Почетна / Свет / Русија ће вратити и Аљаску

Русија ће вратити и Аљаску

за „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Генсек КП СССР-a Никита Хрушчов, који је Крим противуставно „даровао“ Украјини, потврдио је 1957. САД-у право на Аљаску, али амбасадор Владимир Чижов сада подсећа Запад  да је то руска земља

Двадесет првог марта, у петак, истог дана када је руски председник Владимир Путин у Кремљу потписао законе о пријему Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације, на сајту америчког председника појавила се несвакидашња петиција. Њен иницијатор, очигледно проруски активиста са иницијалима С. В, позвао је америчке грађане да ставе потписе на иницијативу да се Аљаска, данас у саставу САД-а, врати Русији. Да би петиција са сајта Беле куће била узета у разматрање, неопходно је да до 20. априла за њу гласа 100.000 људи. Ако се узме у обзир да је само 24. марта петицију потписало више хиљада људи, није искључено да ће ово интернет обраћање председнику Бараку Обами стећи неопходни легитимитет.

НОВА СТВАРНОСТ Појава петиције сама по себи довољно говори о томе да, после отимања Косова и Метохије од Србије, више ништа на планети није „заувек дато“ – ничија хегемонија, нити суверенитет. Па ни амерички. Уколико до задатог рока петиција скупи прописани број гласова, уследиће официјелни одговор Барака Обаме, што је заправо једина званична последица. Обама ће, наравно, рећи да одвајање Аљаске не долази у обзир, али већ само помињање ове могућности удахњује живот читавој причи, отвара нова питања и подстиче на размишљања.

„Гласајте за одвајање Аљаске од Сједињених Држава и придруживање Русији“, стоји у тексту петиције. Указује се да је група сибирских Руса пре много стотина година прешла Берингов мореуз и почела да се насељава на арктичкој обали и Алеутском архипелагу. Уз то, наводе се и историјски подаци о томе да се 21. августа 1732. на Аљаску искрцала посада брода „Свети Гаврило“, под командом Михаила Гвоздева и Ивана Фјодорова. Читава ствар попримила је прилично масовни карактер, имајући у виду да је – симболично на 15-годишњицу бруталног кршења међународног права од стране Америке и њених савезника нападом на СРЈ – пристизало око 500 нових потписа на сваких сат времена.

Готово истовремено, у недељу, враћање Аљаске Русији покренуто је, на известан начин, и са званичног нивоа од стране Москве. Амбасадор РФ при Европској унији Владимир Чижов, наводно у шали, поменуо је ову могућност у запаженом наступу на Првом програму Би-Би-Сија, укључивши се из Брисела у „Шоу Ендрјуа Мара“. Мар је питао Чижова да ли сада и друге земље треба да страхују од Русије, указујући на изјаву америчког сенатора Џона Мекејна да ће „Молдавија бити следећа“. „Пазите на Молдавију“, цитирао је водитељ Мекејна, годинама познатог по необузданој критици и провокацијама Кремља и Путина. „Реците Мекејну да припази на Аљаску“, као из топа одговорио је Чижов! На опаску водитеља да га плаше такве Чижовљеве речи, искусни руски дипломата је рекао да нема разлога да се ико на свету плаши Русије и да се само нашалио. Ипак, није пропустио да дода још и то да је Аљаска припадала Русији.

Наравно да овакве „шале“ у дипломатској пракси нису уобичајене. Дипломате, поготово највишег ранга попут Чижова, никада се не шале на такав начин, поготово не јавно и на рачун територијалног интегритета „најмоћније земље света“. Отуда, ова изјава може се тумачити као било шта друго осим као виц или досетка. Као што ни Твитер порука потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина, упућена том истом Мекејну – да „никад не каже никад“ да неће доспети у Сибир – пре личи на специјалну психолошку операцију него на дипломатску реплику поводом сенаторовог „жаљења“ што због санкција које му је Москва увела сад неће бити у прилици да проведе пролећни одмор у овом делу Русије. Или одговор Алексеја Пушкова, утицајног шефа Спољнополитичког одбора Државне думе, који је на америчку иницијативу за демилитаризацију Крима одговорио контрапредлогом – о самораспуштању НАТО-а!

[restrictedarea]

НАЈАВА УРАГАНА Можда све то и даље некоме личи на поветарац, али када се боље сагледа, пре ће бити да је најава надолазећег урагана. Јер, Американци су себи дозволили превише слободе када је реч о Русији. Најпре су раскомадали Совјетски Савез, односно територију која се некада звала Руска империја и за чију слободу су Руси током векова дали десетине милиона живота. Вашингтон је наставио да шири НАТО, заузимајући виталне стратешке тачке на руским границама. Па су онда прешли на размештање опасних антиракетних система на овим тачкама. Ставили су шапу на Украјину и Грузију, две земље од којих директно зависи безбедност и опстанак Русије. Подржавали су све сепаратистичке и антируске покрете широм Евроазије, али и у самој Русији. А када им је и то било мало, покренули су револуционарне процесе у самој Русији. У све то уложили су стотине милијарди долара, ангажујући хиљаде експерата и небројене „спољне сараднике“. Било је сулудо очекивати да ће Путин тек тако седети и посматрати…

Пре 190 година, 17. априла 1824, потписана је руско-америчка Конвенција о одређивању граница руских поседа у Северној Америци. Овај споразум, 1867. постао је основа за уговор о продаји Аљаске Американцима. Златна грозница крајем 19. века скоро двоструко је вратила Вашингтону уложених 7,2 милиона долара. Једанаест година после пораза у Кримском рату против Запада (1853–1856) у Русији се створила јака струја која је заговарала готово безусловну капитулацију и одустајање од легитимних и виталних интереса, на сличан начин и у сличним околностима као што се десило приликом распада СССР-а. Годишњица потписивања споразума о предаји Аљаске, односно Руске Америке, како се тада званично звала, пада управо ових дана. То је учињено 30. марта 1867. године, а уговор су потписали тадашњи руски посланик у Вашингтону, барон Едуард Стекљ и државни секретар САД-а Вилијем Сјуард. У мају исте године, споразум је потписао и император Александар Други, у јуну је ратификован, а 18. октобра по старом календару руска застава је спуштена после скоро сто година владавине Аљаском.

У Русији је превладао нови државни курс, изражен у формули тадашњег министра иностраних послова, кнеза Александра Горчакова: „Русија се усредсређује“. То је означавало одустајање од спољнополитичких амбиција зарад прикупљања снаге и решавања унутрашњих проблема. Тај период у извесном смислу подсећа на Русију Бориса Јељцина. Као што је Јељцин своје „решење“ пронашао у распаду Совјетског Савеза (и одустајању од Крима) тако је и Александар Други одлучио да прода Аљаску за 7,2 милиона америчких долара. И као што је Јељцин веровао на реч Вашингтону да се НАТО неће ширити на исток, тако је и Александар очекивао да ће му Аљаска бар бити исплаћена у злату, а не у папирним доларима. Показало се да су обојица погрешно веровали.

 

АМЕРИЧКИ РАЗЛОЗИ Аљаска, где данас живи нешто више од 700.000 људи и где и даље постоји руско културно наслеђе, поседује четвртину морских и подземних ресурсних резерви САД-а, укључујући и скоро пет милијарди барела нафте, огромне залихе шуме, природног гаса, бакра… Али, све до 1959, Аљаска чак није ни била званично америчка држава, наводно због „економске заосталости“. Прави разлог је, како верују експерти у Москви, у томе што су Американци чекали да истекне 90-годишњи период, за који многи тврде да је био део уговора из 1867. године – односно да Аљаска није продата, већ само „изнајмљена“. Ипак, генсек КП СССР-а Никита Хрушчов, исти онај који је Крим противуставно „даровао“ Украјини, својим нечињењем потврдио је 1957. САД-у право на Руску Америку и две године касније она је и званично постала „федерал стејт“. Има и оних који верују да то што СССР није потписао предају Аљаске, оставља отвореним ово питање. Као што у САД-у има оних који би Аљаску вратили Русима, у замену за 1.000 милијарди долара.

Аљаска – Руска Америка, није заборављена ни век и по касније. О томе сведочи и песма популарне групе „Љубе“, у којој се каже: „Не прави се луда, Америко, врати земљу Аљаску“. Пре тачно годину дана, удружење „Пчелице“ блиско Руској православној цркви, које одгаја напуштену децу и сирочад, поднело је московском Арбитражном суду званичан захтев за одштету од владе САД-а, којим се тражи поништавање уговора о продаји Аљаске због кршења процедуре и уговорних обавеза. Између осталог и зато што територија није исплаћена у злату, па чак ни у новцу, како је потписано, већ чеком који је потом наплаћен у лондонској банци. Осим тога, „Пчелице“ траже и исплату затезне камате Русији, због кршења уговора, у износу од 50 милијарди долара.

Русија је у 19. веку, после трагично изгубљеног Кримског рата, морала практично да преда Аљаску Американцима без испаљеног метка. Да ли се, после враћања Крима, такође за сада потпуно мирним путем, примећује паралела са отварањем питања Аљаске? Свакако. Као што се на враћање Крима чекало пуних шест деценија и за Руску Америку може ускоро доћи тренутак. Ко не верује, нека погледа мапу – Аљаска је удаљена од руског копна свега 80 километара.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. LEPOTA IZRAZAVANJA RUSKIH DIPLOMATA PLENI SVOJOM DUHOVITOSCU, SAMO NEDOBRONAMERNI MOGU TO KRITIKOVATI. ZAPADNA DIPLOMATIJA SILE MI LICI NA PILICARENJE SA NJIHOVOM BESTIDNOSTI JE MUCNO …..




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *