренути дестабилизирајући план на западу Кине гдје финансира ујгурску сепаратистичку мањину. Дакле, у овом тренутку имамо Кину и Русију с једне стране и Сједињене Државе с неколико савезника унутар Еувропске уније с друге. Међутим, према статуту НАТО савеза је и то довољно, јер су све чланице савеза “дужне бранити било коју земљу у савезу уколико би била нападнута”, као што је био случај када је Турска требала обавити false-flag операцију у Сирији и потом се позвати на чланак статута НАТО савеза о “претрпљеној агресији”. У том случају чак и једна Немачка, Чешка, Словачка или Мађарска не би могле да учине ништа друго него да се покоре вољи “великог газде”, у противном би у историји остале упамћене као земље које су означиле почетак распада НАТО савеза.

За крај рецимо само да се сизифовски неуморно Paul Craig Roberts пита: “Зна ли Обама уопште што чини и да Америку и марионетске државе које се покоравају диктату америчке администрације гура у рат против Русије и Кине?”.

“Први и Други светски рат су били продукт амбиција и погрешака уског круга људи, што је случај с актуалном ситуацијом у Украјини и улогом Барака Обаме”, пише Paul Craig Roberts и цитира проф. Harrya Elmera Barnesaа који у својој књизи “Почетак Првог свјетског рата” доказује како је рат избио због политичке кратковидности неколицине људи, као што су француски предсједник Poincaré и руски министар спољних послова Сергеја Сазонова.

“Poincaré је од Немачке тражио подручје Алзас-Лорена, а царска Русија је хтјела Цариград и мореуз Босфор који повезује Црно море и Медитеран. Били су свесни да њихове амбиције воде у општи оружани сукоб у Европи и управо су на томе и радили. Барак Обама данас ради исто, али како је могуће да након толико мртвих у Авганистану, Ираку, Пакистану, Јемену, Либији и Сирији нетко вјерује Обами и његовој администрацији и да њих занима демократија у Украјини?

Обама је срушио украјинску владу како би та земља ушла у НАТО и да би истерао Русију из своје поморске базе у Црном мору. Намјеравао је поставити балистичке пројектиле у Украјини и љут је што његов план није испао онако како га је замислио. Сада сав свој бес и фрустрацију искаљује на Русији. Лаже када говори да САД чврсто стоје насупрот руској агресији, а у тој обмани му помажу медији и марионетске државе приликом гласања у Уједињеним нацијама.

Насиље у Украјини против руских становника ће веројатно пратити и жестока анти-руска пропаганда и Путин ће можда бити присиљен да пошаље руске војнике у одбрану тог становништва. Зар су људи тако слепи да не виде да Обама у име америчке хегемоније свет води ка свом последњем рату?”, пише Paul Craig Roberts, усамљен у овом сизифовском послу раскринкавања лажи и превара на рачун Москве чиме се крчи терен за напад на “побуњенике и терористе на истоку Украјине” и увлачење Русије у сукоб, а све како би се у име америчке хегемоније и спашавања “његовог височанства долара” спасила америчка империја у пропадању.

(Адванце, донекле посрбио Србин.инфо)

http://srbin.info/2014/04/15/analiza-najopasnijeg-scenarija-treba-li-americi-rat-u/

Један коментар

  1. Clanak je perfektan svaka cast ko je pisao u potpunisti podrzavam.
    Samo napred treba jos ovakvih realnih tacnih i iskrenih tekstova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *