Почетна / Свет / Орбанова ревизија Холокауста

Орбанова ревизија Холокауста

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Како влада Виктора Орбана покушава да умањи улогу Мађарске у истребљењу Јевреја у Другом светском рату

Иако је, пет година од убиства шесторо Рома у Мађарској, судски процес добио епилог (ултранационалистичка четворка починилаца из Дебрецина осуђена је на доживотни затвор) нетрпељивост и озбиљна дискриминација према овој популацији, која у Мађарској чини између пет и осам одсто становништва, све више је присутна од другог доласка на власт Виктора Орбана и његовог десноконзервативног „Фидеса“.

Да би променио спочитани имиџ, Орбанов кабинет је, у години обележавања много масовније ликвидације Рома (нацисти су 2. августа 1944. у пољском Аушвицу убили 3.000 Рома) у државним медијима, које контролише, јавно обзнанио да ће платити одштету породицама убијених Рома (као и компензацију преживелима) до краја октобра 2013. године. Рок је потом продужио до 15. јануара ове године, затим померио за 28. фебруар… И, до дана данашњег, њиховим фамилијама није уплаћена ни једна једина форинта. Државни секретар у Министарству за социјална питања и мањине Золтан Ковач одуговлачење је најпре правдао „правним потешкоћама“, да би медијима на крају отворено саопштио да  нема законских основа који би омогућили исплату надокнаде Ромима. Чак ни минималне компензације која би им делимично „ублажила штету“…

 

ПИСАЊЕ НОВЕ ИСТОРИЈЕ Влада контроверзног Виктора Орбана у првом овогодишњем месецу још једном је „спиновала“ јавност. Уз домаћу, овог пута и светску. У намери да се супротстави тврдњама Брисела и Вашингтона да није одлучна у борби против антисемитизма, Мађарска је 2014. прогласила  Годином Холокауста. Повод је седамдесета годишњица почетка геноцида над Жидовима у Мађарској: од марта 1944. до јануара 1945. године депортовано је и у немачким логорима смрти убијено преко 600.000 мађарских Јевреја. Јеврејске заједнице у Мађарској, међутим, брзо су разоткриле Орбанов привид у чијој позадини је наставак прекрајања историјске улоге Будимпеште у два велика рата одакле је изашла као поражена. Иако су мађарски Јевреји, заједно с израелском државом, планирали током године много манифестација у Мађарској, одлучили су да од свега одустану. Орбану су послали поруку да је разлог овакве одлуке управо његов радикални ревизионизам.

Да ће наставити са писањем „нове“ историје, Виктор Орбан је Јеврејима у земљи поручио преко Шандора Сакала, директора владиног Института за историју „Веритас“, још на самом почетку Године сећања на Холокауст. Сакал је у интервјуу мађарској новинској агенцији МТИ средином јануара изјавио да су Јевреји у Мађарској имали „значајне губитке“ тек после немачке окупације земље, 19. марта 1944. Претходне депортације Јевреја је назвао „акцијама полиције према странцима“, наводећи да већина тада депортованих Јевреја није имала мађарски пасош(sic!) Сакал је тиме потпуно релативизовао учешће Мађарске у Холокаусту.

Највећу контроверзу је ипак изазвао планирани споменик немачкој окупацији Мађарске, 19. марта 1944. Одлуку, саму по себи скандалозну, која се у форми одредбе у првој недељи јануара појавила у „Службеном гласнику Мађарске“, прогласио је Орбанов заменик Жолт Шемјен. Спорно обележје Хитлеровој нацистичкој солдатески биће подигнуто у првој половини 2014. године на централном будимпештанском Тргу слободе, неколико метара од споменика совјетским црвеноармејцима који су у Другом светском рату положили животе ослобађајући Мађарску управо од фашизма. Споменик, по замисли „Фидесових“ архитеката, чиниће „орао, симбол немачког Рајха, који се обрушио на арханђела Гаврила, који симболизује Мађарску“. Орбан је изричит у тврдњама да је споменик посвећен „свим жртвама“ у периоду од марта 1944. до краја рата. Став владе Виктора Орбана је (а то пише и у преамбули Устава из 2012. који је „Фидес“ и написао и усвојио!) да је суверенитет Мађарске престао да важи 19. марта 1944. године. Између редова, то значи да је Мађарска само делимично одговорна, или уопште није, за Холокауст над мађарским Јеврејима.

[restrictedarea]

Мађарске јеврејске заједнице и бројне јеврејске организације широм Европе и света жестоко су протестовале против градње споменика. Андраш Хајслер, председник Федерације јеврејских заједница „Мажихис“, недавно је у Будимпешти поновио да, ако влада не одустане од подизања поменутог обележја немачким нацистима, и ако шеф „Веритаса“ Сакал не поднесе оставку, „Мажихис“ у Години сећања на Холокауст у Мађарској неће учествовати – ни у једној од манифестација коју тим поводом организује влада Виктора Орбана.

И бројни истакнути мађарски историчари протестују против споменика, укључујући и Кристијана Унгварија. „Овај споменик је грубо и тенденциозно фалсификовање историје. Мађарска је била формално окупирана, али је остала важан савезник Хитлерове Немачке“, каже Унгвари. Будимпештански историчар такође истиче да су мађарске власти депортовале Јевреје „више него ажурно и по много строжим критеријумима од Немаца“. „Да су се држали немачких упутстава, око 200.000 мађарских Јевреја није морало да буде депортовано“, подвукао је Унгвари.

 

„КУЋА СУДБИНА” Друга врло важна особа из Орбановог штаба задужена за „спиновање“ јавности у вези с обимом мађарске одговорности за Холокауст јесте историчарка Марија Шмит, директорка „Куће терора“ у Будимпешти. Орбан јој је поверио израду концепта за градњу меморијалног центра у бившој престоничкој железничкој станици „Јожефварош“, под називом „Кућа судбина“. Јавност је овог месеца видела њен предложени пројекат. Шмитовој, која у медијима ван „Фидесове мреже“ одавно има репутацију да смањује одговорност Миклоша Хортија за Холокауст, јеврејске заједнице и организације пребацују да се у „Кући судбина“  (пре свега треба да подсећа на убијање јеврејске деце)  превелики нагласак ставља на појединачне спасиоце мађарских Јевреја. „Много више енергије је инвестирано у истребљење Јевреја него у њихово спасавање“, изјавио је тим поводом израелски амбасадор у Будимпешти Илан Мор.

Нове контроверзе посвећене Холокаусту, и то баш у прва три месеца 2014. године, многи аналитичари, међутим, тумаче „корисним предизборним активностима“ (парламентарни избори у Мађарској су 6. априла). И то поново „навођене“ из двотрећински владајућег „Фидеса“, чији је главни идеолог нико други до сам Виктор Орбан. „Та странка сву критику искључиво представља као непријатељске нападе иностранства на мађарски суверенитет, док за домаће опозиционе партије константно пласира мантру да су непријатељи демократије и слободе. И код великог дела њеног бирачког тела, крајње десно оријентисаног, таква реторика пада на плодно тло“, подвукао је историчар Унгвари, додајући да у тај корпус убраја и двојне држављане у региону којима је Орбан недавним поједностављивањем поступка добијања мађарског пасоша, омогућио и  гласачко право.

Рецимо на крају и то да је, говорећи 15. марта на будимпештанском скупу којим се Мађари сећају почетка побуне против Хабзбурговаца из 1848. године, Виктор Орбан од бирача јавно затражио да му 6. априла на „судбоносним изборима“ (то исто дословце је изјавио и пре четири године) поново повере двотрећинску већину и апсолутну власт у парламенту, коју је добио 2010. Резултати најновије анкете, спроведене 13. марта, међутим, показали су да Орбанову десничарску партију подржава 29 одсто бирача, док је за опозициону коалицију странака леве оријентације опредељено 26 одсто испитаних…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *