Почетна / Вести / Процес у Хагу, аргументи Србије

Процес у Хагу, аргументи Србије

У Међународном суду правде излагањем српског правног тима настављена je усмена расправа у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.

Хрватски аргументи, по оцени правног тима Србије, нису били јаки и није се чуло ништа ново.

Српски заступници ће најпре оспоравати наводе хрватске стране и доказивати да почињени злочини немају битне елементе геноцида, а потом представити противтужбу Србије из 2010. године.

„Најпре ћемо одговорити на наводе хрватске тужбе које смо имали прилику да чујемо током прошле семице, а потом у другој половини недеље, представити наш противтужбени захтев, на који ће касније Хрватска такође имати могућност да одговори, рекао је шеф правног тима Саша Обрадовић у изјавиТанјугу.

Потом ће професор из Канаде Вилијем Шабас говорити о тумачењу Конвенције о геноциду у светлу пресуде у „босанском случају“ из 2007. године и накнадне јуриспруденције међународних судова, која је ту пресуду углавном подржала и узела је за свој ауторитет, указао је Обрадовић.

„То је за нас веома битно јер ће се на тај начин показати суду да је тумачење које је суд тада имао, а које Хрватска данас сматра рестриктивним на неки начин, заправо постало ауторитативно и да ово што Хрватска тражи од суда – да се ти стандардни прошире, није основано“, рекао је Обрадовић.

Вицепремијер Александар Вучић рекао је да Србија има озбиљне аргументе, што се очитава у чињеници да је после сукоба током 90-их у Хрватској остало мање од 30 одсто српског становништва.

Односи са суседима биће добри, иако неки други нису желели да повуку тужбе, каже Вучић.

2 коментара

  1. Sigurno da immamo argumente! Pitanje je samo hocemo li da ih
    iznesemo. Na osnovu dosadasnjeg iskustva sam jako skepticna.
    Ali, ako ovde ne pokleknemo onda se nesto stvarno izmenilo u
    svetu.




    0



    0
  2. „Those who deny the past, have no future“
    – „Они који поричу прошлост, немају будућност“ –
    [ CHINA, People’ Daily – Подсећање на рат против
    јапанске агресије 1937 -1945 ]

    Морало би нам бити јасно, да је хрватска „тужба“ против Србије,
    ништа друго до маневар да се „нападом“ бране од чињеница о
    тешким, масовним злочинима и неспорном геноциду над Србима,
    започетом у 19-0м веку, а који траје и данас.
    Свођење геноцида на злочине, у периоду 1991- 99, је, само по себи,
    наш пораз, изругивање толиким жртвама и систематском разарању
    свега што је српско.
    Такође, овај „спор“ (!?!) вређа и друге народе, жртве геноцида.
    Да су Хрвати (од Анте Старчевића) и хрватске државе (покрајине и
    републике), од времена припадању Аустро-Угарској, преко Хрватске
    Бановине до НДХ (41-45 и садашње) починиоци геноцида, има више
    него довољно доказа.
    Програм (писан и објављен), и деловање-прогони, масовна и систе-
    матска убијања, присилно мењање вере, уништавање културних,
    историјских и верских споменика, добара и обележја, у трајању, и
    искључиво против Срба (и „узгред“ Рома и Јевреја у току НДХ) већ
    је више него „довољно“.
    Иако ни сами Хрвати нису свесни, да не служе себи, свом народу
    Словенском, они то чине уз мржњу, чак далеко гору, него немачку,
    (вођену нацистима) према Јеврејима, бестијално, превазилазећи
    нацисте.
    Док су пре, и током 2-ог св. рата, користили „муслимане“ (турском
    силом промењене вере, Србе), у задњим грађанским сукобима,
    нису оклевали да изврше агресију-рат (једини у периоду распада
    Југославије) против Срба и дојучерашњег „усташког цвећа“ (како
    су називали „муслимане“, своје сараднике).
    У доба југословенског „братсва и јединства“, индоктринирали су
    одабране Шиптаре (које су „школовали“ а ниједног, запослили) и
    припремили подлогу за побуне и придружили их свом „раду“ на
    геноциду над нама-Србима.
    Поред свега, има и додатних аспеката и доказа геноцида. Сви
    елементи генцида вршени су над држављанима хрватских држава.
    У историји дугој, преко 100 година, нема ни масовних злочина-
    убистава Хрвата, које су починили Срби, ни других елемената, а
    ни основног-српског програма геноцида над Хрватима.
    Такође, у целом периоду, Хрвати мигрирају у српске крајеве, међу
    Србе, где и данас, толики живе. Срби нису прогањали Хрвате,
    ни чинили, све оно, што су трпели, од „своје браће“.
    У историји грађанских оружаних сукоба*, па, и током 91-99, на
    тлу бивше Југославије, почињени су бројни злочини и материјална
    разарања али не и геноцид (пример: Шпанија)
    (* не, рат, подразумевам оружани сукоб, напад и одбрану држава)
    Иако, толико чињеница потврђује да су Хрвати чинили и чине
    (јер се и данас врше елементи) геноцид над Србима (и Ромима**),
    док нема ниједног елемента, ни покушаја, геноцида Срба над
    Хрватима, Србија је прихватила „расправу“ о неупоредивим
    злочинима.
    ( ** Роми, прогнани са КиМ, мигранти из свих крајева, депортовани
    су, силом администарције ЕЗ, у Србију (без КиМ), без обзира где
    су живели.)
    Да све буде горе, хрватска тужба је прихваћена, уместо да буде
    одбијена и враћена, са поуком о надлежности потпуно другог суда.
    Уместо тога, Србија је препустила „одбрану“ тиму, који је прихватио
    једну расправу, као да је реч о „танте за кукурику“.
    Наравно, захваљујући нашој површности (чак, слугерањско-поли-
    тикантском понашању) ни пре прихватања Хашког „суда“, нисмо
    захтевали неопходну легализацију, временска и правна разграни-
    чења, догађаја, промена одговорности, везаних за промене држава,
    као ни, закон по коме ће се судити, ни како ће суд радити.
    Резлтат, (не само пресуде и смрти) нам чак није ни познат, а трпимо
    последице, од негативне слике до тешке дискриминације државе.
    Овим, свакако, не желим да тврдим, да нису почињени бројни зло-
    чини, од којих је део, које су починили Хрвати (и „муслимани“) и
    плаћене групе, над Србима, геноцид, до су остали, појединачни и
    масовни. За неке злочине (као у Сребрници), иако се за њих, судило,
    нису чак, ни утврђени починиоци.
    После свега, у оваквим околностима, суд расправља, о двема,
    „контра“ тужбама и читамо о „правничком надмудривању“, а жртве,
    народи (Срби и Роми), вапију, јер их, овако, претварамо у кривце.

    На евентуални, помен Бога, унапред подсећам на народну:
    „Ко се чува, и Бог га чува!“. Не могу да прочитам ни чујем, па ни,
    да схватим да нас-Србе, „наш тим“ у суду, чува.
    Србољуб Савић




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!