Нема изговора

Милорад Вучелић, главни уредник

Каква год била ова изборна кампања не може се рећи да грађани нису обавештени о томе како и за кога гласају и да не знају које су и какве последице доживели због својих претходних избора. Око ове одлуке нема места никаквим накнадним правдањима нити пак тражења самилости када се, захваљујући свом  гласу, грађани бирачи нађу у најтежим неприликама.

Политичка пропаганда, потпомогнута другосрбијанцима и антисрбима са београдским адресама, за почетак је у време распада Југославије извргла руглу један од основних међународноправних принципа – право нација на самоопредељење. И фаворизовала право на сецесију. Затим је с одобравањем прихватила проглашење произвољних административних комунистичких граница државним границама од Запада новопризнатих република – држава. И на основу свега тога још подигла оптужницу против Србије због великосрпских претензија.

Једноставно речено, западне силе на челу са Америком решиле су да потпуно сруше међународноправни поредак и да ствари решавају голом силом. И да у служби својих интереса растуре сваку државу која им се нађе на путу, посежући тек ту и тамо за понеком неубедљивом покривалицом.

Пре десетак година тадашња влада Србије је упозоравала тзв. међународну заједницу да ће подршка сецесији  и признање независности Косова бити опасни преседани са далекосежним последицама. Инсистирано је на поштовању Резолуције 1244 која гарантује територијални интегритет Србије. О то (инсистирање) не само да су се оглушили у Вашингтону и Бриселу него су им у томе својски помогли и гласачи у Србији. Поверовали су жутим политичарима да је ту реч о јединственом, непоновљивом случају  или о sui generis феномену и да је најважније да се свега тога што пре курталишемо. Такође и да се што пре одрекнемо потребе да Русија или Кина у СБ УН  користе свој вето против сецесије Косова.

[restrictedarea]

На изборима 2008. године Борис Тадић, са већином лидера ДОС-а, победио је основним геслом – ЕУ нема алтернативу. Да би се што пре доказало да је, када је Косово у питању, реч о потпуно особеном случају, Тадић је са својом жутом, а данас зелениш странком пожурио да се пред Уједињеним нацијама одрекне Резолуције 1244 СБ и да у ту сврху – да би и додатно из игре избацио Савет безбедности – снаге КФОР-а замени снагама ЕУЛЕКСА. При томе је писмено тражио од Русије да на то пристане. Није им било доста него су  Међународном суду правде у Хагу поставили једно лажно питање, питање не о праву на сецесију него о праву да сецесију нека група људи самовољно, нелегално и нелегитимно декларише.

Све је то било, на радост српских бирача, чињено ради „бољег живота наше деце“ и „европске будућности Србије“. Имали су, кажу некадашњи и данашњи политичари, визију и сада ту исту визију  поново нуде бирачима у Србији. Жути режим је урадио све што је могао да потпуно обезоружа Србију у даљем решавању косовског питања, што нас је потом довело под тешку руку Брисела.

Није овде сада реч о односу према Косову. Овде је реч о потпуном одсуству било каквог одговорног сагледавања међународних и геополитичких односа. Успех оваквих појединаца и партија на сутрашњим изборима би гарантовано водио Србију на још веће странпутице и у невоље.

Занимљиво је како су се напрасно и Тадић и Ђилас и Чеда Јовановић, усред изборне кампање, изјаснили за очување територијалне целовитости Украјине. Када принципи силе који су радили против Србије почну силом повратка принципима да раде у корист Русије, а против НАТО и ЕУ интереса, они као по команди протестују. Неко увиђаван или неупућен би рекао: што су пропустили да ураде у корист своје државе, они би сада да надокнаде, радећи у корист Украјине. И то би било више него јадно, али  није чак ни о томе реч. Нису они ништа пропустили, они су били предани активисти у спровођењу отимања Косова од нас, налазећи сва могућа покрића да то прогласе усамљеним примером и заслуженом казном коју само Србија мора да поднесе. Данас су и они и њихове стране западне газде просто подивљали јер се више него јасно показује да тобожњи косовски преседан постаје правило. А саветодавно мишљење МСП-а у Хагу се може тумачити као део међународног права. Наши домаћи политичари и њихови другосрбијански аналитичари и НАТО активисти убише се напрасно од бриге за моралну позицију у проналажењу хендикепа руској  подршци Србији! На сва уста говоре да су референдумом на Криму Руси издали Косово.

Постаје извесно да ће сваки педаљ отете косовске земље на нос изаћи свима онима који су у међународној заједници у том насиљу учествовали.

Да ли ће тако проћи и поменути домаћи политичари, зависи од српских бирача који данас не могу рећи да су неинформисани.

Што се пута у ЕУ без алтернативе тиче, нема никога ко није у ових шест година искусио и посредно и непосредно шта је ЕУ. Пређен је пут од ССП-а до кандидатуре. У почетку нам је, као да смо незнабошци, и Ђелићева оловка којом су потписивани ЕУ уговори била фетиш и тотем. Данас знамо да ће нас отварање и затварање једног поглавља у преговорима са бриселском администрацијом коштати десет милијарди евра. А поглавља и услова има колико се Европској комисији хоће. Нема никога ко не зна за кризу у Грчкој, Португалији, Шпанији, или не зна да је Исланд напустио преговоре о чланству а да Британија спрема референдум о изласку из ЕУ. Нема никога ко не зна нешто о томе шта је ЕУ произвела у Украјини. Непотребно је даље инсистирати на обавештености наших гласача. Нико не може рећи да није информисан и да је био у извињавајућој заблуди.

Нема никога ко није чуо или могао прочитати изјаву шефице наше Канцеларије за преговоре о чланству у ЕУ Тање Мишчевић да ћемо ради Уније морати да раскинемо Уговор о слободној трговини са  Русијом и да зауставимо градњу гасовода „Јужни ток“. И да ћемо, приде, морати да се припремимо за улазак у НАТО. Дакле, и то као гласачи знамо.

Знамо и видимо откуд долазе највеће инвестиције и економски уговори. Знамо да је реч о Русији, Емиратима, Кини… Хоћемо ли и то довести у питање и отказати све те уговоре и планове ради гребања по испражњеним приступним фондовима у Бриселу? Хоће ли бирачи накнадно говорити да то нису знали?

Откривено је и доказано да су у време жутог картела судије у Србији биране на основу директива, оцена и налаза партијских организација ДС-а (све са потписима и печатом) и на основу тајних консултација са БИА. Тако су бирани и јавни и специјални тужиоци.

 

Тај режим је пао пре само непуне две године. Није мали подвиг гласати за политичаре који су одговорни за такво брутално уништавање правосуђа у нашој земљи. И може ли проћи оправдање да грађани нису то знали.

Може ли се ико изговорити после избора да није знао ништа о односима политичара са Дарком Шарићем и неким другим члановима или сарадницима наркокартела. Колико то неко мора бити незнавен да би оптужио Дачића да је и налик ономе ко „и даље баштини политику Слободана Милошевића“. За тако нешто се, одиста, мора бити Драган Ђилас. Каквог је кова необавештеност која може у Дачићу и његовим коалиционим партнерима видети заточнике социјалне државе и социјалистичких идеја, а у неолибералном жутом и зеленом ДС-у социјалдемократију? Колико се мора не знати да се у онима који прете Србији украјинским или босанским сценаријем не препознају наши „евромајданци“?

Од исхода избора и воље и те како обавештених гласача зависи да ли ће читава маса политичара који се лажно представљају и причају шта им прво на језик налети постати или остати само шарлатани, комедијаши из јефтиног кабареа и неотесани шибицари (што стварно и јесу) или ће на крајње опак начин наставити да доносе одлуке у наше име и против наших интереса.

У сваком случају, необавештеност овога пута не може бити изговор за лош и погрешан избор.

[/restrictedarea]