Почетна / Култура / Огледало за пионире и кадете зла

Огледало за пионире и кадете зла

Пише Владислав Панов

Тешко да је иједан ТВ шоу успео да се допадне публици и поживи толико година са таквим црнилом, нихилизмом, бруталношћу и сатирањем свега позитивног као што су „Синови анархије“

Да ли је телевизијска серија америчке мреже „Еф Екс“ (FX) „Синови анархије“ (Sons Of Anаrchy) која на јесен, после шест врло добро прихваћених сезона, са снимљених преко осамдесет епизода, поносно улази и у седму сезону, с једне стране перјаница „деградирајућег реновирања“ културолошког, мада најпре етичког кода телевизијске забаве за масе, а с друге спроводи процес инсталације ултимативног зла као прихватљивог императива у свим аспектима наше цивилизације? Или ствар ипак није тако црна па је шоу непрестано од 2008. године присутан у понудама стотина онлајн и земаљских (кабловских) програма и ТВ мрежа тек мало суровија фантазија без икакве друге аспирације осим да забави све крволочније масе? Одговор на ово питање, нажалост, више и није тако битан. Јер, без обзира на намере твораца ове и сличних серија које рециклирају драматуршки концепт где су сви ликови негативци, зло којим се у суштини бави оваква врста забаве допире лако под кожу најпре млађих гледалаца, а онда и скоро свих осталих генерација, и чинећи неопходни продор у све нивое свести и подсвести као тетоважа на души остаје ту трајно обављајући у спрези са осталим токсинима забавне индустрије (крволочни и ултранасилни филмови, видео-игре, ријалити и остали „забавни“ и потпуно штетни продукти малих и великих екрана за масовну потрошњу) неизлечиву деградирајућу ерозију етичких кодова. Најсуровије зло постаје забава за масе. Што значи: нешто прихватљиво и поучно за нове нараштаје и уједно приручник за ажурирање „заосталих“ старијих.

[restrictedarea]

ДРАМАТУРШКА КЛОПКА Иако делује наивно и параноично, некоме сасвим претерано и неразумно теретити једну овакву серију тако тешким оптужбама и давати јој толики значај, њена популарност и високе оцене гледалаца (тек су нешто уздржанији професионални рецензенти телевизијске забаве, што је ствар која више забрињава) ипак дају за право да се буде и наиван и параноичан. „Синови анархије“ већ самим насловом позивају на анархију која је наизглед детињасти поклич увек бунтовне младости искоришћен за поносни назив једне банде моториста у измишљеном америчког граду цинично названом Чарминг (дивни, љупки). Ништа, међутим, у том називу, ни у поносу с којим се носи на леђима протагониста приче, ни у порукама најтежих криминалних дела у форми дичног стила живота није наивно и детињасто. Глорификовање зла, криминала и бескомпромисног живота на улици није усамљено ни ново у понуди забавне индустрије. Поменута драматуршка клопка где се ликови у серији преламају у свим нијансама зла учинила је да је неколико остварења Волтера Хила и посебно Сема Пекинпоа („Дивља хорда“) стекло култни статус. Ипак, ова  серија је подмукло уметање зла кроз ликове – „позитивне зликовце“, што су заиста и били у филмовима поменуте двојице, потпуно огољени од било чега позитивног. Они никада неће доживети катарзична преобраћења или бар препознавања своје грешности. Најгнуснији злочини и најбруталнија убиства на терету су црних душа свих „јунака“ ове серије и то као стамени чинилац њихових појава. Чак је и главни лик, млади вођа моториста, наводно породични човек и лидер поштењачина на харли дејвидсонима и чоперима чије су анархистичне ознаке на јакнама тек ствар фолклора, најбруталнија машина за убијање, звер без било каквих моралних начела и дилема. Од њега је гора само његова мајка (са појавом ове серије непозната Кејти Сагал је пронашла смисао свог рада на телевизији и успела да се домогне чак и „Златног глобуса“, што је, иначе, једино њој пошло за руком од свих протагониста и аутора серије) која на крају овогодишње сезоне језиво бруталним убијањем снаје успева да понесе у огромној конкуренцији титулу ултимативног зла. Није ни близу њој и њеном сину исцрпљена палета људских сподоба у серији. Ипак, сваки од моториста анархије има завидан криминални животни учинак на којем би му позавидео и најстрашнији злочинац. И сви њихови противници су такви. Наравно, и представници закона и власти. У серији је приказана и застрашујућа корумпираност агената полиције и Еф-Би-Аја, политичара и бирократије. И они наводно у души добри у сваком су моменту спремни да учине све што мисле да је неопходно да би крвљу других одбранили ту наводну доброту у себи. Тешко да је иједан ТВ шоу успео да се допадне публици и поживи толико година са таквим црнилом, нихилизмом, бруталношћу и сатирањем свега позитивног као што су „Синови анархије“. Банде моториста на филму су, иначе, одавно присутне. Од чувеног „Дивљака“ са младим Марлоном Брандом као вођом моториста до „Синова анархије“, међутим, начињена је застрашујућа транзиција у баратању злом. И Брандови мотористи, као и сви други које је шоу-бизнис на разне начине експлоатисао јесу часне сестре на пикнику у поређењу са убицама и психопатама „Синова анархије“. И баш је та незамислива ескалација зла оно што публику одушевљава а ову серију, по коментарима многих, поставља чак и међу најбоље које су икада снимљене!?

 

РЕЦЕПТ ПРИХВАТЉИВ ЗА МАСЕ Од свега поменутог најстрашније и најпоразније је што се без изузетка ова серија и баш такви њени ликови допадају публици, која у својим коментарима на серију, ликове и комплетан садржај има само речи хвале. Дакле, овакав је концепт прихватљив за масе и зато ће сигурно послужити као инспирација многима. Посебно пионирима и кадетима зла. Када још прочитају у повременим опаскама наводних аутентичних чланова мотористичких банди, једнако одушевљених глорификацијом свог „посла“ у серији као и остали гледаоци, да су скоро све сцене и комплетан заплет на највишем нивоу аутентични, серијал „Синови анархије“ постаје огледало за масовно коришћење где ће се препознавати све већи број поданика империје зла као инспиративне и мотивационе снаге унутар једног дела америчке индустрије забаве. Политика њиховог зла је разочаравајуће популарна а масовна прихватљивост свакодневне употребне вредности ове политике застрашујућа. Од горег сутра које сигурно долази, а најављује се управо популаризовањем оваквих серија, ваља стрепети. И то много. Око нас су звери које се забављају и уче на програмима што уздижу насиље и криминал постављајући га на ниво потпуно прихватљивог и разумљивог, чак и неопходног понашања.

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Pa sto se dozvoli tim rusilacima Srbije i morala, da uopste tako nesto prikazuje u Srbiji.
    Sta to kaze Nikolic, ako vec sve kaze, sta se kazuje na rts.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *