Почетна / Репортаже / Вектор НАТО данас циља – Русију

Вектор НАТО данас циља – Русију

„Да се не заборави“ београдска Међународна конференција поводом 15-годишњице агресије на СР Југославију

Пише Невенка Стојчевић 

Скупу који је разматрао најважнија питања међународних односа и безбедности присуствовало је више од 500 научника, стручњака и јавних личности из 50 земаља Европе и света а међу њима је делегација Немачке са 29 учесника била најбројнија

Брутална агресија НАТО алијансе на Савезну Републику Југославију, започета 24. марта 1999. без одобрења Савета безбедности УН, као и последњи догађаји у Украјини, имају исти циљ – излазак НАТО на границу са Русијом. Свако ко не пристаје на ову врсту новог империјализма непријатељ је САД и њихових западних савезника, најважнија је порука Међународне конференције „Глобални мир vs. глобални интервенционизам и империјализам“ коју су Београдски форум за свет равноправних, Друштво српских домаћина, Клуб генерала и адмирала Србије и СУБНОР Србије, у координацији са Светским саветом за мир, поводом 15 година бомбардовања СРЈ одржали 22. и 23. марта у београдском Центру „Сава“ под мотом „Да се не заборави“.
Скупу који је разматрао најважнија питања и проблеме међународних односа и безбедности присуствовало је више од 500 научника, стручњака и јавних личности из 50 земаља Европе и света а међу њима је делегација Немачке са 29 учесника била најбројнија. Конференцији су се одазвали и амбасадори и високи дипломатски представници више пријатељских земаља акредитовани у Србији, као и новинари и публицисти из десетак страних држава.
Рад Конференције благословио је владика бачки Иринеј, наглашавајући да неговање незаборава није позив на реваншизам а госте је поздравио и председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић, захваљујући чијој моралној и материјалној подршци је међународни скуп и одржан.
Међу највиђенијим говорницима били су руски спољнополитички аналитичар, генерал Леонид Ивашов, бивши шеф контраобавештајне службе НАТО, адмирал Елмар Шмелинг, академик САНУ Елена Гускова, некадашњи потпредседник руске Думе Сергеј Бабурин, бивши немачки дипломата Клаус Хартман, данас на челу Немачког друштва слободних мислилаца, професор Универзитета у Чикагу Џон Питермахер и публициста из САД Дајана Џонстон.
Извлачећи поуке из 78 дана рата, који је за последицу имао око 4.000 погинулих и 12.500 рањених, са штетом нанетом СРЈ процењеном на око 120 милијарди долара, учесници Конференције су се заложили за решавање криза дијалогом уз уважавање виталних интереса свих страна као једином алтернативом евентуалном рату са неизвесним и несагледивим последицама по цивилизацију.
У излагањима свих учесника наглашено је да се у условима све чешће примене политике силе, дестабилизације појединих земаља и изазивања криза широм света мора имати на уму потреба да се очува светски мир и нађу начини сузбијања глобалног интервенционизма, који угрожава међународни правни и политички поредак и свет гура ка ивици великог ратног сукоба.

[restrictedarea]
„МОДЕЛ“

Учесници Конференције су анализирали узроке, поводе и последице НАТО агресије 1999. за Србију и Балкан, али и за глобални мир и безбедност у Европи и свету, те усагласили закључке и формулисали их у завршном документу.
Први и темељни закључак је да је агресија НАТО против СРЈ била наметнута независној и сувереној европској држави, грубим кршењем основних принципа међународног права, а пре свега, Повеље УН и Завршног документа из Хелсинкија, без сагласности и супротно мандату СБ УН. Зато представља злочин против мира и човечности, али и модел интервенционизма, касније коришћеног у свим агресијама од Авганистана, Ирака и Либије, до Малија.
Да би прибавиле легитимитет и избегле осуду и одговорност светске јавности, водеће силе Запада су агресију назвале „хуманитарном интервенцијом“ и неселективно убијале становништво Србије, укључујући децу, немоћне и старе особе, уништиле су целокупну привреду, инфраструктуру, животну средину и изазвале далекосежне последице за здравље данашњих и будућих генерација.

НАТО да плати ратну штету

Учесници међународног скупа су истакли да Србија и Црна Гора имају сва права да, пред одговарајућим међународним институцијама, покрену поступак против НАТО и свих држава чланица, учесника у агресији, у циљу остваривања права на надокнаду ратне штете. Исто важи и за појединце, жртве агресије.

Принцип глобалног интервенционизма

Агресија на СРЈ инаугурисала је принцип глобалног интервенционизма као метод понашања великих сила, који Западу на челу са САД даје право да војно или на друге начине интервенише тамо где оцени да су угрожени његови стратешки интереси. Део те стратегије је и свргавање легално изабраних власти и довођење марионетских режима под ореолом „демократских“ власти.
Досадашње искуство, закључили су учесници скупа, показује да НАТО стратегија глобалног интервенционизма оставља за собом хаос у међународним односима, огромне људске жртве, поделе и дугорочну беду и патње у свим земљама жртвама такве политике. Отуда је НАТО стратегија супротна циљевима мира и безбедности, демократским и цивилизацијским вредностима и основним људским правима. Зато су се учесници Конференције изјаснили за укидање НАТО, као реликта Хладног рата, за прекид политике слободног интервенционизма и за поштовање слободе, независности и равноправности свих земаља и народа.а мирољубиве земље, које својеквполитике. Сл
Извоз демократије и диктирање културно-цивилизацијских образаца су постали уобичајени начини понашања сила Запада, пре свих САД. Наметање ових образаца је насиље над реалношћу и готово увек доводи до сукоба. По том моделу настале су „обојене револуције“ у Грузији, Венецуели и Украјини и узурпирано је „Арапско пролеће“ које је разорило и за више деценија уназадило Либију, Египат и Сирију.
Циљ стратегије интервенционизма је контрола и прерасподела природних и развојних ресурса, геополитичко прекомпоновање света на штету замишљеног главног геополитичког противника. На тај начин је од стране САД/НАТО/ЕУ изазвана и украјинска криза, као највећа претња миру од времена Хладног рата.

КЉУЧНА КАРИКА

Одмах по окончању агресије, на КиМ је успостављена америчка војна база „Бондстил“, кључна карика у ланцу америчких база у земљама Источне Европе. Крајње цинична пресуда Међународног суда правде да проглашењем независности КиМ није прекршено међународно право, покушај је легализације разбијања територијалног интегритета међународно признатих држава.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *