Почетна / Интервју / Александар Конузин: Срби, верујте у своју снагу

Александар Конузин: Срби, верујте у своју снагу

Разговарао Сергеј Белоус 

Бивши амбасадор Русије у Београду Александар Конузин боравио је недавно у српској престоници, где се, како каже, још једном уверио у блискост два народа, као и у могуће плодове њихове продубљене сарадње

Некадашњи руски амбасадор у Београду Александар Конузин остаће за сва времена упамћен првенствено по чувеном питању: „Има ли овде Срба?“ које је поставио на једном прозападном скупу (названом Београдски безбедносни форум) пре непуне три године. Протеклих дана поново је боравио у нашем главном граду, што је била права прилика да га упитамо да упореди време када је био амбасадор овде са данашњим временом.

Ево вас опет у Београду: шта мислите, да ли сада Срба овде има више него ономад? Какви су ваши утисци, шта се променило?

Знате, ја нисам навијач који покушава да један део српског друштва супротстави другом. Чињеница је да у Србији постоје веома озбиљни проблеми, проблеми историјских размера, и испоставило се да је за решавање тих проблема потребна садашња генерација Срба. И овде је важно да одлуке које су предузете одражавају мишљење целог српског друштва, или, у екстремним случајевима, већине Срба. Када сам питао „Има ли овде Срба?“ урадио сам то зато што ми се чинило да тако виталан проблем, као што је Косово, у тој публици није изазвао никакав интерес. Зато сам и питао да ли су заинтересовани за судбину својих сународника. Главна ствар је да Срби користе уставне облике у складу са законима, са традицијом своје земље, да дође до неких одлука које одражавају мишљење свих или већине Срба. То је главна ствар. И које год решење они примене, онда ће то бити одлука српског народа. И Русија ће, са своје стране, поштовати такву одлуку јер су је донели и спровели Срби.

Када сте изговорили ту реченицу, звали су вас „амбасадором Срба у Србији“. Сада, када сте већ у Москви, да ли сте постали „амбасадор Срба“ у Русији? Да ли су остали још неки утисци о Београду, да ли се развијају везе и даље, да ли вам у Русији неко тражи савете о питањима везаним за Србију?

Наравно, ја сам и даље веома заинтересован за живот у Србији, скоро сваки дан читам на интернету новине и сајтове из Србије. Свестан сам шта се овде дешава, како се развија политички процес, како се привреда развија, како се решавају стари проблеми и како настају нови. То је веома интересантно за мене, јер сам овде стекао много пријатеља, године проведене у Србији су оставиле веома јак утисак на мене. И стално сам у контакту са српским пријатељима, размењујемо мејлове, а са Србима који долазе у Москву редовно се састајем и они ми причају о томе шта се дешава у њиховој земљи. Када је настала идеја о стварању Балканског центра за међународну сарадњу и када су ми понудили да будем на челу одбора ове организације, одмах сам се сложио са великим задовољством и са много наде да могу наставити да доприносим развоју односа Русије са Балканом и Србијом.

Да ли можете да кажете нешто више о томе чиме ће се занимати та организација, јер ће то допринети развоју билатералних односа између Србије и Русије?

То је аутономна непрофитна организација и, по њеном правилнику, активности ће бити усмерене на развој пријатељских односа са свим балканским земљама. У којем облику? Ми имамо на уму спровођење истраживања, организовање конференција и семинара, комуникацију са политичким организацијама, да дођемо у контакт са економским средствима, да помогнемо у успостављању партнерства између људи који сарађују у разним сферама јавног живота: политичкој, економској, образовној, културној, уметничкој, научној. Ми желимо да будемо као некакав линк између Русије и балканских земаља. Један од главних праваца нашег рада ће бити да се олакша промоција заједничких економских пројеката. Убеђен сам да, ако можемо успешно да промовишемо економске пројекте, онда ће – по том истом основу – бити могуће развити сарадњу у другим областима комуникације.

[restrictedarea]

Да ли „има Руса у Русији“? Има ли тамо људи који су спремни да воде тако снажну политику усмерену ка обнављању бившег руског утицаја на Балкану?

У Русији је много људи који су веома наклоњени животу на Балкану. А ја сам чак изненађен колико су људи свесни шта се дешава у овом региону. Наравно, причам много са институцијама, јавним организацијама, које у свој делокруг такође укључују Балкан. Па, на пример, буквално јуче сам причао телефоном са генералним директором Словенског фонда Русије. На челу је Галина Васиљевна Богољубова. Овај фонд има за циљ подстицање развоја културе словенских земаља. Када сам овде радио, скоро сваке године од мог доласка, 24. маја се обележавао Дан словенске писмености и културе. Причам уопштено, у ово су били укључени и универзитети у земљи, и различита друштва, па чак и читави градови у којима смо ми водили ову манифестацију. Ово је сада веома типичан пример укључивања Руса, Срба, представника других словенских народа тамо где се може наћи заједничко поље за комуникацију и за активности.

Како видите тренутну ситуацију са „Јужним током“? Са каквим проблемима се суочава Русија на Балкану, посебно у Србији, у том погледу? Како видите развој овог пројекта?

Овај пројекат пуно обећава, јер ће користити свима који су директно укључени: како Русији, тако и земљама које очекују да добију гас. Познато је да потражња за енергијом, а посебно за модерним извором енергије као што је гас, расте: само прошле године, по мом мишљењу, забележено је повећање од 16 одсто у потрошњи гаса у Европи. И у наредних 10-15 година, Европи ће бити потребно негде око 150 милијарди кубних метара додатног гаса. Друга ствар је да је гас, нажалост, не само извор енергије већ и средство политичког утицаја. У том смислу, постоје земље које желе да, ако је могуће, спрече реализацију пројекта, у страху да ће Русија извозити гас, и свој политички утицај. Ми снажно наглашавамо да је то комерцијални пројекат, пре свега је важно да сви учесници добију предност од овог пројекта. Али противници пројекта се држе само свог мишљења, они се активно противе пројекту у потрази за препрекама које би могле да осујете његову реализацију. Око њега је сада велика политичка борба у Европи и у Србији, посебна борба је око наставка пројекта, не поздравља свако реализацију овог пројекта, или бар његово спровођење у облику који је раније договорен.

Да ли бисте могли рећи ко су главни непријатељи пројекта унутар Србије и ван ње?

Ја не желим да именујем противнике, али они су познати и њихова имена су редовно цитирана у српским новинама. Сви знају за те људе који су конфигурисани против овог пројекта и који су, у целини гледано, непријатељски настројени према сарадњи са Русијом. Ови људи су познати Србима.

Да прецизирамо: очигледно је да је Европа сада против „Јужног тока“ у Србији. Можда би требало да Русија активније подржи патриотске снаге у Србији? САД и ЕУ помажу прозападне снаге, а Русија се држи можда и превише мекано. Да ли се слажете са тим?

Не желимо на тлу Србије било какву конфронтацију са Западом. Ми верујемо да су Срби зрело друштво, народ са дугом историјом, са тешком историјом, а ја мислим да су сами Срби сасвим свесни шта је њихов интерес. Дакле, наш фокус није на томе да се неко одупре, а затим да покаже предности сарадње са Русијом, а камоли да доноси одлуке – чак и ако су сами Срби. Верујем да не треба да се укључе у конфронтацију, већ напротив, у потрагу за таквим пројектима који би побудили интересовање свих: и Срба, и Русије, и Европе.

Не конфронтација, већ помоћ српским политичким или пословним пројектима који су очигледно пријатељски у односу на Русију?

Пословне пројекте помажемо и наставићемо да им пружамо помоћ. Балкански центар за међународну сарадњу, понављам, као један од својих циљева види промоцију наших узајамно корисних пројеката. У том смислу, ми ћемо радити.

Шта радите сада, како вам изгледа свакодневица и да ли је она повезана са Србијом?

Код мене све иде добро. У суштини, ја сам у пензији. Али сам био позван да радим у Министарству одбране, где сада радим у Управи за међународну војну сарадњу. Паралелно, занимам се социјалним радом, посебно сам много пажње посветио пројектима везаним за почетак 20. века па све до Првог светског рата. И за Србију и за Русију догађаји из Првог светског рата су имали огромне, трагичне последице. То је веома тешка страница наше историје и наша два народа ту имају много тога заједничког. Волео бих да још једном скренем пажњу руској и српској јавности на то како смо заједно превазишли изазове са којима смо се суочавали у том периоду. И, као што сам вам рекао, радујем се наставку рада у Балканском центру међународне сарадње и јачању односа између Русије и Србије.

Желите ли, као човек који је био толико година уско повезан са Србијом, нешто лично да пожелите српском народу?

Када сам се вратио овамо, заиста сам осетио нешто специјално у пријатељској атмосфери у односу на Русију. Имамо овај догађај у којем и сам учествујем, а и контакти које сам имао одраније су одржани. Желео бих да пожелим српским пријатељима самопоуздање. Понављам: имате богату историју, имате доста хероја, имате довољно снаге да будете независна држава, која би, без обзира на друге, могла да брани своје националне интересе. Верујте у своју снагу, имате је довољно да будете просперитетна, суверена држава.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *