Почетна / Интервју / ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА – Србија да поврати своју душу

ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА – Србија да поврати своју душу

Разговарао Никола Врзић

Заговорници европских интеграција као да су у земљу пропали са својом заиста агресивном и насртљивом еврофанатичном пропагандом, које сада у кампањи нема. За мене је то врло важно, јер показује да су свесни какво је стварно расположење у народу у односу на ЕУ

Пошто је обишао скоро читаву Србију – полиција Хашима Тачија зауставила га је на Јарињу – на крају предизборне кампање за ванредне изборе 16. марта председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница оставља неочекиван утисак; с једне стране исказује разумљиву и предвидљиву забринутост због онога што Србију чека у наредном периоду, али са друге стране – и то је оно што од њега нисмо навикли – због онога што је кроз кампању видео и осетио одише вером у нешто срећнију будућност коју у интервјуу за „Печат“ формулише оценом да се у Србији – поново – „јавља једна врста отпора“ свему овоме у чему живимо и што нам се догађа.

Разговарамо, наравно, о предстојећим изборима, али и о свим оним судбоносним изборима које Србија има да начини у наредном периоду, бирајући између бриселске и сопствене политике, између сопственог и туђег интереса. Управо због тога, разговор и започињемо украјинском поуком Србији.

Залажете се за политичку неутралност Србије и прекид евроинтеграција. Уколико би се, након предстојећих избора, то заиста и догодило, имамо ли разлога за бојазан да би могла да нас снађе судбина Украјине, у којој је изазван хаос пошто су Јануковичеве власти одбиле да потпишу споразум са Европском унијом?

У случају Украјине открило се да је Европска унија само средство, или продужена рука НАТО-а. Овде се очигледно ради о интересу Запада да се приближи руским границама. Ми нисмо толико близу Русији, тако да ми се понављање тог сценарија не чини изгледним. Сем тога, треба имати још једну ствар у виду; бриселски притисак на Србију је у великој мери појачан захваљујући политици коју овдашња власт води, просто се намећући да учини каткад и више од оног што је из Брисела тражено, или да учини и брже него што је то из Брисела тражено. На крају крајева, Брисел се у овом тренутку несумњиво забавља својим јадима и постоји очигледан замор од проширења ЕУ, тако да се њихово интересовање за Србију углавном своди на заинтересованост за наставак „решавања“ косовског питања.

Чак је и у Преговарачком оквиру јасно речено да је процес придруживања отворен, да се исход не може унапред гарантовати…

Мислим да је то веома важно. То је, просто, нешто што се не може заобићи, та чињеница да је у Преговарачком оквиру јасно стављено до знања да само трајање преговарачког процеса није ограничено а, што је још важније, да ни сам исход није гарантован. Дакле, Европска унија изричито у Преговарачком оквиру наводи да преговори са Србијом могу трајати бесконачно, попут Турске, и да се не гарантује улазак Србије у ЕУ. Како је онда могуће да Србија пристаје на овакве услове Брисела?!

Али то се крије, некако, заговорници европских интеграција то уопште и не спомињу у овој предизборној кампањи.

Крије се то, али се током ове кампање крију и заговорници европских интеграција. То ми је још занимљивија ствар, они као да су у земљу пропали са својом заиста агресивном и насртљивом еврофанатичном пропагандом, које сада у кампањи нема. За мене је то врло важно, јер показује да су свесни какво је стварно расположење у народу у односу на ЕУ. Народ је забринут због последица које велики део наше привреде и пољопривреде трпи због евроинтеграција. Исто тако, и због изгледног прекида економских споразума које у овом тренутку имамо или можемо имати са Русијом. То расположење је једноставно антиунијско, односно, антибриселско. Иначе, да је ствар другачија, чак и пре ове кампање били бисмо свакодневно затрпавани резултатима различитих анкета о томе како расте проценат оних који подржавају улазак у ЕУ.

[restrictedarea]

Овакво расположење народа отвара простор ДСС-у, као јединој партији која се противи наставку ЕУ интеграција, а има реалне шансе да уђе у наредни сазив парламента.

Мислим да присуствујемо почецима велике промене расположења народа, које иде супротним смером од онога што се догађало на политичкој сцени Србије од 2008. године, када је створена та коалиција за европску Србију и када су се потпуно отворено и нескривено амбасаде уз такозване тајкуне умешале у процес прављења владе. Па је онда нешто касније један амбасадор 2010. године изјавио да је посао успешно обављен зато што су сада сви на истом путу, изузимајући неке странке, и том приликом поменуо и ДСС и СРС. Први пут је 2012. формулисана идеја политичке неутралности Србије, која своје корене има у проналажењу нашег пута између Истока и Запада, али није била одмах довољно и добро схваћена. После 2012. године, међутим, пошто су се до краја сабрали утисци о великој кризи у ЕУ, пошто су се до краја сабрали утисци о томе да се ЕУ из те кризе извлачи окрећући се Истоку и руском тржишту, показало се да политичка неутралност има све већу и већу подршку упркос агресивној кампањи у прилог европских интеграција. Не треба потцењивати ни чињеницу да је ДСС, као странка која је била и јасно и врло доследно и чврсто и принципијелно против европских интеграција, стално криминализована на различите начине, кроз медије, кроз разне специјализоване емисије, кроз изјаве страних амбасада.

 

Упркос, дакле, свему томе, људи све више рационално процењују шта им је боље, да ли да полако тону све више и више у једну врсту подаништва и ропства ЕУ и да самим тим пропадају у сваком погледу па и материјално, економски, или ће једноставно тражити решење у ослонцу на сопствену привреду и сопствене снаге. Мислим да такође ништа мање важну улогу има и једна врста противљења овој врсти насилништва које долази из Брисела, и које затим спроводе политичке странке у Србији. Ту се јавља једна врста отпора.

На које насилништво конкретно мислите?

Мислим на све услове који се постављају Србији када је реч о уласку у ЕУ. Ако направите једну реконструкцију тог до сада пређеног пута, стиче се утисак да заправо на страни ЕУ и не постоји интерес да Србија уђе у ЕУ, већ само да испуњава те нове и нове услове који су постављени. Погледајте само услове који су постављени и који су везани за Косово, за мењање Устава Србије, за статус Војводине, или економске услове који произлазе из ССП-а. Наравно да морамо да водимо посебно рачуна и о судбини Републике Српске. Тако да с једне стране имамо покушаје дезинтеграције Србије, а с друге стране покушаје насилне интеграције, централизације БиХ у којој би нестала Република Српска као посебан ентитет.

У великом делу јавности постоји свест о овоме, и рађа се природан отпор том непрестаном климању главом, прихватању услова и сталном понижавању.

Тако да, кад подвучете црту, видите да смо са европским интеграцијама у губитку и када је реч о државним и националним интересима, и када је реч о економским интересима. Говорим о Споразуму о стабилизацији и придруживању, укидању царина, продаји земље странцима. Али губимо и оно што се зове достојанство једног народа. Сведоци смо и једног процеса у којем се тражи промена историјске свести нашег народа.

То би можда и звучало као теорија завере, када практично не би било дана да од нас неко не затражи да променимо свест… О чему се ту ради?

Промена свести подразумева да не будете оно што јесте, него да будете нешто што нисте, јер ако сте оно што јесте, онда тај процес обављања послова у Србији који су везани за, на пример, Косово и Метохију, неће ићи тако једноставно. Ако почнете да размишљате на други начин, ако престанете да будете оно што јесте, онда ће све то ићи веома брзо, тако да мислим да ту има и нечег што је крајње утилитарно.

Спомињете промену Устава Србије, о тој промени – али као о нечему што је пожељно – говоре и безмало сви остали учесници избора. Очекујете ли да ће се мењати Устав тако што ће Косово бити избачено из њега, и како ДСС томе може да се супротстави?

Пре свега, мислим да се пренебрегава чињеница да је за промену Устава Србије потребан и референдум, и то целу ствар компликује. С друге стране, оно што је такође веома важно јесте чињеница – а то нам говори о ставу власти која је потпуно снисходљива, поданички, екстремно кооперативна без икакве потребе – да се о промени устава разговара, или се може разговарати, тек када земља дође надомак тих бриселских врата. Пре тога не мора. Као што нису морале унапред да се укидају царине на пољопривредне производе. Као што није требало за три године омогућити странцима да купују нашу земљу, већ је могло и за 10 или 15 година, или никад, као у случају Мађарске. Исто се односи и на промену Устава Србије. Хоћу да кажем да се том кооперативношћу власти Србија доводи у све тежи и тежи положај, и то просто враћа на чињеницу да је, заиста, политика и претходне и садашње власти заправо политика екстремне кооперативности на штету Србије и сопственог народа.

Да ли Вучићева политика представља континуитет са Тадићевом?

Тај континуитет несумњиво постоји, али постоје и разлике. Када је реч о државном питању и када је реч о Косову, очигледно да прошлост чини своје и зато је – просто, имајући у виду ту прошлост СНС-а – њихова потреба за доказивањем или потврђивањем пред овим западним фактором далеко већа него када је реч о претходницима.

И баш зато Брисел и ЕУ прелазе преко свега што власт чини а што не одговара демократским стандардима за које се иначе, макар декларативно залажу. И као што им до пред сам крај ништа није сметала она фамозна реформа правосуђа коју је спроводила претходна власт, тако им ни сада не смета, када је реч о СНС-у, цео друштвени инжењеринг са бројним странкама. Те странке се сада утркују која ће коју да саплете све у жељи да буду партнери СНС-а. То Бриселу и Вашингтону не смета.

Док год је власт кооперативна.

Да, док год су кооперативни.

Истовремено су и Брисел и Вашингтон прешли преко очигледне неуставности свих бриселских споразума. С друге стране, Уставни суд Србије је коначно почео да ради, и неуставном је проглашена уредба владе о катастарским књигама. Да ли је његовим досадашњим ћутањем на известан начин суспендован био правни поредак у Србији?

Сигурно да је најгрубље суспендован правни поредак у Србији, и сигурно да последњи гарант тог поретка треба да буде Уставни суд, и сигурно је да би ЕУ и њене водеће чланице, којима су пуна уста прича о правној држави, морале то да знају. Али овде постоји та сарадња између ЕУ и наше власти у грубом кршењу и пренебрегавању уставног поретка Србије. Међутим, мислим да је ова одлука Уставног суда о неуставности уредбе о катастру значајна, јер заправо нема никакве разлике између те уредбе и оних преосталих, насталих на основу Бриселског споразума. И оно што је такође занимљиво је да је власт то све прећутала, заправо медијски је то прошло као да та одлука није ни донета.

Истовремено је, баш на вашем примеру, на известан начин пао још један од бриселских споразума, онај о слободи кретања. Нису вам дозволили да уђете на Косово. Како тумачите што је баш вама забрањен улазак на Косово?

ДСС је својом политиком највише оспоравао, или указивао на праву природу Косова као једне нелегалне, односно лажне државе, и вероватно да као председник те странке највише симболизујем ту политику. У сваком случају, та порука, која је упућена мени, није упућена неким другим председницима странака и није примењена на неке државне функционере који су пролазили кроз ову „нормалну“ процедуру обраћања Приштини и тражења њихове дозволе за улазак на територију Косова.

Зашто Београд не реагује жешће? Ипак сте ви били и председник и у два наврата премијер наше земље.

Они су кренули једним путем без повратка када је реч о пристајању, и постепеном укидању наших државних институција на Косову…

Добро, али овде говоримо о заштити достојанства државе, макар и тог дела који је остао.

Пошто се у лику садашње власти држава понижава на небројено много начина не само кад је реч о Косову које је лажна држава него када је реч и о неким суседним државама, републикама оне претходне Југославије, онда се заправо томе не треба ни чудити.

Државна питања о којима говоримо, међутим, нису тема текуће предизборне кампање, већ је тема економија. За разлику од оних који су на становишту „ЕУ или пропаст“, ДСС на ове изборе излази са програмом економске неутралности.

За разлику од овог става – ЕУ или пропаст – наше схватање је, иако нисам склон претеривању, да је чланство у ЕУ пропаст Србије. Мислим притом на економску пропаст Србије, јер тако ствари стоје када узмете у обзир шта је све изгубљено од 2008. године, од кад је почео да се примењује Споразум о стабилизацији и придруживању. Шта је изгубљено само на царинама, шта ће се изгубити укидањем царина на пољопривредне производе од ове године, којих ће проблема бити са могућношћу да странци купују нашу земљу за неколико година, који проблеми настају због притисака ЕУ и угрожености „Јужног тока“. У последње време долазе из СНС-а изјаве да нема гаранција за извођење радова на „Јужном току“. Када се све то сабере, онда заиста видимо да се с разлогом може рећи да ће тај пут Србије у ЕУ Србију просто економски уништити, на онај начин на који су то претрпеле неке друге земље. А не треба далеко да идемо, довољно је да погледамо Грчку, Румунију, Бугарску. Тако да је став ДСС-а поткрепљен доказима о томе да чланство у ЕУ води економском пропадању Србије. С друге стране, овај други став, „ЕУ или пропаст Србије“, није ничим доказан, већ је реч о демагогији или једној догми о томе да ће се све променити оног часа кад Србија уђе у ЕУ.

Која, опет, нема потврду ни у једној од земаља које су у ЕУ ушле.

Ту догму ниједна од ових земаља не потврђује, напротив.

Какве могућности развоја нуди програм економске неутралности Србије?

Он нуди могућност развоја већ и тиме што нас лишава губитака које данас имамо због ЕУ. Замислите да смо све оно што смо изгубили само на царинама, а реч је о најмање милијарду и петсто милиона евра, уложили у своју привреду. Све ово што ће се губити, рецимо, овим укидањем царина на пољопривредне производе из ЕУ, могло би да буде уложено у пољопривреду. Подсетићу вас да, док сам био председник владе, издвајање у аграрни буџет износило је пет одсто буџета, уместо садашњег мизерног износа. Србија треба да се отвори према свим тржиштима, а не да се затвара у ово једно западно, које је у дубокој кризи.

Додајмо томе и сарадњу са Руском Федерацијом кроз Споразум о слободној трговини, кроз све оне механизме који су разрађени у економији политичке неутралности. У нашем програму су предвиђени и канцеларија за сарадњу са Русијом, и дистрибутивни центри, откупне станице, дакле читава једна мрежа за то велико тржиште које не поставља услове које поставља тржиште ЕУ. При томе, наши су производи конкурентнији у односу на оне који долазе са Запада, јер нема царина. То је, укратко, начин да се Србија покрене и почне да се запошљава, без икакве помпе о овој или оној инвестицији или повољном кредиту.

Насупрот томе, наставак ЕУ интеграција предвиђа раскид Уговора о слободној трговини са Русијом…

То сигурно значи раскид тог уговора. На крају крајева, и шефица тима за преговоре са ЕУ је недавно потврдила да тај процес евроинтеграција подразумева и преиспитивање уговорних односа које данас имамо са Русијом.

Ово су све логичне ствари о којима говорите. Па како онда објашњавате чињеницу да сте ви једини на политичкој сцени који то говори, зар нико други то не види иако делује очигледно, или о чему се ту ради?

Мислим да већ данас све ово види више људи него пре две године. С друге стране, нажалост, један део јавности то што види можда неће потврдити својим гласом на изборима. Зашто неће, па просто зато што је стање заиста у земљи тешко, зато што је велика апатија, што је присутан страх…

Уз то, ако говоримо о претходним изборима, има и странака – мислим на СНС – које су изашле са једним програмом на изборе 2012. године, а после тих избора су радиле нешто сасвим друго.

СПС је исту ствар урадио 2008, а нису претрпели никакве последице.

Нису за сада претрпели никакве последице, али видећемо како ће бити када стање у земљи буде постајало теже и несношљивије, јер са овом политиком неће бити боље него све горе и горе. С друге стране, овде имате случај СНС-а, појаву једне врсте владавине заиста отвореном и врло агресивном демагогијом, уз придобијање једног броја присталица, онако на најдословнији начин, нуђењем нечега што је у Србији у овом тренутку на највећој цени, а то је посао. Тако да ће се тај новац који треба да стигне кредитима, а који представљају подршку нашем буџету, на крају крајева разливати на запошљавање, намиривање тих страначких кадрова СНС-а и њихових породица.

Кад спомињете СНС, да ли видите себе у постизборној коалицији са њима? Да ли је тако нешто могуће, односно, под којим условима?

Политика ДСС-а је толико јасна и толико доследна – говорим о државотворној политици ДСС-а, која је сада преточена у програм политичке и економске неутралности Србије – да је незамислив било какав компромис на штету наше политике. Наравно, верујем да би за Србију било најбоље када би поново ДСС предводио владу, јер би од Србије направили политички неутралну државу која обезбеђује мирну будућност и да наши грађани живе нормално од свог рада. Сваки грађанин који гласа за ДСС добро зна да је његов глас сигуран и да представља залог за будућност Србије и њен развој.

Што се доследности у спровођењу политике тиче, показали сте је и 2008. када сте вратили мандат народу. И може да се претпостави да је баш због тога Зорана Михајловић рекла да ДСС није пожељан партнер у новој влади, баш зато што се противи европским интеграцијама. С друге стране, проналазите ли да постоји нешто помало шизофрено у томе што се у начелу не доводи у питање могућност формирања коалиције, на пример, СНС-а и ЛДП-а?

Ништа ту није шизофрено, просто зато што је то постала иста политика. Као што је, већ сам то споменуо, један амбасадор са задовољством рекао да су све странке на истом путу, па, ако су на истом путу, онда нема ничег шизофреног у томе да се оне нађу на окупу. Можда то са становишта јавности и једног дела њихових бирача представља неки проблем, али не велики, очигледно. Некада су СНС и ЛДП били политички потпуно супротстављени, док данас говоре да им је политика иста.

Колико дуг век предвиђате наредној влади, с обзиром на све то што нас очекује, од промене Устава до изгледног наставка економског пропадања?

Мислим да је овим потезом расписивања превремених избора СНС заправо показао да покушава да продужи себи век. Утолико што се у наредном периоду, који може потрајати и четири године, једноставно неће суочити директно са изборима и полагањем рачуна о ономе што је обећано, а није остварено.

Због чега је ДСС одлучио да поново изађе сам на изборе? Због чега нисте ушли у тзв. патриотски фронт?

У овом тренутку нема странака које су сагласне са начелима политичке неутралности. А свака друга врста политике сврставања, на једну или на другу страну, има својих мана и може озбиљно да угрози политичко-економску стабилност Србије.

Постоји и много других разлика. Тешко је ићи у кампању у којој странке које чине један блок говоре различите ствари о неким битним питањима. Можете поставити питање, рецимо, и о Војводини и о статусу Војводине; ДСС има ту један врло јасан став да је садашњи степен аутономије, који Војводина има по Уставу Србије, нешто што одговара и омогућава нормалан развој и Србије и Војводине. С друге стране, имате међу странкама које би се нашле у том патриотском блоку и оне које сматрају да Војводини не треба никаква аутономија. И отвара се низ других питања. Било је тих разлика и, на крају крајева, и када су почели бриселски преговори. ДСС је од почетка оспорио те преговоре, док има и оних који су другачије говорили.

Говорите о „Дверима“.

Да, о њиховом документу о смерницама за бриселске преговоре. Али ја говорим потпуно начелно, није добро да кренете у заједничку кампању а да се онда испостави да су различите политике које се заговарају.

Најјачи утисак из овогодишње предизборне кампање, међутим, нису оставили ни политика ни политички ни економски програми којих ионако нема, већ жестоки рат, безмало, свих са свима. ДСС, некако, стоји по страни и није изложен жестоким нападима.

Политика ДСС-а је толико суштински различита у односу на ове друге политике да једноставно и не може да буде у самом фокусу. Знате, та туча се ипак одвија у оквиру једног колача и око неких вредности које сви деле, без обзира на то што је ДС сада на неки начин највише изложена удару. У свим тим калкулацијама видите да се најжешћа борба одвија ипак у породичном кругу тих проевропских странака. ДСС се издваја просто зато што је та њена укупна позиција другачија од свих осталих. А, с друге стране, постоји нешто што ограничава оне који на различите начине спречавају, нападају, сумњиче ДСС. То је свест да се ради о једној врло доследној политици каквом, опет, све ове друге странке не могу да се похвале. Ударити до краја на нашу политику значи разголитити сопствену недоследност. Уз то, те странке које су биле до јуче у владајућој коалицији представљају се као тобоже патриотске, а наспрам себе имају једну странку која то јесте у дословном смислу речи, и у таквом окршају би опет било разголићено нешто што није никакав патриотизам тих странака које су на власти.

Какав резултат очекујете да ће ДСС остварити на овим изборима?

Оно што ме охрабрује јесте једна већа енергија коју видим у народу, али и у самој организацији странке. Видим и веће разумевање у једном делу јавности онога што Србији доноси чланство у ЕУ. Наравно, суочени смо са пропагандом владајућих странака, или пре свега СНС-а, коришћењем свих ресурса у овој кампањи које ДСС-у не стоје на располагању. Али просто видим једну промену расположења. На крају крајева, у тој претерано агресивној пропаганди коју власт врши, обећавајући стално, а не испуњавајући ништа и тако укруг, видим искру нечега о чему сам говорио на самом почетку нашег разговора, а то је једна врста отпора, ако хоћете и љутње и незадовољства због садашњег стања ствари.

Добар резултат ДСС-а отуда јесте залог за будућност. Мислим, заиста, без неких крупних речи, да политика ДСС-а има будућност и да је време пред нама. За будућу Србију зато је важно да ДСС што боље прође на овим изборима. Верујем да ће Србија повратити своју душу.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Mi koji imamo prilike da citamo i onu stranu stampu (koja je nasem narodu ne dostupna)znamo da u ovome sto Kostunica govori ima mnogo istine.
    Problem lezi u tome da, i Kostunica u proslosti nije uvek vukao dobre poteze, gresio je i sada mu se to sveti. Narod brzo zaboravlja ali, ne bas sve. Tacno je da je u vreme njegove vladavine situacija bila drugacija u svetu, no ipak zameramo mu sto nije bio uporniji tada, plasimo se da je sada suvise kasno za njegove ideje, prosirilo se zlo kao pipci hobotnice i tesko da ih je moguce saseci.




    0



    0
  2. ДСС треба да погледа истини у очи, и д призна да су до сада водили потпуно неодлучну, млитаву, никакву политику, безвољност, себичлук и неинветивност су их довели довде… ништа не мењају ни начин деловања, ни људе, ни приступ решавању проблема, ..окоштали у својој наводној самобитности.

    ДСС је могла да се уједини и са куртом и муртом у ДОС који је извео пуч, а није могла да смогне снагу да се удружи са рецимо ДВЕРИМА!?




    0



    0
  3. Koштуница јесте испод цензуса, али Коштуница није побеђен. Данас су у скупштинској власти Дачић,Тадић,Ђилас и Вучић који су на власти од 2008. до данас : влада не поштује Устав и законе Србије ,отпуштено је пола милиона запослених, држава је задужена 13 милијарди евра, а стране инвестиције су мање него што је уложено у Телеком српски.
    Данас Србија не дугује 9 милијарди евра, не запошљава 2,1 милион ,плате нису 430 евра, данас није раст бдп 5%, а стране инвестиције 4-5 милијарди евра , данас у републичком буџету нема суфицита : Коштуница је поражен.
    Не желим данас да критикујем Коштуницу ко је , када знам ко су Тадић,Дачић ,Вучић и Ђилас ( крка,мрка,дуле,палма,расим,вук,вулин,карићка,пастор,пајтић,чанак…да не спомињем).Не желим да критикујем Коштуницу шта је радио од 2008. до данас : знам шта су урадили Тадић,Дачић,Ђилас и Вучић.Разумем оне који нису гласали за Коштуницу : ( а како другачије, када су и нож и погача у истој руци ?), баш као што одлично разумем оне који су за њега гласали ( оно што је дозвољено волу , није и Богу).
    Када будем критиковао Коштуницу државника увек ћу га упоређивати са другим политичарима: ко је ко и шта је урадио.А не шта бих волео да буде или да је урадио.Неко други је рекао :Када би Коштуница данас ходао по води, неки би рекли Коштуница не зна да плива. Коштуница улази у парламент као у храм, а други као у кафану.
    Није Коштуница у Србији једини демократа и патриота. На другима је делима да га превазиђу.Ценим,поштујем и волим Коштуницу.Желим да и даље буде на челу ДСС.




    0



    0
  4. Dopadalo se to nekom ili ne ali analogija izmedju dogadjanja u Kijevu i Beograda dvehiljadite postoji! Drugim rečima sponzorisana i unaugurisana je vlast po volji stranog faktora! Koštuničina pobeda je VRLO diskutabilna što ne bi smeo da spori ni gl. urednik! Skrajnut je Ustav, umesto kontinuiteta zatražena je stolica u UN, afirmisane su UREDBE, koje su sprovodili krizni štabovi i upravni odbori, isporučeni u Hag kompletan džavni i vojni vrh /protivustavno/, oslobodjeno nekoliko stotina okorelih šiptarskih zločinaca /bez razloga/, ostalo skoro milion ljudi bez posla … ne bih više!Čovek odlazi u opoziciju gde mu se „budi“ dostojanstven i patriotski duh, sve ono zbog čega je Milošević bio kriv i zbog čega smo i bombardovani! Znamo i to da opoziciona reč nema tu „težinu“! Nisam sklon lažnoj patetici ali iz pristojnosti ću reći da je bolje i za Koštunicu da se povuče iz politike!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *