Путинови разлози

Ексклузивно за Печат из Милана  Дијего Фузаро

Путинова Русија има данас одлучујући задатак – да пружи отпор светском рату САД против свих држава које пружају отпор њиховој доминацији и прикључивању току капиталистичке мондијализације

Већ је речено и превише о садашњој ситуацији у Украјини. Прави проблем је у томе што се многе ствари кажу једносмерно, како се увек дешава, и то у смеру наметнутом једино политички коректним мишљењем, у милиметар поравнатим са неолибералним поретком изазова глобализације и борбе против сваке силе која пружи отпор капиталистичкој мондијализацији. Управо је тако код данашњег плурализма, који говори „у плуралу“ увек и само једну ствар: „Живело тржишно дрштво! Живела глобализација! Живео интернационализам с анексом примата финансијских кругова! Живео неолиберални поредак!“
Путинова Русија има данас одлучујући задатак – да пружи отпор светском рату САД против свих држава које пружају отпор њиховој доминацији и прикључивању току капиталистичке мондијализације. У име златног кантовског принципа (упореди „Вечити мир: Филозофија скица“, 1795.) по којем је плуралитет националних држава (чак и у сукобу) увек бољи од јединства наметнутог „универзалном монархијом“ (данас је то застава са црвеним пругама) сада се треба надати јачој Русији која може да се супротстави америчкој специјалној мисији, односно недостојној мисији (и то самоприписаној мисији) агресије на сваку државу што пружа отпор америчкој моћи. То је суштина Четвртог светског рата, започетог 1989. године, после краја Хладног рата (аутор сматра да је Хладни рат био Трећи светски рат – прим. прев.). По кантовском принципу да је, у геополитичком оквиру, увек бољи плуралитет од reductio ad unum (свођење на једног – прим. прев.) што се намеће хуманитарним бомбардовањем, треба безусловно подржати све државе које се опиру универзалној монархији.
Путин ипак није (нажалост) Лењинов наследник, али је данас позван да обави тај задатак, стварајући од Русије војну силу независну на геополитичком плану и да, на тај начин, кочи неограничено ширење турбокапитализма чији је главни геополитички израз америчка универзална монархија. Као што је приметио Костанцо Преве (познати италијански филозоф, умро недавно – прим. прев.) „дипломатски и медијски бес западног циркуса према Путину информише нас индиректно да је Путин добар“, односно да је непријатељ главног непријатеља људског рода, капитала под управом Сједињених Америчких Држава. И само та чињеница је довољна, упркос свим могућим ограничењима у овом случају, да он буде подржан. Свакако, за онога ко хоће да схвати, крај Совјетског Савеза је био највећа геополитичка трагедија двадесетог века. Одатле је проистекао, као што је познато, амерички монопол а с њим данашња мора Четвртог светског рата, уз који иде извоз апсолутног -тоталитарног капитализма у сва подручја света.

Несрећно италијанско полуострво проживљава ово стање на трагичан начин од 2011, прво са Монтијевом војно-економском хунтом а потом са владама – које нису изабране на изборима, тек да се и на то подсетимо! – Лете и Ренција (Монти и Лета су премијери чије су владе претходиле данашњој Ренцијевој влади у Италији- прим.прев), односно са заступницима капитала, финансијских олигарихија и еврократије.

Аутор је истакнути италијански филозоф

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *