Почетна / Уводник / Вучићева победа

Вучићева победа

Милорад Вучелић, главни уредник

На минулим изборима више него убедљиво победио је Александар Вучић, лидер Српске напредне странке. Победа је таква и толика да се његов легитимитет не може довести у питање. Сва накнадна прерачунавања, приче о малој излазности и стварном проценту подршке  не могу се узимати у обзир. Готово плебисцитарна народна подршка је ван сумње и заслужује пуно поштовање.

Александар Вучић сада носи пуну одговорност за све што ће бити убудуће учињено. То не може поделити ни са једном преосталом парламентарном странком. Оне му не могу бити ни од какве помоћи нити му могу послужити као покриће за све оно добро или лоше  што ће урадити или пропустити да уради. Ту одговорност мора пре свега поделити са својом странком којој вероватно предстоји озбиљна идејна и организациона консолидација.

Можда у његовој странци нема довољно способних људи, али то не значи да се неки од њих не могу радом, пруженим поверењем и обављањем захтевнијих послова и дужности показати бољим него што се данас чине. У случају других парламентарних странака доказано је и проверено да се ради о не само потпуно неспособним истакнутим кадровима већ и доказаним штеточинама. Када је о њиховој радиности и вредноћи реч, ту ствари стоје још горе, јер у овом случају у питању су тешки нерадници и овејане ленчуге. Довољно их је само погледати у преподневним телевизијским емисијама. У једанаест сати преподне они су буновни и управо на силу пробуђени људи који лелујају на варљивој граници између управо минулог шенлука, мамурлука и мрзовоље. Потребнији им је расо(л) или алка селцер него било шта друго. Одиста је тешко замисливо да будући премијер Вучић с њима као министрима може ступити у радни контакт све до поднева. Али нека то буде његова и њихова брига.

Убеђени левичари и они којима је на срцу перспектива левице мисле да би било јако добро да се три странке самопроглашене левице (СПС, ДС и НДС) оставе ван власти и да се кроз парламентарну борбу и рад на терену даље кале и оштре своја левичарска уверења. Пошто све три странке краси највиши степен доказаних социјалистичких и социјалдемократских идеолошких опредељења, за њихов опстанак и јединство не треба бринути. Њих на окупу не држе функције у власти, него левичарска идеологија. Кроз борбу мишљења уз јачање синдикалног покрета, нове социјалне пројекте и предлоге закона и кроз класни интернационализам родио би се, можда, и неки нови лидер радничког покрета у Србији. Тај лидер можда не мора бити баш нови Карл Маркс, али би могао бити бар Фридрих Енгелс у лику Бориса Тадића, Драгана Ђиласа или Ивице Дачића. Буде ли неки од ових ликова красио будућу владу, биће то озбиљан доказ да Вучић има дугорочно лоше намере према српској левици.

[restrictedarea]

Остали који уопште не брину о левици говоре да би стављање поменутих партија и лидера у власт било за Вучића својеврсно везивање за политичке мрце. Некада је то била највећа казна а у овом случају била би реч о својеврсном добровољном самокажњавању. Има и оних који су веома забринути за демократију и изглед парламента – уколико би ова разна политичка купљевина листом ушла у власт. Ко би уопште био опозиција? Ко ће  кукумавчити против таблоида и диктатуре, јер  је то изгледа једина делатност којом се та потенцијална опозиција  бави. Зар да сав опозициони терет падне на плећа Ризе Халимија и Сулејмана Угљанина?

Не треба заборавити на особену појаву Бојана Пајтића. Његова власт у Војводини јесте потпуно нелегитимна и мора на изборима што пре бити окончана. Ипак, Пајтићу би  требало дати неку прилику да се учестало јавно појављује.  Онако увек свеже кварцован, депилиран, набилдован са тесним и затегнутим мајичицама и пркосно без брусхалтера, као хипијевке из шездесетих година минулог века, он изгледа као пазолинијевски филмски јунак у самопроглашеној и краткотрајној држави Сало на северу Италије. Била би права штета да останемо ускраћени за свакодневни поглед на његову појаву, ако већ не чезнемо за његовом непосредном близином.

Додуше, преостале парламентарне странке за власт препоручују развалине друштва и економије које су оне за собом Вучићу оставиле као наслеђе. Ко боље од њих зна за почињена непочинства? Они могу постати нека врста локатора наших највећих невоља и само у том циљу могу да буду припуштени у владу, наравно ако политички претекну Шарићево суђење.

Ван парламента остаје Војислав Коштуница. Његова оставштина је битно различита од онога што су иза себе оставиле поменуте парламентарне странке и њихови лидери. Свакоме ко буде водио рачуна о Србији његове идеје политичке, економске и војне неутралности морају бити основни путоказ. Геополитичка ситуација у свету то сваким даном доказује. Странпутице Европске уније све су уочљивије. Најновије америчко приморавање европских земаља, на челу са Немачком, на оштру конфронтацију са Русијом (поводом самоопредељења Крима) упућује на препознатљиве обрисе стратегије Drang nach Osten у којој Србима увек припада добро позната улога. Охрабрујући је приличан отпор овој врсти политике, који долази из редова немачких капиталиста, политичара и интелектуалаца. Ова политика, међутим, има велике заговорнике и у тзв. новој Европи.

Коштуничина далековидост и доследност огледају се и у томе што је он стварни родоначелник енергетских споразума са Русијом који су отпочели НИС-ом а засада крунисани Јужним током. Геополитички значај и важност овог пројекта вишеструко су увећани последњим догађајима у Украјини и на Криму. И што је најважније, ту лежи велика економска корист за Србију. Ко мисли о будућности Србије и одговорно врши власт мора се залагати за што бржу реализацију овог пројекта и мора бити спреман да вешто али храбро одолева ЕУ  притисцима.

Коштуничина заоставштина је и Устав Србије и сваки покушај његове промене која се мора одиграти на референдуму озбиљно би претио дестабилизацији државе. Такво референдумско изјашњавање може имати потребну подршку у парламенту, али би било авантура која би, уз извесност пораза, озбиљно поново поделила Србију.

Непризнавање независности и државности Косова мора бити наша трајна политика,  баш као и борба за српске интересе, која постаје нешто изгледнија ако извлачимо паметне поуке из постојећих светских прилика и промена. Дух сецесије, самоопредељења и самопроглашавања независности, отпочет НАТО агресијом  и почињеном неправдом на Косову, захватио је велики број држава, па и Италију, Велику Британију и Шпанију. Батина очигледно има два краја. Наравно, мора се и даље рачунати, али заслужено, на руски вето и кинеску уздржаност у СБ УН.

Одлукама Уставног суда о неуставности Статута Војводине и Закона о преносу надлежности, а на иницијативу Коштуничиног ДСС-а, задат је жесток ударац војвођанском сепаратизму и предстојећи покрајински избори морају ставити тачку на то питање.

Не треба сметнути са ума ни оно што је Коштуница учинио за Републику Српску.

Није нам намера да овом приликом вршимо неку исцрпнију рекапитулацију тековина  Коштуничине политике. Циљ нам је да укажемо на актуелност и вредност тог политичког наслеђа и нужност његовог баштињења.

Околности у свету се битно мењају и неопходно је вешто прилагођавање свему томе, али мора се пазити да се основни национални и државни циљ не заборави и не сметне с ума. Некада изгледа да је лакше утемељивачима значајних идеја него онима који треба да их спроводе. Некада, а и сада, и јесте тако.

У таквим искушењима и тешкоћама политичар може постати   државник који је достојан велике подршке народа и његовог памћења. У супротном, он постаје још једно немило сведочанство о пролазним заблудама којима је сваки народ повремено склон.

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. НАСЛОВ на мом печату неподобан за оне који су издали себе и свој народ ако признају да су део српског народа. Прихватити све што су урадили ЖУТИ КАРТЕЛ има само једно народно име ИЗДАЈНИЦИ.




    0



    0
  2. Od svih koji su u Djindjicevo vreme dosli na vlast jedini politicar koji je bio iskren i dobi najvise glasova.Svi ostali bili su sljam sxrpski sto potvrdjuju i poslednji izbori ! NE ZNAM SE ODJAVITI pa me VI ODJAVITE !




    0



    0
  3. Победа је јасна јер су држали све полуге власти, јер су напречац одлучили да се иде на изборе и обећали много!

    Видећемо шта ће сад да се испуни , какав састав владе ће бити и како ће решавати проблеме. Владали су две године(Дачић-Вучић) и није било резултата, видећемо шта ће бити сад!?
    Ваљало би да нам једном крене, али озбиљно!

    Опасност је велика по УСТАВ Србије , или ако се настави срљање као дос ада ка ЕУ фанатицима!
    Видећемо однос нове власти према Русији, Кини и ЈУЖНОМ ТОКУ, јер клико се може видети Михајловићева најављује неке инвеститоре из Брисела да нам тобож помогну око улагања у ЈУЖНИ ТОК; и још најављује паралелни гасовод са ЕУ : Ниш-Софија-ТУРСКА..што је саботажа Јужног тока!

    Треба већ једном да се види ко је ко у главном одбору владајуће коалиције, ко је учлањен у међународне организације, о ради за западњаке , ко кроји судбину, …док није кансно!

    Видећемо шта ће бити, сад еј велики испит, народ еј сит и плаховит, немамо за леба,. видећемо , ваљало би да нам крене и да се осети једном и бољитак уместо што се стално удара на стандард обичног народа, јер како видимо тајкуни и лопурде носе по три месеца нарукцвице, нико не враћа народне паре!

    Привреда може да крене само ако се подстакне домаћа производња и домаћи инвеститори, а не да се све нуди-даје странцима!

    ДСС је заслужио ту позицију, нарочито УРС и ЛДП,…а Динкић и Чеда треба озбиљно да одговарају за лоповлуке…

    Видећемо, нема више изговора, ваљало би да једном крене нешто на боље уместо што се стеже каиш осиромашеном народу




    0



    0
  4. Гос, Вучелићу после два пута прочитаног Вашег уводника и објашњења шта „ПОБЕДНИК“ треба да ради савето-давно ALLRIGHT. АЛИ
    ја као грапанин памтим шта је победник говорио на СТИРО-ПОР митингу и у предизборној кампањи 2012 године.После постаје ПРЕОБРАЖЕНИ победник, он ће саставити владу по жељи ЕУ НАТО ИМПЕРИЈЕ, јер је то наставак политике ЖУТОГ КАРТЕЛА и назови левичара са КОФЕРЧЕТОМ. Србија је изгубила радничку класу са ДОСОМ и леву политичку идеју, што незначи да су радници левичари.
    Искуство ми говори код избора у Америци где сам то доживео. Политичка идеја је једно а борба за радничка права су сасма нешто друго. Гос, Коштуница и његове мисли и идеје нису схватљиве
    за обичан радни свет, тоје за дебатни клуб али не за оне гладне хлеба и без посла. Многе грешке направили су његови министри и навећи прилив новца из Шарићеве дружине убачено у време владавине
    Коштунице и Тадића. Питање шта ће све доћи на видело. Са истином без ЛАКИРОВКЕ .




    0



    0
  5. Uz pojam „samoproglasena levica “ zelim samo da dodam I to da su to “ veliki ljubitelji radnicke klase “ iz vila sa Dedinja I iz najnovijih Audija I BMW-ejaca…! ? Sto se Vuciceve pobede tice pre izvesnog vremena sam cuo kako je on izjavio da ce vozovi u Srbiji ici 300 km. na sat(da dobro ste procitali…! ).Posto je ta emisija bila u vecernjem terminu ja se na trenutak setih one nekadasnje emisije na radiju „Veselo vece“…? Naravno mi gradjani zemlje Srbije , „puni optimizma “ sada ocekujemo da se to I ostvari…!Ma sad ce Vucko sve da sredi…cas posla…!




    0



    0
    • Postoje vozovi koji idu 300 km na sat,i TEORETSKI nije sporno govoriti da se to moze desiti i u Srbiji.
      Spanija ima,medju ostalima,razvijenu mrezu brzih pruga,razdaljine do Barcelone ili Malege,iz Madrida (550-650 km),prelaze se za 2 sata i 30 min-2 sata i 45 minuta.
      Da smo sretna zemlja,imali bi Bec ili Solun za 2 sata i 45 minuta sasvim normalno.
      Cena karte je 70 eura u jednom pravcu na tim daljinama,a penzioneri i omladina imaju popust i do 40%…
      Medjutim,danas govoriti u Srbiji i vozovima koji idu 300 na sat ili cak mega projektu „Beograd na vodi“,nije realno,ili prezicnije,VRLO JE RISKANTNO.
      Spanija je sampion mita i korupcije,svi kradu ,koji mogu.
      VAZNO JE IZMISLITI JAVNE RADOVE,VELIKE PROJEKTE.
      Napravili su 45 aerodroma,neki nikada nisu upotrebljeni…plus nekoliko vojnih,prakticno na svakih milion stanovnika,po jedan aerodrom.
      Nemacka ima mnogo vise stanovnika a ima 26 aerodroma.
      Spanci su gradili privatne autoputeve oko Madrida „radiale“,na putarinu…pala je ekonomska moc,nema vozila,sve je otislo u teske dugove,raste trava po sred autoputa,kao na pokretnim stepenicama u prolazu kod Vukovog spomenika(kakav javasluk!)…VECINA DRZAVNIH BANAKA JE OPLJACKANO,gde god je politika umesala prste,rezultat su enormne pljacke.

      Tako i sa stanovima,gde je Mursija,kao najnerazvijenija i skoro najmanja spanska oblast,godisnje gradila vise stanova nego Madjarska i Austrija,zajedno.Nije Spanija jedina.
      U Irskoj ,koja je proglasila bankrot,ima 10.000 NEDOVRSENIH stanova i kuca,tako da lopovluk nema granice…
      Spanski javni dug je 90% Bruto proizvoda a privatni dug,DUPLO VECI OD JAVNOG,NEVEROVATNIH 180% BRUTO PROIZVODA!?
      SPANCI SU SE U PROSJAKE PRETVORILI ZA 24 MESECA.
      Dakle,Srbija treba da radi ODRZIVE I MANJE RIZICNE PROJEKTE.
      Do juce su se pitali sta da radimo sa dve milijarde od Telekoma???Pa platite jednu milijardu,recimo,srpski deo za Juzni tok,(ako dozvoli „EVROPSKI TOK“)…
      Paralelno,Srbija treba da dovrsi urgentno svoje tranzitne komunikacije,da ne davi ljude na tranzitu,ni privatna lica ni kamione.Da smanji putarinu,uredi parkinge…
      Zasto nekoga briga sta vozi turski kamion za Nemacku,kroz Srbiju,kao sto Francusku briga kada vidi kamion sa srpskim tablama ili bilo cijim,koji ide za Nemacku ili Italiju,kroz Francusku iz Spanije i ne zaustavlja ga.
      Drugo su povremene kontrole i selektivne kontrole,po dubini autoputa.Zaustavi svaki 50-ti kamion,kratko i kulturno…
      Ali nije normalno da svi kada im pomenes Srbiju,hvataju se za celo…
      Srbija sama treba da OSLOBODI TAJ TRANZITNI TROMB,koji je izazvan psihologijom poluzatvorenih,prosovjetskih granica.
      VALJDA SU OTVORENE GRANICE,EVROPSKE VREDNOSTI,A MI POSTAVLJAMO NA JARINJU I GDE SVE NE???
      Konacno,Srbija prve pare treba da ulaze u poljoprivredu i stocarstvo,U SVE ONO STO JE ZA VREME BORISA TADICA UNISTENO,kao posledica tzv.“evropske vizije“…
      Napunite 50.000 torova,sto je USAID (PROJEKAT PESTER),
      prebrojao…
      Ako smo predzadnji sa 1,8 krava po farmi,u Evropi(zadnji su Rumuni sa 1,5),zasto ne dajemo krave ljudima,po pet krava,jer se sa 3,5 krava moze imati korist,sa proizvodnjom mleka.
      I DA GARANTUJEMO FER OTKUP.
      Tako oziveti selo,i stimulisati radjanje dece.
      Za milijardu dolara se moze uzeti milion krava,skoro koliko je rezim Borisa Tadica unistio…
      Urugvaj je prostorno kao Srbija,stim da ima duplo manje stanovnika,IMA VISEMILIONSKI STOCNI FOND, izvozi meso …i u Tursku,koja nam je pod nosom.
      Pa ti Arapi kazu da bi kupovali meso,ZASTO TO NE RADIMO?
      Verovatno jer zapadni lobiji to ne dozvoljavaju…a onda se postavlja pitanje A CIME CE MO DA SE BAVIMO KADA UDJEMO U TU EVROPSKU UNIJU?
      Na kraju,nisu sporne ni 3 milijarde koje Arapi obecavaju,taj Muhamed se isto grli sa spanskim kraljem,kupio je za 4 milijarde dolara vecinski paket u (www.cepsa.com),kupuju zem. zadruge kod Saragose koje pakuju i skladiste seno za ishranu konje i krava,kupuju vile oko Marbelje…u centru Madrida imaju institut za saradnju…
      Izvadice oni i 3 milijarde dolara,ali ako mi to makar delom upropastimo,A RIZIK JE VELIKI,ako se to superpametno ne iskoristi…trajno smo sebi stavili omcu oko vrata.
      SRBIJA NE SME VISE DA PRAVI GRESKE,NI POLITICKE NI EKONOMSKE.




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *