За Бујошевића 29 одсто, а против њега 100 одсто

Пише Миодраг Зарковић

Док Јавни сервис ни на 15-годишњицу НАТО агресије не сме да се присети тог злочина онолико гласно као руска РТ, дотле премудри водитељ „Става Србије“ заступа ставове који са већинском Србијом немају никакве везе

Ону рачуницу да „Руси не могу да буду већи Срби од самих Срба“ заљубљеници у Запад обавезно преведу у само њима драгу једначину да Руси у ствари нису никакви Срби. Преведено: да нас Руси обавезно оставе на цедилу и изиграју.

Суочена са таквим, врло честим и раширеним становиштем, српска јавност повремено (пречесто?) бива збуњена. Али, онда се деси нешто попут руског документарног филма „Зашто?“, приказаног на глобалној ТВ станици РТ. Некада позната као „Раша тудеј“ (на енглеском: Russia Today, у преводу: Русија данас) ова станица, под одређеним покровитељством руских државних установа, јесте међу најгледанијима у свету. Између осталог, РТ је најгледанија страна станица у неколицини америчких држава, рецимо у Њујорку, а такође и у Великој Британији, ако се изузму амерички канали. Један од разлога оволике гледаности РТ-а јесте управо то што њихове вести, прилози и емисије одскачу од уобичајене, униформисане понуде одавно постројених западних гласила (која су, онда постројавала овдашња, српска гласила: неће бити да су овдашњи мудраци смислили оволико расходовано медијско једноумље).

Међу садржаје по којима РТ одскаче сада се може убројати и поменути документарац, у трајању од 25 минута, приказан на 15-годишњицу почетка НАТО агресије, 24. марта. И то не само да одскаче у односу на гласила са Запада већ и на ТВ станице из саме Србије. Нажалост, такав документарни филм није приказан на нашем Јавном сервису. (Ово „нашем“ схватите као горак покушај шале.) Напротив, РТС је те исте вечери на Првом програму приказао специјалну емисију „1999: Сумрак једног света“, са три госта (дипломата Владислав Јовановић, новинарка Љиљана Смајловић и историчар Предраг Марковић). На другом програму је, за то време, приказан документарни филм од пре пет година „Бомбардовање – Пут у рат“: тај филм, који је снимила екипа недељника „Време“ уз подршку самог РТС-а, није ваљао ни 2009, када је први пут приказан, а са својим немуштим покушајима да макар део кривице припише Србији (српско руководство се, између осталог, оптужује и за злочине против Адема Јашарија, и за „јефтину демагогију“ оличену у референдуму о страном посредовању из 1998. године) посебно непристојно делује данас, док Кремљ целом свету шаље јасну поруку како се ваља супротстављати смртоносној самовољи САД и њихових савезника.

Ако ништа друго, а оно барем документарац РТ-а и нечасно држање РТС-а током протекле 15-годишњице НАТО агресије, показују да Руси, ето, умеју и да буду већи Срби од Срба.

[restrictedarea]

***

Али, зато нико не може да буде већи Бујошевић од Бујошевића. Наравно, реч је о Драгану Бујошевићу, бисерно вицкастом водитељу „Става Србије“ на Првој телевизији (која, иначе, заслужује све похвале за то што у свом називу све ређе користи збуњујући придев „српска“). Неко је Бујошевића слагао да је Москва практично признала Косово, тј. да то што Руси раде на Криму све позивајући се на злочин НАТО-а према Србији представља још један пример некаквог „руског лицемерја“ и „очекиваног забијања ножа у српска леђа“.

Мајстор је тако на почетку емисије поставио гледаоцима следеће питање, на које они одговарају гласањем порукама: „Да ли ће Русија признати независност Косова како би добила међународно признање припајања Крима?“ Наравно да Бујошевићу никада не би пало на памет да постави обрнуто, а доста логичније питање: „Да ли ће Запад сада признати државност Србије на Косову како би доказао да заиста поштује суверенитет и територијални интегритет држава?“ Не, Бујошевић, као и сви мнооого паметни овдашњи западољупци никада не жели да расправља о врло опасном лицемерју Запада.

У складу са тако постављеним питањем, Бујошевић је водио и разговор са саговорницима:

„Да ли сад ово значи да су они људи у Србији, а мислим да их има јако много, који и даље мисле да ће Руси једног дана заратити са целим светом због нашег Косова, да су наивни или шта?“, озарен сопственом домишљатошћу упитао је Бујошевић Мирослава Лазанског, једног од три госта (друга два су били бивши амбасадори, обојица Душани, при чему један није рекао ништа паметно или корисно, док је други – онај млађи – још и казао шта смислено).

„Не, Русија неће заратити због Косова зато што није ни Србија заратила због Косова“, одговорио је Лазански. „Било би сувише безобразно и претенциозно тражити од Москве да улази у рат са Америком и Западом – а не са целим светом, јер цели свет нису ни Америка ни Запад – због Косова.“

„Србија је заратила око Косова, да будемо поштени, па смо добили ту агресију коју смо добили“, није се дао Бујошевић (обратите пажњу на то да смо, према њему, најпре заратили око Косова, па смо тек онда `добили ту агресију`). „Не бих рекао да нисмо заратили.“

„ОК, то јесмо, али тада није заратила Србија, тада је заратила СР Југославија, да будемо прецизни“, опет је Лазански дрско одбио да се сложи са водитељем.

„Свеједно, Русија ни то није помогла“, приметно строже, мада и даље са самозадовољним осмехом на лицу, приметио је Бујошевић, на шта је Лазански морао да посегне за уобичајеним оружјем немоћних – за чињеницама:

„Тад је била Русија друга, то је била Русија једног Јељцина, који је имао велику хипотеку са парама његове драге ћеркице које је дао Беџет Пацоли за рестаурацију кремаљских зидова и кремаљских утврђења. То је јасно.“

Бујошевићу ипак ни то није било јасно, па је мајсторије сличне овима изводио све до краја емисије. На самом завршетку је, међутим, морао да објави исход гласања, који је гласио: 71 одсто гледалаца сматрао је да Русија неће признати Косово, док је само 29 одсто било сагласно са Бујошевићем. Стога би, у следећој емисији, можда требало да буде постављено следеће питање: „Да ли је оправдано да се `Став Србије` зове емисија чији водитељ наглашено заступа гледишта са којима се у најбитнијим државним питањима не слаже чак 71 одсто гледалишта?“

[/restrictedarea]