Печат недеље

ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА – Ако се српски глас не буде чуо…

Демократска странка Србије је на мартовске изборе једина изашла са програмом, како политичким тако и економским, који је требало да омогући привредни опоравак и развој земље, заштиту државних и националних интереса, као и очување културног и духовног идентитета српског народа.
Тај српски глас, у чијој су основи наш добро познат критички став према европским интеграцијама и идеја политичке неутралности, изборном вољом грађана више неће моћи да се чује у Скупштини Србије.
Апсолутна већина је на изборима одлучила да Србија пође путем који прети да је претвори у неку врсту колоније Вашингтона и Брисела, и да угрози њену слободу.
Такав положај Србије неминовно ће проузроковати њено даље комадање, пропадање српске привреде, пораст незапослености и пад у дужничко ропство. Скоро половина бирачког тела која није изашла на изборе подржала је, посредно и прећутно, овакву политику, засновану на громогласно понављаним лажним обећањима током кампање у коју су уложена огромна средства, и која је била обележена отвореним претњама, застрашивањем и подмићивањем бирача.
Наша Странка је у оваквим околностима урадила све што је било у њеној моћи, под условима који су били крајње ненормални и заправо немогући. Ипак, ако се српски глас не буде чуо у Скупштини Србије, има наших представника у Скупштини Београда, као и у скупштинама других градова и општина.
Странка треба да сачува себе, своју организацију и своју политику за нека будућа времена, у којима ће, нажалост, и Србији и нашем народу бити још много теже, неподношљивије него сада. Србији ће тада глас Демократске странке Србије, и глас других који са нама деле бригу о будућности Србије, бити још потребнији.
Током двадесет две године имао сам част да предводим Странку која је, убеђен сам, учинила много за добробит Србије. Док је Демократска странка Србије била на власти, донет је Устав, земља се определила за војну неутралност, започет је привредни опоравак, стабилизоване су институције, ослобођени медији, а животни стандард грађана био у осетном успону. Било је, наравно, и неуспеха, а најтежи је свакако непрелазак цензуса на управо завршеним изборима.
Свима који су допринели часном имену Демократске странке Србије и свима који ће то име чувати убудуће, најтоплије се захваљујем. Доследно смо се борили за остварење државотворних циљева и демократских вредности, пролазили кроз најтежа искушења и недаће, али смо претрајали.
Ово је тренутак када Странка први пут у својој историји не улази у Скупштину Србије. Зато је моја обавеза да се повучем и поднесем неопозиву оставку на функцију председника Демократске странке Србије. За Србију сам учинио све што сам могао и што ми je дужност налагала.
Изјава поводом повлачења са функције председника ДСС-а,
саопштена у среду, 19. марта 2014, на седници Председништва странке

Нестали

У будућност са мрачним теретом прошлости тешко се улази. Иако су недавним постављањем споменика New Born у центру Приштине, Албанци, парадирајући кроз некадашњу Видовданску улицу, подсетили свет на рађање најмлађе државe, истина о темељима такве државности тешко се може прекрити маскирним бојама. На дан обележавања десетогодишњице од мартовског погрома у Грачаници, Удружење породица киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији поставило је инсталацију- споменик састављену од седам слова, висине 2,5 метра. Као својеврсни одговор  на приштински споменик, слова су опремљена фотографијама несталих и убијених Срба од 1998. године па наовамо. Тог 17. марта на окупираном Косову, отетом од Србије, албански терор је кренуо у последњи обрачун против преосталих Срба и њихових цркава и кућа. Горело је на све стране, ломљене су светиње, прекопавана гробља и убијани људи. У три дана насиља срушено је и запаљено 35 цркава и манастира, 738 српских кућа, 10 јавних објеката,  протерано више од 4.000 Срба, избрисана су два села. Отуда су ваљда слова на споменику New Born, постављеном у центру Приштине, прекривена бојама војничке, маскирне униформе.