Печат недеље

Обама и Кларк

„Ово су тешка питања и управо због тога што су тешка, морају да буду решавана законским мерама и кроз међународно право, тако да већине не могу просто да тлаче мањине а да велике земље не могу просто да се иживљавају над малима.“
Ове речи је, на Самиту САД-а и ЕУ одржаном у Бриселу 26. марта, изговорио Барак Обама, амерички председник и врховни командант оружаних снага које се, у својству окупатора, налазе на буквално свим континентима (изузев, могуће, у Аустралији) а између осталог и у нашој земљи, тј. на Косову и Метохији, где су силом и неоправдано ступиле после противзаконитог бомбардовања Србије. Циници би рекли да је ова Обамина реченица прво што је он урадио а што је у складу са Нобеловом наградом за мир која му је додељена пре пет година.
Како би се избегла забуна у погледу тога какву то државу заступа Обама, истог дана огласио се и Весли Кларк, некадашњи амерички генерал и командант НАТО-а управо у време агресије против Србије, који је у интервјуу сарајевском „Дневном авазу“ рекао:
„Пледирање на јаке српско-руске односе само је одјек идеја прошлости. Они који у Европи, на Балкану или у БиХ пате за Путином, нека иду к њему. Сибир је огроман и у њему има места.“

Хрватска депресија

Ако смо се и питали да ли Србија треба да уђе у Европску унију, Радио „Дојче веле“ нам је развејао све недоумице. Известили су нас Немци, наиме, о искуству Хрватске после пријема у ЕУ, под насловом „Хрватска тоне и не очекује помоћ Брисела“.
„Девет месеци од уласка у ЕУ, првобитна апатија у Хрватској је прерасла у депресију“, започиње немачки радио своју репортажу. „Хрватска је у Унију ушла исцрпљена маратонским преговорима и кризом. Они који су тада говорили да ће Унија довести Хрватску у ред‘, данас немају никаквог очекивања од Брисела, којег доживљавају као огроман бирократски апарат за беспотребно трошење новца и промовисање неолиберализма. Европском Хрватском нису задовољни ни научници, ни предузетници, поготово не пољопривредници, радници у здравству и просветари. Просечан грађанин‘ живи све теже, упозоравају синдикати“, а преноси „Дојче веле“. Па наводи да „велике фирме имају осећај конкуренције и додатног притиска, посебно оне које су раније уживале одређене царинске заштите“, „истовремено и хрватски сељаци поручују да нису срећни откад је Хрватска у Унији (…) Повећао се увоз хране“, „ни здравствени систем, па тако ни лекари, нису профитирали уласком у ЕУ (…) материјални статус и услови рада су погоршани, а социјална и радна права смањена“, „депресивни су и просветни радници“… И једини који налазе какво-такво задовољство у чланству Хрватске у ЕУ су „хрватски политичари из десничарског табора“, који су „све више артикулисани у намери да искористе доминантни положај над Србијом, која тек преговара о чланству у Унији“.
Паметноме доста. Зар не?

Један коментар

  1. Pazi sad! Jenki i medjunarodno pravo! O tempora,o mores !
    Nuklearni Vladimire,nateraj bagru da polize sve sto je u svetu do sada za*rala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *