Почетна / Колумне / У РЕЧИМА ЈЕ ИСТИНА

У РЕЧИМА ЈЕ ИСТИНА

Пише Драгомир Антонић

Кад би се ствари звале правим и разумљивим именом, многих превара не би било. Зато су  идејни творци глобалне преваре морали да преименују многе појмове и да нађу нове речи за „старе“ појаве

Богу хвала, заврши се изборна кампања. Идуће недеље ваља преживети ватромет, трубаче, хармоникаше, коло и опијање на градским трговима, олињале телевизијске аналитичаре, који су све већ раније знали, славодобитничке говоре. Кад се славље заврши, победници, по демократском обичају, заборавиће шта су говорили пре избора. Остаће хрпе папира, плаката, значки, оловака, неисправних упаљача и другог изборног материјала. Телевизијске екране заузеће репризне репризе старих серија. Све ће бити по народној изреци: Тресла се гора, родио се миш!

МАСКИРАЊЕ СУШТИНЕ Овог пута се не надајте бољитку. Једноставно: да нам буде боље, није предвиђено програмом политичко-финансијско-банкарске мафије, којој власт у Србији од миља тепа Европска унија. Евроунијати ће бити заузети проблемом који су сами створили – Украјином. Неће имати снаге, жеље никад нису ни имали, да помогну Србији. Захтеваће да будемо на њиховој страни у сукобу који су уз помоћ нобеловца Барака из Вашингтона сами изазвали. Наредиће да се одрекнемо сарадње са Русијом. Неће бити „Јужног тока“, јединог реалног страног пројекта, бесцаринског извоза српских производа, пријатељске сарадње. Из себичних разлога људи на власти Србија ће се одрећи вековног савезника. Остаће сама. Логично, нико из власти ово неће рећи јавно, бар до недеље. Све ће бити умотано у велике речи које служе да се сакрије суштина: транзиција, приватизација, експерти, реформе, едукација… Велики изрази, кад се преведу на српски језик, добију право значење и позивају на опрез. Транзиција, која значи прелазак из једног система или периода у други, зове се – смутно време. О томе су написане хиљаде страница народних прича и песама. Смутно време су разјаснили наши највећи књижевни умови: Иво Андрић, Милош Црњански, Змај, Добрица Ћосић, Драгослав Михајловић, Матија Бећковић… О смутном добу пишу и широј јавности непознати ствараоци: Славо Николић из села Зеока у Драгачеву, Милорад Радуновић, аутор песме „Усправи се, небеснице“, или старина Милан Берић из села Вариводе код Книна. У поеми „О паду Крајине и избегличкој туги“ забележи трагедију Срба у Крајини. Незаобилазна одлика смутних времена је јавна појава многих – смутљиваца. Смутљивац је особа која нешто мути, сплеткар. Кад би се ствари звале правим и разумљивим именом, многих превара не би било. Поштени људи не би кренули за смутљивцем. Зато су идејни творци глобалне преваре морали да нађу нове речи за старе појаве. Да иза њих сакрију нечасне намере. Смутно време постаде транзиција а смутљивац: експерт, посматрач, реформатор, делегат Евроунијатске комисије задужен за Србију. Преведите приватизацију на српски језик и биће вам јасно да се ради о отимачини, пљачки, озакоњеној превари. Да је приватизација одмах названа правим именом, било би мање пљачке или се људи који су је прихватили не би сад жалили. Учествовали су добровољно у превари. У таквом послу, да би мањина зарадила, многи морају изгубити. Таква су правила игре у либералном или неолибералном капитализму.

[restrictedarea]

ПРЕПОЗНАЈТЕ КУКОЉ Слично вам је и са речима: едукација, едуковање. Наше речи су образовање и васпитање. Оне су проглашене старомодним и заосталим. Васпитање се не уклапа у болоњски или неки други шалабајзерски образовни систем и зато се мора напустити. Кад се добровољно одрекнете (Енглези, Французи, Немци се нису одрекли сопственог система васпитања) права на васпитање, онда добијете нараштаје без васпитања. Неваспитане особе. Од неваспитане особе се добро не може очекивати. Зато, ако у недељу изађете на бирачко место, водите рачуна о речима које сте слушали и њиховом правом значењу. Не о бујици изговорених речи – количина је ствар новца – већ шта се крије иза њих. Раздвојите жито од кукоља, лаж од истине, фикцију од стварности, лупетања од озбиљности. Умете ви, кад хоћете, разумне одлуке да донесете. Не дозволите да вас малодушност обузме; да помислите како ваш глас ништа неће променити. Можда сте у праву, али вам могу рећи да ће за све, поготову за вас, бити боље ако стварно размислите и по својој савести донесете одлуку. Нисте ви глупи, иако се сви труде да докажу супротно. Мисле да вам могу продати рог за свећу. Да ви верујете да вам је без Косова и Метохије боље, стандард виши, фрижидер пунији, орман са одећом обновљен а Бриселски уговор вас лишио свих брига и новцем напунио ваше џепове. Неко је написао, или сам можда изреку чуо у кафани, да ово и нису избори, већ тест интелигенције. Сигуран сам да ћете ви тест положити. Имате искуства, памети и знања.
Мислимо на српске хероје у Хашком казамату. Да су они с нама, било би другачије. Не би Србија и српски народ били од евроунијатске фукаре понижавани. Молимо се за утамниченог архиепископа охридског Јована. Захвалимо се Господу на бризи за здравље и постепени опоравак епископа Василија Качавенде.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *